Komentari za tekst "Postporođajna depresija"

Komentara
75
Ostavite komentar
@Jelica,
upravo neznanje okruženja je najveći problem zbog kog danas mlade majke ignorišu ppd (post-porodjajnu-depresiju). Jer postoje takvi, izvinjavam se, ali nema druge reči nego - zatucani stavovi koji samo pogoršavaju zdravstveno stanje majke.

Ukoliko majka rodi željeno dete i voli ga svim srcem onda NEMA ppd-a - to je vaš stav? Šta reći majkama koje su rodile ŽELJENU decu i vole ih svim srcem, strepe nad njima (da li dišu, da li su mokra, zašto plaču...) - ostaje odgovor da sa "majkom nešto nije u redu". I to dodatno pogoršava situaciju. Jer briga za novorodjeno dete nije nenormalna.
Majka sam 2 devojčice, obe planirane, željene trudnoće su protekle sasvim dobro (bez ikakvih problema, komplikacija...), porodjaji takodje. Odbila sam da nam dolaze gosti prvih nekoliko meseci (dok beba sisa, dok dosta spava... tada je potrebno da ste u krugu najbližih, za ostale ćete imati čitav život - ko vam to zameri nije vam potreban u životu).
Prvih 6 meseca nisam imala vremena da se istuširam dok se suprug ne vrati sa posla, ali sam uspešno završavala studije koje sam upisala. Onda je moja beba posle 6 meseca počela da spava samo 2 sata tokom dana, a nastavila da sisa tokom noći na 3 sata do godine dana. BIla sam isrpljena, i razočarana u svoju "nesposobnost". Pored kućnih poslova, i rada od kuće, pokušavala sam da održim tempo sa učenjem, vodila i vraćala stariju iz vrtića ili ih obe ostavljala kod kuće - pritom nisam imala ničiju pomoć (pomagao je moj tata koji ipak ne može bebu da presvuče, nahrani, uspava... ali im je zato sada kada su veće on najbolji drugar)... i vremenom upravo zbog svih promena koje sam doživela u tih godinu dana stigao me ppd.
Tokom trudnoće sam ostala bez posla, radila drugi posao od kuće zbog loše finansijske situacije, preusmerila se ponovo na studije, pa i svakodnevno usaglašavanje sa novim porodičnim i finansijskim obavezama uzeli su svoj danak. Danju se nisam loše osećala, ali bih legla oko 22, budila se na 3 sata jer je beba sisala, spavala sa pauzama do 3 i posle toga više za mene nije bilo mogućnosti da zaspim - misli, misli, misli... Kako ćemo živeti, od čega, kako da planiram budućnost dece kada ne vladam okolnostima, pa briga oko zdravstvenih problema, griža savesti što ne postižem onaj tempo sa studijama kao u prvim mesecima kada je beba spavala praktično po čitav dan, zbog novčane situacije...

SIGURNA sam da je danas 65% majki u sličnoj situaciji. MI radjamo željenu decu, decu IZ LJUBAVI, a nismo u mogućnosti da se pobrinemo da im pružimo sigurnost. Trudimo se da poboljšamo svoje šanse za zaposlenje a na razgovorima nas prvo pitaju "Kolika su deca, ko ih vodi u vrtić... znate kod nas nema mogućnosti da uzimate bolovanje zbog dece"... Kada nemate decu čekaju vas slična pitanja "Zašto nemate decu, koliko dugo ste u sadašnjoj vezi, da li i kada planirate decu... Znate, nećete imati mogućnost da kod nas održavate trudnoću - ovo je previše zahtevan posao..."
Dakle današnja žena je u većini slučajeva NEPOŽELJNA za poslodavca - osim u situaciji da ne planira decu i da ih nema, ili da ih ima ali da joj dete čuvaju babe, dede, tetke, komšinice... A takva deca rastu u nasilnike jer ih NIKO iz buljuka (babe, dede, siterke, tetke, komšinice) ne VASPITAVA, već ih samo nadgledaju. Roditelji nemaju autoritet jer služe kao vozači - od vrtića do sportića, škole jezika i sl, a sa decom provode 2 sata dnevno, nakon posla kada su i sami već PREMORENI. Nepoželja je ako ima manje od 35 (jer ili je pitanje ZAŠTO nema decu - znači samo čeka da se zaposli pa da radja, ili je nepoželjna jer ima decu)...
I da se vratimo na temu - molim novopečene mame da se obrate svom odabranom lekaru (opšte prakse ili ginekolog - procenite sa kim imate bolju komunikaciju) čim uoče da se ne osećaju DOBRO. Popričajte, napravite taj prvi korak radi dece koju imate - zbog njih treba da ste zdrave, da ste mentalno sredjene, da ne brinete o stvarima koje su u tom periodu sekundarne...

