Za dojenje se nisam odlučila sve do dana dok nisam vidjela svoju bebicu. I sve do tada imala sam dve stvari o kojima sam razmišljala. Prva, porod - jako težak poslije toga čovjek bi se malo poštedio bola ne bi ragade, mastitis a opet druga, iako ne tako potencirano dojenje o kojem ljudi nisu dobro informisani i uvijek je priča može, a ne moraš, svejedno...nije svejedno,majčino mlijeko se ne zove džaba bijelo zlato.
 

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:
Priča o Vuku, Maši i dojenju >>>
Težak zadatak, ali divan osećaj >>>
Priča o dojenju: Moj princ i ja >>>
Bila sam odlučna da ću dojiti svoje ćerke >>>
Dojenje je najbolji početak za bebu >>>
Dojenje je najlepša stvar na svetu >>>

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Povezanost majke i bebe je najvažnija >>>

Imala sam strah od dojenja >>> 

Da se vratim na porod i bebija, kada sam ga vidjela dojenje se činilo tako prirodno, odlučila sam da ću ga dojiti. I bilo je bolno, i imala sam ragade i tresla sam se dok ga dojim od bola sto zbog rane dole sto zbog rana dole. A znate šta, nije mi žao ni sekunde zbog te odluke i sada godinu dana poslije zna se ko je mama, on svoju siku voli ne da je ni za čokolino ni sladoled. Za nas je to divno iskustvo, mi se mazimo po licu dok dojim, ako ne mazim ja njega mazi on svoju mamu jos od sedmog mjeseca, skupi se uz mene i potpuno smiri, oaza mira i gotive, veza između nas je neopisiva. I tako drage mame, poslje bolnog poroda izdržite jos malo za svoju malu dušicu osjećaćete se kao super mama, bićete ponosne na sebe, divan je osjećaj dojenja. 

Aleksandra

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>