 | |
|
|
 Moja priča
|
|
|||||||
|
Dojenje sa kolena na koleno
Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu: Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>> Teško jeste, ali ne odustajte >>> Povezanost majke i bebe je najvažnija >>> Imala sam strah od dojenja >>>
Ja sam značaj dojenja prenela, naravno, na svoju ćerku. Nažalost, ona nije mogla da ostane trudna i posle pet godina braka, njen suprug i ona su se odlučili za VTO. Razlozi steriliteta nisu utvrđeni, sve je bilo u redu kod oboje. Iz prvog puta, VTO je uspela, na državnoj klinici u Nišu i pre malo više od godinu dana ja sam postala baka jednog predivnog dečaka.
Moja ćerka je uradila sve samo da bi mogla da posle carskog reza doji svoju bebu. Tu je bilo svega, i ručnog izmuzavanja, i veštačke bradavice, i pumpice, ali beba je bila samo na majčinom mleku. Bila sam presrećna. Tek kada je beba prešla na čvrstu hranu, moja ćerka je videla koliko je bilo lakše samo staviti bebu na dojku! O osećanju prave, nepatvorene bliskosti i da ne govorimo! A posebno je bitno da beba do sada nikada nije bila bolesna. Iskreno se nadam da će i moja ćerka svojoj deci i snajama preneti sva važna iskustva. I to nije sve. Kada je beba, moj ljubljeni unuk, imao samo šest meseci, moja ćerka je ostala „sasvim prirodno“ u drugom stanju. Neočekivano za sve, potpuno. Svoju bebu je nastavila da doji bez obzira na trudnoću. Sada je 8. mesec, u septembru čeka drugog sina. Bože zdravlja, da sve bude u redu, a naravno da će i svoju drugu bebu, posle porođaja carskim rezom, dojiti sve dok ima mleka! To nema alternativu i nema zamenu.
Srdačan pozdrav, jedna srećna, presrećna baka. Milka Krstić Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. Saznajte više o konkursu i nagradama >>>
|
Napomena: Rubrika MOJA PRIČA predstavlja mesto za iznošenje ličnih iskustava roditelja i nijednog trenutka ne predstavlja zvaničan stav Bebac.com portala.
Pogledajte ostale priče 
Objavi ovaj tekst na