Na kraju, najljubaznije vas molim Jelice da svoje savete ne delite sa novopečenim mamama, kako ne biste neku od njih nosili na duši.
Ja se puno plasim prvih nedelja poslije porodjaja.A sve iz razloga sto bih najvise voljela da budem sama sa suprugom a toliko se ljudi vec najavilo da ce doci.I vise bi mi prijalo da mi pomogne komsinica nego suprugova majka.Ili neko koga i ne znam.Da li to govori da sam losa osoba?
Drage moje mame i buduce mame. Ja sam majka prelijepog djecaka koji je napunio 6 mjeseci.Ja nisam imamababy blues i sve je teklo kako treba prva 4 mjeseca,medjutim poslednja 2mjeseca su pakao.Dijagnozirana sam sa post porodnom depresiom , i trenutno sam na terapiji/ a takodje i odlazim psihijatru na razgovore. Osjecaj je tezak i odvratan, stvari koje su u mojoj glavi me izludjuju, ali ja se nadam da ce sve brzo proci jel moj djecak me treba.Zalosno je sto su ovakvi problemi jos uvjek tabu, i sto nove majke nemaju snage da se obrate za pomoc. Ali ja vas molim sve koje imate i najmanju misao u glavi koja nije na svoj mijestu- ne odugovlacite vec potrazite pomoc, po nekad je i sam razgovor sa dragom osobom i razumjevanje sve sto vam je potrebno
Interesuje me jedna stvar: da li se prvi simptomi postporodjajne depresije mogu pojaviti vec u zadnjim mjesecima trudnoce? Da li zena koja je u toku zivota vec imala depresiju ima vece sanse da oboli i od postporodjajne? Ako iko ima iskustva ili zna nesto o tome, molim da mi odgovori. Hvala puno unaprijed.
Pre tridesetak godina rodila sam moju Milicu - Minju, željeno dete. Želeli smo devojčicu i dali joj ime još pre no što se rodila. Nisam išla na ultrazvuk - ne znam ni da li ga je tada bilo, ali sam znala da je devojčica i kada bi mi neke starije žene govorile da će biti dečak - sudeći po obliku stomaka(svašta) odgovorila bih " jezik pregrizla". Moja dva najsrećnija dana u životu su kada sam je rodila i poželela joj dobrodošlicu i kada se pre nekoliko godina udala. Nisam imala nikakvu postporođajnu depresiju, naprotiv, bila sam srećna, vesela, dojila je devet meseci. Brzo je progovorila,prohodala, prestala sa šest meseci da piški u pelene - tražila je nošu. Izrasla je u srećnu, zadovoljnu i uspešnu devojku, sada mladu ženu.
Kada je dete željeno i voljeno, nema nikakve depresije.
Kako Vam je to sa 6 meseci tražila nošu, baš me zanima?! Budite realni. Dete u tom uzrastu ne zna kad mu se piški ili kaki. Evo upravo gledam svoju bebu od 6 meseci. Još ne može ni da sedi samostalno, a kamoli da traži nošu. Što me nerviraju majke koje preteruju kao Vi.
Sreca pa nikome necete biti svekrva. Gde su stvari jasne tu rasprave nema. A jasno je da nemate pojma sta je to ppd.
I ja se nalazim u ovih 80% porodilja,a moj baby blues je trajao malo vise od mesec dana, krenulo je jos u porodilistu, kada mi je beba plakala 3 puna sata jedne noci, a niko nije dosao da mi pomogne. (da napomenem da sam prvorotka) Verovala sam da sam losa majka i da ne umem da smirim bebu. To osecanje se pojacavalo danima, plakala sam zbog raznih gluposti, zbog krivog pampersa, zbog njenih grceva, ma, zbog raznih sitnica sam prolivala suze i grcala. Medjutim, citajuci iskustva raznih zena, shvatila sam da nisam jedina i bilo mi je mnogo lakse..Naravno, preporucili su mi i odlicne kapsule na biljnoj bazi, koje mogu piti i dojilje. Ne znam da li je bio placebo efekat, ali su mi pomogle dosta. Sad je moja beba velika, 7 meseci ima, i ja sam najsrecnija i najnasmejanija majka!
Sta da vam kazem-mene je stiglo kad je dugo zeljena beba koju smo dobili posle dugogodisnjeg lecenja od steriliteta, napunila godinu dana! Imala sam simptome iznenadnog, bezrazloznog straha u bilo kojoj normalnoj situaciji (voznja, setnja, na poslu,...)...da ne pominjem crne misli o samopovredjivanju i povredjivanju bebe koje su mi se javljale, takodje, ni otkuda...a zivot bih dala za nju...Strasno...
Obratila sam se psihijatru, dijagnoza: anksioznost, prognoza 6-7meseci terapije! Bila sam dva puta kod njega vec se osecam malo bolje i drago mi je da sam smogla snage da prebrodim predrasude okoline i potrazim pomoc na pravom mestu. Od psihijatra sam saznala da je ovaj poremecaj veoma cest i da nije nista strasno u pitanju, strasno je ako covek nista ne preduzme! Zato apelujem na sve mlade mame da ne ignorisu problem i misle da ce sam od sebe nestati, jer nece! On ume da tinja mesecima, pa i godinama, dok se sa njim (uz podrsku strucnjaka, najcesce) ne izadje "na crtu"!
Svima puno srece!
Mojoj drugarici se desila upravo postporodjajna depresija sa svim svojim simptomima, prvih par nedelja je ignorisala, ali posle se obratila sjajnom psihoterapetu i posle par susreta, znam da je bila kao nova. Poruka svima koji se nadju u ovakvoj situaciji jeste da se ne plase svojih strahova, i neka ih ne bude sramota da potraze pomoc. Ovo se desava mnogo cesce nego sto mislimo, samo sto ljudi ne vole da pricaju o tome.
Mene je skoro sve od navednog "stiglo" tokom tudnoce.gubitak posla, nerazumijevanje partnera,financijska nesigurnost( s obzirom da suprug ne radi ), potrebe djeteta od pet godina koje sve to ne razumije...sama pomisao da trebam roditi bebu za 4 mj.me plasi,brine,s obzirom da me malo,malo uhvati stanje depresije, bezvolje,tuge...Puno je jos dodatnih stvari sto me muci. Nadam se da cu se iscupati iz svega toga negativnoga,i poceti misliti na sve sa svijetlije tacke.i ostalim zenama koje su u slicnoj situaciji zelim uspjesnu borbu.
i ja sam imala problema sa tim sa prvim detetom i takodje se nadam da necu imati sa drugim
na svu srecu sa prvim detetom nisam imala takvih ni slicnih problema pa se nadam da necu ni sada sa drugim
Au,da,osećaj je grozan i trajao je dovoljo dugo da bih se zabrinula.Međutim,nestao je a da nisam primetila kada...Mislila sam da nisamdovoljno dobra majka,sažaljevala sebe,izgubila apetit i snagu,nisammogla da podnesem sve te ljude koji su dolazili da vide bebu...Sva sreća što su mi dragi ljudi-suprug i mama pomogli da to prebrodim i ne izgubim mleko.Prijateeljskisavet svim mamama: prvih dana posleporođaja budite u okruženju samo vama dragih ljudi,a šira rodbina,prijatelji i ostali neka čekaju!Ipak ste vi i beba najvažniji.
Ja sam patila od ovog sindroma, ali je trajalo duze od dve nedelje, negde oko mesec dana. Osecaj je grozan. Velika pomoc bio mi je moj suprug i mama. Sada, 10 meseci kasnije ne mogu da verujem da se to meni dogodilo. Nadam se da sa drugom bebom nece tako biti, da cu biti jaca.
Vratite se nazad na tekst
Ostavite komentar
Forum
Moja priča

