*andjelcic*

Oslobadjam mesto. Malo smo pozurili!

Neka bude 12.12.
hahahhaa mama mazo bas me nasmeja   zamisljam trudnicu u devetom mesecu kako jase konja :))

Ja jucer vozila biciklo par kilometara, danas cijeli dan na nogama, uz brdo, niz brdo iiiiiiiii NISTA 
Ako u cetvrtak stepenice ne ucinu nista, nema mi druge do "uzjahat" 

Hihihi provalila si me Ja sam oduvek bila ambiciozna Pa šta drugo da radim, ležim, jedem i vršljam po netu. A tako bih rado u neku akciju, šetnju, vozanje bajsa, plivanje...a ono cvrc, lezi i motaj po glavi kad bih mogla da se porodim, i koliko ima do tad.

Ja reko neko se porodio pa se spisak azurira a ono Kikiriki bi da se dize :)))

Ne znam da li ima poente da mi kao termin stoji 25.12. kad mi je dr. rekao da ako izdržim do 36. punih nedelja, smestiće me u bolnicu, a sa 38. punih će da me porađa ako se sama ne porodim do tad. Što znači da ja dalje od 16-18.12. neću dogurati kako god okreneš.

Isto i ja.
Ona je najbolja sto se tice trudnickih trombofilija.

Meni rekoše da ću da ga pijem do 9tog meseca, do tamo pred porođaj. Vreme koagulacije sa ovim aspirinom je 2,40min. Serklaž mi je rađen uz terapiju, preskočila sam aspirin 1 dan pre serklaža i dva dana posle i onda sam samo nastavila. Tako da bih ja svakako pitala još bar jednog ili dva hematologa. Jer nije hematolog imao spontani, i ne rizikuje on svoje dete nego tvoje.

Drage dame, 
mali covek ima 1.3 milimetra i 5 nedelja i 5 dana. Doca kaze da je sve super i zadovoljan je pregledom, UZ i dopler, sledeci pregled za 3 nedelje i 2 dana i krv i bris u 16. nedelji. Nasao je da devojka ima miom ali ga to ne brine jer je skroz sa strane, dalje od bebca. Sve u svemu, lepo je proslo, sad ovo cekanje, cekanje i cekanje, kako sam se prevario kad sam pomislio da ce posle pregleda da bude lakse. 
Ne znam sta pametno da napisem, sav sam uleptirisan.
 

Lik je ekstra, sve lepo objasni, cak i nacrta. A stav mu je jako smirujuc, malkice i komican. Jos par dana je aktuelna zumancana kesica, a posle krece da jede sto i mama, "fabrika hormona" je u dobrom stanju i lepo je objasnio da nema potrebe da se stresira zbog mioma.

samo da pozdravim sve cekalice i one koje to vise (hvala Bogu) nisu...

mica, to je sasvim druga stvar.... kad pijemo hormone zbog zdravlja to je jedno, a da piješ zbog hira je sasvim druga stvar...

Mislim da bi trebala da se konsultuješ sa doktorkom. Meni je rekla dr. da počinjem da pijem 21 dana ciklusa. Ja sam morala da odložim zbog operacije.

Ja mislim da ona nije placala zdravstevo verovatno kao preduzetnik ili poljoprivredno gazdinstvo i u tom slucaju ne moze da overi knjizicu dok ne isplati zaostala dugovanja. Da po zakonu trudnice  imaju besplatno zdravstveno ali ako nemas overenu knjizicu za porodjaj naplatice ga bolnica jer njima republicki fond nece refundirati.

Pa ako nije overena 3 god, zabrana na birou traje 6 meseci i to je odavno isteklo. Zakon o besplatnoj zdr. zastiti je donesen pre nekih 2-3 god i tu spadaju trudnice i porodilje do godinu dana nakon porodjaja i deca do 18 godina.
Nacionalna sluzba mora da izda knjizicu ako odes i prijavis se. Nema tu sta...ne daj da te vozaju

Ne vidim u ccemu je problem.Meni knjiyica nije bila overavana dugooo,sve preglede sam radila privatno,bez problema su mi overili preko biroa kada sam ostala trudna.

Nije mi jasno kako ne moze preko biro-a? Mozda su je skinuli sa evidencije , ili tako nesto. 

