Ispričaću vam svoju životnu priču, ali pre nje samo da spomenem nešto izuzetno što majka može da pruži bebi, a to je zdravlje, ljubav i neopisivu sigurnost bebe dojenjem. Evo mi imamo 22 meseca i još uvek dojimo.
 

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:
Dojenje i nova trudnoća >>>

Dojenje - Moj najveći uspeh >>>
Dojenje - prva NAŠA priča >>>
Moja priča o dojenju >>>
Nešto najdivnije na svetu >>>
Zadovoljne smo i beba i ja >>>
Dojila sam prva tri meseca >>>
Nema mleka >>>
Imala sam veliku želju da dojim bebu >>>
Neprocenjiva bliskost >>>
Borba sa sobom i okolinom o dojenju >>>
Dojenje sa kolena na koleno >>>
Majčino mleko je belo zlato >>>
Priča o Vuku, Maši i dojenju >>>
Težak zadatak, ali divan osećaj >>>
Priča o dojenju: Moj princ i ja >>>
Bila sam odlučna da ću dojiti svoje ćerke >>>
Dojenje je najbolji početak za bebu >>>
Dojenje je najlepša stvar na svetu >>>

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Povezanost majke i bebe je najvažnija >>>

Najvažnije u dojenju je sledeće: majke izbacite dohranu pod hitno, vi imate dovoljno mleka. Što više vaše dete sisa, sve više mleka nadolazi.
 

A sada moja životna priča:

Žarko sam želela porodicu, decu. Godine su prolazile, ali nikako da se pojavi ON. Posle mnogoooooo godina traganja napokon sretnem NJEGA na netu. S obzirom na to da smo bili u godinama, oboje smo želeli decu. Kod nas se sve to tako brzo sudbinski izdešavalo, brzinom svetlosti ja ostajem trudna.

Njega postepeno upoznajem, divan čovek za poželeti. Obrazovan, kulturan, smiren baš ono što sam želela. Prelazim da živim kod njega i tada počinje pakao za mene, a da nisam ni bila svesna.

Počinje da nastupa njegova mama.  Ne bih da pišem šta mi je sve ona radila, koliko sam puta samo trudna plakala. Ja nisam imala nikakva prava u toj kući, to je sve njeno i njene ćerke, ko sam ja uopšte. 

Ja i dalje ne kapiram suštinu problema. Bila sam ignorisana u toj kući, jedna trudnica koja je došla u drugi grad, nikoga ne zna, ni sa kim se ne upoznaje, sama je u svemu. On je tu, prenosi mi šta ja treba da uradim, šta mu je mama rekla. Da u hodnuku ništa moje ne bude, da sve svoje cipele unesem u sobu gde spavamo.

Inače samo su nam dali jednu sobu, a kuća ogromna. Ostale sobe posle mesec dana mog boravka su pozaključavale. Moja majka nije znala gde sam se ja udala. Svekrva nije želela da moji dođu. Ona je tek posle 6 meseci došla da vidi gde joj ćerka živi. Ja sam svog dragog i pored svega toga sve više i više volela. Ja sam toliko bila srećna što ću baš njemu roditi sina. 

On stvarno zaslužuje dete. Pakao sa svekrvom i dalje traje, sve je gore i neizdržljivije. Napuštala sam tu kuću i odlazila kod mojih. U 7. mesecu zbog stresova sam otišla u bolnicu. Izdržali smo do kraja i rodila sam predivnog sina.

Ni taj nas anđeo nije uspeo da promeni moju svekrvu. Postajala je još gora. Ona dete po par meseci nije viđala iako smo bili u istoj kući. 

Kada je odlazila kod ćerke na duže vreme u kući je bila idila. Moj dragi je i dalje divan, ja stvarno uživam sa njima, prelepo mi je u svemu. On je divan otac, divan suprug. Ma ja sam kompletna osoba. Uspela sam u svemu. Napokon imam moju divnu, malu najsrećniju porodicu.

Ona i dalje ne miruje, moj dragi i dalje sluša mamine naredbe. Sećam se kada je jednoga dana nama rekao, molim vas idite iz kuće ona će da se ubije. Sav se tresao i bio van sebe. Tada sam shvatila koliko ona upravlja njime, koliko jedna " majka" može da upropasti svoje dete.
 

Jadan on, on je žrtva dve bolesne žene. On koji je divan otac. Naš sin ga obožava, a i on njega. To je neopisiva ljubav. Svekrva je i nož dizala na nas, svom unučetu nije nikada ništa dala, ni čašu jogurta. Otišla je u miliciju i rekla da ne želi da ja više živim u njenoj kući.

Morali smo sin i ja da odemo. Kuća se vodi na nju. Moj dragi i dalje aminuje mami. Dolazi vikendom kod nas, ali nase svađe zbog svega ovoga su sve učestalije. Odvikao se od obaveza prema detetu, sve mu je teško, dođe lepo se izigra sa sinom i odlazi kod mame.

Skorije dete prvi put dobije temperaturu, ja sva u grču nadajući se da će on prespavati kod nas u slučaju da temperatura skoči. Međutim, on kao izgubljen nas je ostavio i otrčao kod majke. Tada se meni ceo svet srušio.

Ja shvatam da ću dalje morati sama, teško mi je mnogo, patim nerviram se, ne mogu da se lepo posvetim svom detetu. Kada je sa nama ja sam presrećna, kompletna ili je to izgleda samo varka...
 

Drage moje, da bi bile dobre mame našu decu moramo u određenom periodu odgurnuti od nas i pustiti da odrastu.

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>