Patronažna sestra koju smo angažovali oko masaže i izmlazanja je optimistična:„Začas ćemo mi to, ne brinite se, uskoro Vaša beba dobija mleko made in...»

Danas i sutra narandžasti meteoalarm u celoj zemlji »
Ove venčanice jedne su od najlepših venčanica svih vremena »
Mnogi trenuci u trudnoći su razlog za slavlje, a jedan od njih je i saznanje o polu bebe »
Proverite zbog čega nije poželjno koristiti anticelulit kreme i kako se na prirodan način rešiti problem sa celulitom tokom drugog stanja... »
Koliko je naš organizam spreman da se aklimatizuje i adaptira novim klimatskim uslovima… »
Zbog velikog broja obolelih u Beogradu se pooštravaju mere prevencije »
Pročitajte reakciju i pismo porodilje koje smo dobili u izbornoj noći »
Pre mesec dana prvi put sam postala mama. Rodila sam zdravu i predivnu devojčicu tešku 3.400 gr u porodilštu Narodni front »
Važno je razumeti da je med i te kako zdava i dobra namirnica, ali je vrlo VRLO opasan za bebe... »
Pročitajte savete kako da voće i povrće učinite duže svežim i upotrebljivim za jelo »
Naši bebci
  • Mali dzentlmen
  • Mia
  • Moj mali ;)
    Marko
    Smej se smej...
    Gledam majku...