Saznanje da sam trudna, da ću uživati u majčinstvu i roditeljstvu sa svojim suprugom, motivisalo me je da pročitam sve o dojenju što mi je došlo pod ruku, pred oči. 
 

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:
Moja priča o dojenju >>>
Nešto najdivnije na svetu >>>
Zadovoljne smo i beba i ja >>>
Dojila sam prva tri meseca >>>
Nema mleka >>>
Imala sam veliku želju da dojim bebu >>>
Neprocenjiva bliskost >>>
Borba sa sobom i okolinom o dojenju >>>
Dojenje sa kolena na koleno >>>
Majčino mleko je belo zlato >>>
Priča o Vuku, Maši i dojenju >>>
Težak zadatak, ali divan osećaj >>>
Priča o dojenju: Moj princ i ja >>>
Bila sam odlučna da ću dojiti svoje ćerke >>>
Dojenje je najbolji početak za bebu >>>
Dojenje je najlepša stvar na svetu >>>

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Povezanost majke i bebe je najvažnija >>>

Postala  sam svesna bitnosti dojenja za bebu, ali sam ipak uradila "anketu" sa svojim priteljicama, sestrama, koleginicama...i majkom! Došla sam do saznanja da žene koje nisu dojile, kaju se zbog manjka upornosti, izdržljivosti u tom periodu. 

Moje subjektivno mišljenje na osnovu onoga što su one rekle je da su dojena deca mnogo brže i lakše podnosila svaki virus, prehladu, bolest. "Dan,dva i gotovo!"-hvalile su se majke koje su dojile decu. Odluka je pala-DOJIĆU SVOJU BEBU, što duže i što više, ukoliko sve bude u redu.

Pripremala sam grudi od 7. meseca, masirala, nameštala bradvice i zamišljala moju bebu kako se "konektuje" na njih. Na početku devetog meseca trudnoće, pritiskom na bradavice potekao je kolostrum, a mojoj sreći nije bilo kraja. Znala sam da se približava trenutak upoznavanja...

Petnaestak dana pre termina, saznala sam  da ću roditi bebu carskim rezom i da ćemo upoznavanje odložiti koji sat. Tako je i bilo. Jednog četvrtka, u 15 do 9 ujutro rodio se Nemanja. Čim sam došla k sebi, dva sata nakon operacije, još uvek ošamućena od anestezije zamolila sam sestru da mi donese bebu, bebu broj 174. Stigao je mali mišić; ćutao me i gledao... 

Možda pomalo ljut što ga nisam sačekala na rođenju da ga dodirnem, pomazim svojim glasom, a možda se zahvaljivao što se nije namučio dolaskom na ovaj svet. U svakom slučaju, zatvorio je oči i počeo usnama da se namešta za dojenje. Prosto, neverovatno! Nismo se upoznali, ali smo se prepoznali. 

Namestila sam ga na bradavicu uz pomoć sestre, koja je zapanjeno posmatrala događaj, kao i ostale majke u sobi. Nemanja je "iz prve " uhvatio bradavicu, a meni su tad potekle suze. Samo dva sata nakon rođenja  držao je bradavicu i vukao kolostrum. Da li je ovo moguće, pitala sam se i utonula u san. Do kraja dana, beba je bila pored mene i držala bradavicu.

Sestre i porodilje su mi pomagale da se namestim. Isto popodne sam i ustala i "prošetala" do boksa da vidim bebu, nošena neviđenom snagom, saznanjem da je moja beba dobro i da ima šta da jede. Motivisala sam mnoge mame u sobi, na odeljenju. Sestre su me hvalile, a ta podrška mi je prijala. 

Muke nastaju treći dan: nadošlo mleko, krute bradavice, bolovi na sve strane, u stomaku, u grudima , u glavi... Ne dam se! Masiram grudi, šetam po malo, insistiram da samo ja hranim bebu. Grudi su pune, ali samo po koja kap izađe. Ne dam se!

Nastavljam sa masažama, izmazanjem. Bradavice malo pucaju, bole,mažem ih pavlovićevom kremom. U sobi je tenzija, ostale porodilje se bore sa svojim grudima, bolovima, problemima. Podržavamo jedna drugu, pomažemo se i pravimo prijateljstva za van porodilišta. Peti dan, nakon upornog masiranja i izmazanja, mleko počinje da teče, a moja beba počinje da guta. TO JE TO! Uspeli smo. Srećni izlazimo iz porodilišta...

Nakon dolaska kući, bilo je manjih problema koji su uspešno prevaziđeni (povišen pritisak, smanjenje količine mleka  u toku ciklusa), tako da se dojenje nastavilo do dana današnjeg, a za neki dan punimo 6 meseci.

Jedemo i prihranu, ali OD DJOJENJA NE ODUSTAJEMO! Nastavićemo koliko možemo, na obostrano zadovoljstvo bebe i mene, a ponekad i na zadovoljstvo tate koji nas tako zagrljene pogleda i  kaže "ZAR IMA VEĆE SREĆE?".

Mira

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>