Citam komentare... Koliko smo razlicite, svaka s posebnim iskustvom tog, ipak, najveceg momenta nasih zivota. Isto tako razlicita su i misljenja tih NEKIH koji treba da donesu odluku kako je NAMA najbolje. Nije nista na njima, na nama je da se pripremimo, organizujemo i obavestimo o svemu. U trudnoci radimo perinatalnu masazu, skakucemo na lopti, setamo i izbegnemo ili smanjimo epiziotomiju. Naucimo o dojenju kako da se izmasiramo, kako da stisnemo bradavice, pripremino svinjsku mast u torbu za porodiliste. Za hranu organizujemo muza ili nekoga da nam donese, mada realno nismo ni gladne od sve te srece i boli. Za higijenu ponesemo papuce, papirne rolne... Naucimo u skolicama kako da drzimo bebu. I na kraju pustimo priridi da odradi svoje. Bez straha, instikt je cudo. :)
Inace, porodila sam se prirodno, bez epiziotomije,bez epidurala i pustili su me kuci nakon 24h. Niko mi nije dolazio da kaze da dojim, beba je zaplakala, stisnula sam bradavice i videla da ima necega. Stavila sam je i naucile smo. Ustala sam sa sve bebom i otisla do sestara da ih pitam da li dobro radim. Sa osmehom sam prisla i sa osmehom su mi rekli da ne smem tu biti. Dosle se, a kada nisu ja sam ponovo isla do njih. S osmehom... Otisla sam do drugih zena i svaka koja je bila pozitivna, makar i u krevetu zbog posledica epidurala, pruzena joj je pomoc. Mozda gresim, ali "lepa rec i gvozdena vrata otvara".

Prvi put sam se tesko potrosila u Visegradskoj. Nije bio bebi frendli i moj decak je inace bio u inkubatoru zbog disanja a posle zbog zutice. Ja sam imala puno mleka i babice su mi pokazale kako da se izmuzem, ujutru su dolazile po to mleko. Muku sam mucila prvih mesec dana jer su mi grudi bile prepunw. Ali ja sam bila uporna I lepo dojila sincica. Sa drugim detetom sa imala bebi frendli program i 3 dana smo bile i posle nam je super islo dojenje kao i prvog puta.

Kad sam se prvi put porađala ( Kragujevac) dete mo je bilo u inkubatoru jer je rođen malo pre termina, onda je dobio i žuticu pa je nastavio sa "sunčanjem" u inkubatoru. to vreme mi je poslužilo da malo dođem k sebi posle porođaja. a bebi frendli se sastojao u tome da su mi u sred noći upali u sobu, upalili svetlo (ugašeno jer nije bilo beba, a nas tri) , prodrmali za nogu da me probude rekli evo ti beba i stavili je na krevet. (!?!) a meni prvo dete, nisam znala ni kako da ga uzmem u ruke, nego sam molila cimerku da mi pokaže šta da radim. mleka nisam imala, dohranjivali su ga. jedino što je u svemu tome bilo pozitivno je što smo ostali dan duže da bismo učili dojenje. sestre su dolazile da pomognu. ali on navikao na špric sa mlekom nije bio voljan da se bavi neodgovarajućim bradavicama, ostali smo na ad. Drugi porođaj (ponovo uz epiziotomiju) mi je bio teži, izgubila sam mnogo krvi, nisam mogla ni da dišem normalno a kamoli ustanem iz kreveta dan-dva. beba je bila u inkubatoru zbog vode u plućima, kasnije i zbog žutice. izmuzavala sam se i nosila mleko, ali su opet davali ad "da bi duže beba bila sita u inkubatoru". doduše nisam ni imala dovoljno.sve u svemu, da kažem da sam imala sreće u nesreći da ne iskusim mnogo od ovdašnjeg viđenja bebi frendli programa.

