Moja priča o dojenju


Svaki umetnik utroši mnogo vremena i truda da bi stvorio nešto lepo, bez garancije da će mu se to svideti i kada pogleda u to za 50 godina, bez garancije da neće poželeti da delo prepravi i bez garancije da će to delo zavoleti. Mi smo takvi umetnici bili da smo stvorili nešto toliko važno i lepo i nešto što se voli svakog dana sve više i jače!
 

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:
Nešto najdivnije na svetu >>>
Zadovoljne smo i beba i ja >>>
Dojila sam prva tri meseca >>>
Nema mleka >>>
Imala sam veliku želju da dojim bebu >>>
Neprocenjiva bliskost >>>
Borba sa sobom i okolinom o dojenju >>>
Dojenje sa kolena na koleno >>>
Majčino mleko je belo zlato >>>
Priča o Vuku, Maši i dojenju >>>
Težak zadatak, ali divan osećaj >>>
Priča o dojenju: Moj princ i ja >>>
Bila sam odlučna da ću dojiti svoje ćerke >>>
Dojenje je najbolji početak za bebu >>>
Dojenje je najlepša stvar na svetu >>>

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Povezanost majke i bebe je najvažnija >>>


Namerno sam priču započela kao bajku, jer sve ovo kao i da jeste bajka. Ne znate je od početka, ali verujte mi na reč.

Toliko sam bila nevešta u svemu, ali nisam želela da mi neka druga majka prepričava njeno iskustvo. Želela sam da kroz sve prođem sama, bez upoređivanja sa drugim ženama i njihovim pričama. Nisam želela da prozivim ono što su i one, htela sam da to bude MOJE iskustvo. I ovo je samo MOJA priča!

Da se razumemo, nisam znala ništa. Moja majka mene nije dojila i mislila sam da će i moje dete tako proći. Po panoima čitam koliko je to zdravo za bebu,ali i koliko to može biti problem za majku, naročito neveštu. Nisam znala sviđa li mi se to, ili ne. Mislila sam da necu ni imati mleka, šta znam, možda je nasledno. 

Držala sam je u naručju, kad je došla sestra, ili kako se već naziva i pitala imam li mleka. NEMAM, rekoh joj.

-Da vidim!
 

Kako je samo gruba bila, bolje da ne znate. Ali, znate šta? Pojavilo se mleko! O, da, krenula je hrana za moju bebu koja je kao uvežbana, već počela da se bori za život i sebe spasi gladi. Koliko majka može osetiti ponos, nijedna žena ne može. Naročito u tom trenutku kada ste samo Vi i niko vise potrebni Vašoj bebi. Šteta što u srpskom jeziku ne postoji reč kojom bih mogla opisati taj osećaj. Ono što je odlična stvar za sve nevešte mame je to što je priroda sve regulisala.Kada meni nadođe mleko, tada je moja beba gladna. Ja pomažem njoj, ona pomaže meni.

Međutim…da, da, postoji jedno međutim koje prethodi onom delu rečenice – jednog dana…
 

Nakon temperature i još nekih simptoma koje bih rado preskočila sada, završila sam u bolnici. Lečili su me od upale, kažu, mnogo je nadošlo mleka…Pošteno, jeste bilo kao kamen tvrdo, a ja nisam tada imala onu blagodet od mašinice za imlazavanje…To je bilo strašno, koliko grubih ruku je pomagalo u tom trenutku. Lekcija koju učite na bolan nacin- Vi + mašinica = najbolji drugovi. Kad neće beba, ima ko hoće. Ne bacajte to mleko uzalud. Možete ga sačuvati i u frižideru i u zamrzivaču. Trebaće Vašoj bebi. I mojoj je bilo potrebno, ali to tada nisam znala.
 

Ono što je strašno je to što ta upala uopšte nije bila od toga. Mesec dana nakon porođaja utvrdili su da mi je ostala posteljica unutra. Znate šta to znači, da ne paničim sada (nije prilika). Ležala sam u bolnici, a moja beba nije mogla da bude sa mnom. Mleko je nadolazilo, naravno i tada sam uvek zvala moje da vidim jesu li je nahranili.

Prvo je bio problem pronaći idealnu formulu, a onda i naučiti kada beba ogladni u toku noći. Uspeli su da me oporave, hvala Bogu i ljudima u bolnici, ali bebac nije mogao da pije moje mleko, zbog lekova koje sam konzumirala. Zbog toga što sam sa izmlazamanjem nastavila, a mleko bacala (kako je to za mene bilo neprijatno!),mogla sam da nastavim da dojim dete nakon dve nedelje od prestanka lečenja.
 

Znate šta je u celoj priči najlepše? Ne ni to što Vas beba traži u pola noći jer je gladna, ne ni to što je držite u zagrljaju i gledate je kako ručka…već to što znate da kada Vam pedijatar kaže da beba lepo napreduje, da je udvostručila težinu, da je zdrava i da joj još uvek ne treba nijedna druga hrana…TO JE ZBOG VAS! Vi ste njoj potrebni za uspešan početak, za dobar razvoj. Vi ste zaslužni za to sto je Vaše dete sito, što joj je pun stomačić i što sada može mirno da spava! Bezuslovno joj to pružate, jer imate tu moć.

Svako mleko je dobro, a NIŠTA NE MOŽE DA GA ZAMENI!

Uh, kako je dobar naslov! Blago svakoj majci koja to moze da izgovori! Sve poteškoće jednostavno se savladaju, a iskustvo je divno. Nista lakše i ništa lepše.

Osim možda osmeha Vaše bebe. I onog trenutka kada kaže MAMA. I još ponekih stvari.

Malena

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>

Napomena: Rubrika MOJA PRIČA predstavlja mesto za iznošenje ličnih iskustava roditelja i nijednog trenutka ne predstavlja zvaničan stav Bebac.com portala.
Objavi ovaj tekst na 
Ostavite komentar


Porast broja trudnica sa visokim krvnim pritiskom postaje globalni problem »
Biti s bebom u onim prvim satima njenog života zaista je posebno, a ovi snimci to dokazuju »
Možete li da zatrudnite dok dojite i da li je dojenje pouzdan oblik kontrole začeća? »
Sonja Milosavić je Bebac mama koje je bila deo Frutek avanture. Koji su njeni utisci? »