Za vrijeme trudnoće pročitala sam mnogo stručnih tekstova i ličnih iskustava o dojenju i mislila da sam potpuno spremna za tu plemenitu radnju koja me okupirala više od samog porođaja. 

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:
Neprocenjiva bliskost >>>
Borba sa sobom i okolinom o dojenju >>>
Dojenje sa kolena na koleno >>>
Majčino mleko je belo zlato >>>
Priča o Vuku, Maši i dojenju >>>
Težak zadatak, ali divan osećaj >>>
Priča o dojenju: Moj princ i ja >>>
Bila sam odlučna da ću dojiti svoje ćerke >>>
Dojenje je najbolji početak za bebu >>>
Dojenje je najlepša stvar na svetu >>>

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Povezanost majke i bebe je najvažnija >>>

Međutim, par sati nakon porođaja, babice su mi saopštile da imam uvučene bradavice i da će u tom slučaju dojenje ići jako teško, a većina ih je sumnjala da će uopšte biti moguće. Pokušali smo sa silikonskim bradavicama, međutim beba je rođena sa malom težinom i nije imala snage da navuče mlijeko. 

Zbog toga sam imala česte upale u prva dva mjeseca, iako sam redovno izmlazala mlijeko ručno i uz pomoć pumpice. Imala sam veliku želju da dojim svoju bebu i nijednu drugu opciju nisam prihvatala. Vremenom se produkcija mlijeka uspostavila, a i beba se navikla da moje mlijeko pije iz flašice, tako da sam deset mjeseci izmlazala svoje mlijeko pomoću pumpice i nisam pomišljala da odustanem iako mi je to oduzimalo dosta vremena i snage. 

U prvim danima na izmlazanje sam trošlia 8 do 10 sati dnevno. Zaista zavidim mamama koje mogu nesmetano da doje svoje bebe i na taj način se dodatno povezuju sa njima, ponekada jako žalim za tim. S druge strane, jako sam srećna da postoji i ova mogućnost i da je moja beba, uprkos preprekama, deset mjeseci hranila se mojim mlijekom.

Mama Anđelka

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>