Porodila sam se carskim jer je moralo tako,posto sam se pre toga mucila 24sata jer se nisam otvarala, u D.Misovicu...i bila u babi frendli programu i prezadovoljna sam, definitivno sam protiv ukidanja...
Bilo je malo napornih sestrara ali u poredjenju sa svim ostalim uslovima je zanemarljivo...beba je bila odmah pored mene sto mi je pomoglo da se brze uhodam u sve :) hrana je bila ok....sve u svemu utisak pozitivan
A to sto neke doticne traze da zapale cigaru ili da se naspavaju ili odmore....o tome su trebale da razmisljaju mnogoooo pre ;)

Stvarno i jesmo razmazene!
Ima dosta primera kako zene od porodjaja i dojenja prave nauku. Kada sam na jednoj pripremi za porodjaj izjavila da su se moje babe poradjale u stali, i da nema razloga za toliku paniku i dramu, samo sto me nisu izbacile. Dva puta se poradjala u frontu, naravno baby friendli,prezadovoljna... mlade mame dojenje je prirodna stvar, niko ne mozeda vam pomogne ako necete da dojite.
Ne secam se sta sam dobila ili nisam u porodilistu, znam daje sestra za dojenje dolazila i videvsi da sam pozitivna,opustena i da se trudim, govorila samo tako nastavite.
Hrana je meni koja sam se porodila prirodnim putem,i imala stvarno ok porodjaj,bila prazna, tj nemasna nezacinjena i nije je bilo dovoljno. Zenicakoja je dosla sa carskog, njoj je ta hranabila ok. Vrv nemaju uslova da spremaju posebno za mene a posebno za nju, tako da i opis hrane mi je nebitan. Muz je mogao da mi donese sta god kad god.
Ionako je mali procenat dojene dece, ako ukinu baby frendli, ostetice samo one kojesu sigurne da zele da doje i kojima nije tesko da posle porodjaja budu sa bebom koju treba presvuci ili mozda place non stop.
Htedoh reci baby frendli treba biti stvar izbora. Ko nece ne mora,ima nas koje znamo sta zelimo.

Oba puta u Gradskoj na Zvezdari, bez "veze", prezadovoljna! Meni je bebi frendli prava stvar :) Ipak mislim da posle teskog porodjaja treba postedeti majku toga da beba bude stalno s njom... mada se na tome i ne insistira. Zeni koja je bila sa mnom u sobi su donosili bebu na zahtev jer se nije dobro osecala. prvi put sam se porodila ujutru pa su mi odmah doneli bebu, ali ja sam tako zelela. drugi put uvece, pa sam mogla da prespavam noc bez nje i odmorim..

Poštovane Majke,
da li ste uopšte pročitale tekst zašto smatraju da treba da se ukine ovaj program? Zato što je NEKO iz belog sveta REKAO da tako treba. I uveden je zato što je jednom davno NEKO tako REKAO.Rađene su STUDIJE o tome šta se sme dozvoliti tek rođenom detetu i majci a šta ne! Ja sam se porađala 3 puta i sva 3 na carski. Imala sam baby friendly poslednji put i gle čuda brže sam se oporavila. Dete je dohranjivano 2 dana a posle je bilo samo na mom mleku. Nije tačno da dete neće da sisa ako mu se odmah po rođenju ne ponudi dojka. Opet to NEKO tamo MISLI umesto nas.Uvek neko bolje od nas sve zna! To da li smo mi zatucani ili svetski u ovom slučaju nije mnogo bitno. Emocija ljubavi koja od majke ide ka bebi je bitna. Bebi nije bitno ništa drugo nego da jede, da je čista i da ima ljubav i sigurnost kod majke. Ako smo mi u stresu biće i oni. Možda zato bebe non stop plaču. Moja treća je bila jako mirna. Spavao je u svom krevetiću pored mog, ja sam ga gledala i uživala. U prvim danima bebe malo jedu a mnogo spavaju. Priroda je tako napravila da se i majka oporavi-čak i pored carskog. Ne treba da imamo strah i stres. Ja sam imala pomoć od babica i pedijatrijskih sestara, ali ne često. Meni je lično značilo više da ih ne viđam jer sam sa mojim mališanom mogla kako sam htela, a njih prepustila ženicama koje su tražile više pomoći. Probajte da shvatite da u bilo čemu u belom svetu NEKO ZNA BOLJEod vas! Tako da je sa prethodnom STUDIJOM sestrama rečeno jedno, sad sa novom drugo a one to moraju da prihvate i rade ukoliko žele da zadrže posao-uprkos svom zdravom razumu-što je teško.Ono što je važilo u jednoj trudnoći sad ne važi i tako redom-znate kuda vodi. A mi smo KAO na višem stupnju razvoja. Treba da razumete da sve što našoj zemlji donosi novac BIĆE prihvaćeno od strane naših političara. Tako da moraju da prihvate sve ako ne žele da im se zavrne slavina. Dokle ćemo biti ekspertimentalni miševi pokazaće vreme. Ali probajte da shvatite da ova država funkcioniše tako što nešto novo dozvoli-otvori dok sa druge strane ukine-zbog finansija.
Svi smo mi ljudi, a kao ljudi smo svi jednaki.