Ne brini niko ti nece traziti da overis knjizicu, imas pravo na besplatnu zdravstvenu zastitu i ti i tvoje dete. 
Uostalom, u svakoj NSZ mozes overiti knjizicu kao nezaposleno lice u svakom trenutku.

Mnogo sam brinula šta će biti kada dođe drugo dete... znala sam beba neće trpeti, jer je veliki dečak pun ljubavi jedva čekao da i on ima brata ili sestru. Birao je ime za bebu, pripremao stvari za bebu i pitao me vakog dana da li je došaodan da se beba rodi. Imao je predstavu šta znači imati bebu, da bebe plaču, spavaju, presvlače se... i ne umeju da sr igraju, jer je imao dosta kontakta sa bebama pre toga. Nije me razočarao, bilo je baš onako kako sam i očekivala, nežan, pun ljubavi i previše razuman i obziran za dete od četiri godine.
Brinula sam da li će on biti zapostavljen zbog bebe, da li će beba tražiti svu pažnju za sebe, da li će nedostajati pažnje starijem detetu. Sestra mi je rekla jednu činjenicu koja se ispostavila kao istina: ako beba bude imala primer ljubavi, tolerancije, nesebičnosti, ni on neće izrasti u drugačije dete. Mnogo sam se trudila da starije dete ne trpi, kad god je mogao da se ugrabi trenutak bavila sam se njim, čitali smo, pevali, igrali društvene igre, bavili se sportom, zajedno radili kućne poslove... nije bilo predaha, kad beba spava svo vreme je poklonjeno starijem detetu, naporno ali se isplatilo. Nije osetio nedostatak pažnje, nije zapostavljen.
Sada kada beba ima godinu dana za nijansu je lakše. Ponekad se igraju zajedno, kratko ali dovoljno da mogu da sedim sa strane i gledam ih. Sada beba počinje da se bori za sebe, počinje da ga gura, udara, otima... faza u kojoj se moramo dobro pokazati, a kad prođe to, doćiće nova faza... za početak mnogo znači da starije dete ima svest da to beba ne radi iz zlovolje već neznanja da to ne valja, a na nama je da što pre skrenemo bebi pažnju sa toga na neke druge aktivnosti. Priča, objašnjavanje...
Nekada pomislim kako ne mogu sve to da podnesem, ali kad ih sledećeg trenutka vidim koliko se jedno drugom raduju i koliko se vole, znam da nisma pogrešila koliko god mi sve bilo naporno.

Mnogo sam brinula šta će biti kada dođe drugo dete... znala sam beba neće trpeti, jer je veliki dečak pun ljubavi jedva čekao da i on ima brata ili sestru. Birao je ime za bebu, pripremao stvari za bebu i pitao me vakog dana da li je došaodan da se beba rodi. Imao je predstavu šta znači imati bebu, da bebe plaču, spavaju, presvlače se... i ne umeju da sr igraju, jer je imao dosta kontakta sa bebama pre toga. Nije me razočarao, bilo je baš onako kako sam i očekivala, nežan, pun ljubavi i previše razuman i obziran za dete od četiri godine.
Brinula sam da li će on biti zapostavljen zbog bebe, da li će beba tražiti svu pažnju za sebe, da li će nedostajati pažnje starijem detetu. Sestra mi je rekla jednu činjenicu koja se ispostavila kao istina: ako beba bude imala primer ljubavi, tolerancije, nesebičnosti, ni on neće izrasti u drugačije dete. Mnogo sam se trudila da starije dete ne trpi, kad god je mogao da se ugrabi trenutak bavila sam se njim, čitali smo, pevali, igrali društvene igre, bavili se sportom, zajedno radili kućne poslove... nije bilo predaha, kad beba spava svo vreme je poklonjeno starijem detetu, naporno ali se isplatilo. Nije osetio nedostatak pažnje, nije zapostavljen.
Sada kada beba ima godinu dana za nijansu je lakše. Ponekad se igraju zajedno, kratko ali dovoljno da mogu da sedim sa strane i gledam ih. Sada beba počinje da se bori za sebe, počinje da ga gura, udara, otima... faza u kojoj se moramo dobro pokazati, a kad prođe to, doćiće nova faza... za početak mnogo znači da starije dete ima svest da to beba ne radi iz zlovolje već neznanja da to ne valja, a na nama je da što pre skrenemo bebi pažnju sa toga na neke druge aktivnosti. Priča, objašnjavanje...
Nekada pomislim kako ne mogu sve to da podnesem, ali kad ih sledećeg trenutka vidim koliko se jedno drugom raduju i koliko se vole, znam da nisma pogrešila koliko god mi sve bilo naporno.