Ja sam ucestvivala u anketi ali isto tako sam lezala sa zenom u sobi koja je vikala: Kad ce da odnesu bebu, hocu da pusim! Sledeci dan je pozvala sestru i hladno saopstila da joj danas ne donose bebu jer se ne oseca dobro😯😯
Ja sam ostala u cudu.

Prva dva puta sam se porodila u Višegradskoj gde nije baby friendly a treci put u Kragujevcu gde jeste. Posle svega mislim da je bolje tamo gde nije baby friendly jer naše bolnice nemaju uslova. Ženama koje su iscrpljene od porodjaja, isečene i sl ostave bebu da se o njoj brine od prvog sata a prave pomoći nema, ni u smisli saveta ni u smislu konkretne pomoći oko dojenja (što naročito treba prvorotkama) a da ne pricam da majke izlaze iz bolnice mrtve umorne i neispavane. Takođe niko ne proverava kako ide dojenje tako da su bebe gladne, završe sa hipoglikemijom...Takođe ako je beba stalno uz majku majka maltene ne napušta sobu i ne staje na noge što povećava rizik od postporođajnih komplikacija (što se u mom slučaju i desilo)...tako da posle tri porođaja mislim da je baby friendly lepa zamisao ali da u našim bolnicama prosto nema uslova ni prostorno ni kadrovski...Bez ozbiljne rekonstrukcije bolnica ne može da se sprovede tako da je bolje da ga ne bude, dok se za to ne stvore uslovi

zar nije nalepša i najprirodnija stvar da beba bude uz svoju majku od samog početka. Prvo dete sam rodila u Višegradskoj 2009. godine i uzela apartman, nadajući se boljoj usluzi, ali sam se strašno razočara, jer su mi bebu donosili situ i kada je bila uz mene stalno je spavala, pri čemu nisam mogla da budem sa njom kada i koliko sam želela. Sledećeg puta, odlučila sam se za Front i bebi-frendli varijantu i bila sam presrećna zbog toga što je beba bila sve vreme uz mene. Prvi dani sa bebom su zaista nešto posebno za majku. Još važnija činjenica je da je za bebe najgora kazna odvajanje od majke, ne prvih dana, već prvih meseci i godina života. Sigurna sam da nikako ne bih dozvolila da mojoj bebi i meni ovako otimaju mogućnost da provodimo vreme zajedno, kada sam joj emotivno toliko potrebna. Srećno budućim mamama!

Glupost od programa nevidjena... Trebalo je ukinuti i ranije. Smisljeno jedino da sestre ne bi nista radile. U Novom Sadu za ceo dan dodju jednom - max dva puta, i ne pogledaju posteno ni majku ni bebu - ni ne pomisle da bilo sta pomognu. Umesto prijatnog iskustva porodiliste mi je ostala neprijatna uspomena.