Naše drugo dete imalo je spremno ime još dok smo čekali trudnoću... Lidija ili Nebojša. Nikada nismo imali problem da se dogovorimo oko imena za dete, sviđaju nam se ista imena, imamo lepe asocijacije. 
Kad je drugo dete trebalo da se rodi, naša odavno odabrana imena su otpala u trenutku kad je starije dete izrazilo želju. Beba može da bude sestra ili brat, ali mora se zvati Bane. 
Tako je naša Lidija ili Nebojša na kraju Branislav. Toliko o našem slaganju oko odabira imena.

Naše drugo dete imalo je spremno ime još dok smo čekali trudnoću... Lidija ili Nebojša. Nikada nismo imali problem da se dogovorimo oko imena za dete, sviđaju nam se ista imena, imamo lepe asocijacije. 
Kad je drugo dete trebalo da se rodi, naša odavno odabrana imena su otpala u trenutku kad je starije dete izrazilo želju. Beba može da bude sestra ili brat, ali mora se zvati Bane. 
Tako je naša Lidija ili Nebojša na kraju Branislav. Toliko o našem slaganju oko odabira imena.

Mnogo sam brinula šta će biti kada dođe drugo dete... znala sam beba neće trpeti, jer je veliki dečak pun ljubavi jedva čekao da i on ima brata ili sestru. Birao je ime za bebu, pripremao stvari za bebu i pitao me vakog dana da li je došaodan da se beba rodi. Imao je predstavu šta znači imati bebu, da bebe plaču, spavaju, presvlače se... i ne umeju da sr igraju, jer je imao dosta kontakta sa bebama pre toga. Nije me razočarao, bilo je baš onako kako sam i očekivala, nežan, pun ljubavi i previše razuman i obziran za dete od četiri godine.
Brinula sam da li će on biti zapostavljen zbog bebe, da li će beba tražiti svu pažnju za sebe, da li će nedostajati pažnje starijem detetu. Sestra mi je rekla jednu činjenicu koja se ispostavila kao istina: ako beba bude imala primer ljubavi, tolerancije, nesebičnosti, ni on neće izrasti u drugačije dete. Mnogo sam se trudila da starije dete ne trpi, kad god je mogao da se ugrabi trenutak bavila sam se njim, čitali smo, pevali, igrali društvene igre, bavili se sportom, zajedno radili kućne poslove... nije bilo predaha, kad beba spava svo vreme je poklonjeno starijem detetu, naporno ali se isplatilo. Nije osetio nedostatak pažnje, nije zapostavljen.
Sada kada beba ima godinu dana za nijansu je lakše. Ponekad se igraju zajedno, kratko ali dovoljno da mogu da sedim sa strane i gledam ih. Sada beba počinje da se bori za sebe, počinje da ga gura, udara, otima... faza u kojoj se moramo dobro pokazati, a kad prođe to, doćiće nova faza... za početak mnogo znači da starije dete ima svest da to beba ne radi iz zlovolje već neznanja da to ne valja, a na nama je da što pre skrenemo bebi pažnju sa toga na neke druge aktivnosti. Priča, objašnjavanje...
Nekada pomislim kako ne mogu sve to da podnesem, ali kad ih sledećeg trenutka vidim koliko se jedno drugom raduju i koliko se vole, znam da nisma pogrešila koliko god mi sve bilo naporno.

Naše drugo dete imalo je spremno ime još dok smo čekali trudnoću... Lidija ili Nebojša. Nikada nismo imali problem da se dogovorimo oko imena za dete, sviđaju nam se ista imena, imamo lepe asocijacije. 
Kad je drugo dete trebalo da se rodi, naša odavno odabrana imena su otpala u trenutku kad je starije dete izrazilo želju. Beba može da bude sestra ili brat, ali mora se zvati Bane. 
Tako je naša Lidija ili Nebojša na kraju Branislav. Toliko o našem slaganju oko odabira imena.

Dobro, onda treba naglasiti u samom naslovu teme da se javljaju samo i isključivo oni sa vlastitim iskustvom. Doduse ne znam ima li uopste takvih ovde jer ko god jede meso u bilo kojem obliku i količini nije vegetarijanac, a vegana je jos manje.