DanijelaDani

S jedne strane mi je drago da imam skim muku da podelim i ko ce me razumeti, a sa druge strane mi je jako zao sto toliko nas "snajki" dozivi bilo kakvu vrstu torture od strane svekrvi.

Moja svekrva je prava pica sa 100 lica. Zivi u Nemackoj sa mojim svekrom, ona je stekla penziju tamo a on jos uvek radi. Upoznala sam je tek prosle godine u novembru i bila je kao melem za dusu, sva dobronamerna, da ucini, pomogne, obecavala kule i gradove... Cak je krisom sa mojim muzem otisla i kupila verenicki prsten, muz me odveo u restoran, zaprosio iliti verio i kad smo se vratili kuci, kuca je bila puna gostiju, rodbine i prijatelja.... prava proslava!Tu se sve lepo zavrsava. Moj gazda mi nije placao doprinose tako da nisam primala trudnicko bolovanje, jos uvek ga nisam ni dobila a o porodiljskom i da ne razmisljam. U medjuvremenu moj muz ostane bez posla i tako ona nama obeca da se nista ne sekiramo kako ce nam ona finansijski pomoci. J*** mi pas mater kad sam dozvolila da zavisim od nje i kad sam se na nju oslonila. Ona je bolesna u glavu! Posalje mom muzu u 10 dana 50 evra, sa malom bebom to ne nemoguce izvesti da ti ostane i za hranu. Kad je mm nazove i kaze da smo bez para ona trazi objasnjenje gde su pare maltene samo sto joj ne pokazuje na skype-u fiskalne racune. Onda trebalo je da se vencamo pre nego sto se porodim i kao poslace nam ona burme.... zavlacila nas je do te mere da kad smo otisli da se raspitamo o terminima rekli su nam da je sve popunjeno do naredna dva meseca ... a ja u 9 mesecu trudnoce! Samo da bi se vencali kad ona hoce, jer moj svekar navodno nije mogao da dobije godisnji odmor u tom periodu. Pri tom shvatim da joj ne pada na pamet da ima toliki izdatak oko svadbe i vencanja. Plakala sam kao kisa i tad sam se prvi put pozalila mojoj mami. Ona je ostala bez posla u drzavnoj firmi i jako tesko zivi, tako da od nje nisam ocekivala to sto je uradila. Moja mama divna, najdivnija... rekla mi je: ma ko ih sisa, mi cemo to same! I tako je i bilo. Nasli smo vezu u opstini i zakazali termin, imale smo samo 5 dana da sve pripremimo i kupimo. Tata mi je dao 200e, mama mi je kupila burme i zamolila tetku da digne kredit od 800e pa ce ona da ga placa. Tetka je to ucinila, kupile smo hranu, spremile sve, mama je napravila dve torte, tetka jednu. Pozvali smo rodbinu i napravili proslavu kod kuce. A ona kucka svekrva nije svom sinu poslala ni dinar, moja mama mu je kupila kosulju i pantalone, a on je birao. Meni haljinu. A da, od mog svekra brat je udavao cerku, ispostavilo se da je vencanje isti dan. Tih 5 dana koliko smo imali da sve spremimo za vencanje svekrva nas je zvala i masirala da ne mozemo da se vencamo isti dan, da to PODHITNO mora da se pomeri za neki drugi dan, a mi vec sve goste pozvali. Takav pritisak je vrsila da sam se ja ponavljam u 9 mesecu trudnoce tresla kao prut, vristala i plakala. A moja mama, moj borac nazvala je i rekla joj: " O kakvom pomeranju vencanja vi govorite? Taj covek nasu decu nije ni pozvao na vencanje, a nemaju ni iste goste. Drugo, vi se nista ne pitate, dok ste se pitali nista niste uradili Trece, ne ucestvujete ni u kakvom smislu a odredjujete kad cemo mi i kako cemo to da napravimo. Datum se ne pomera i tacka." I tako smo se mi vencali 29 maja, a ja se porodila 14 juna.

Moji roditelji su se razveli dok sam bila mala i znam koliko sam to tesko podnela i nosila se sa tim. Ja cu sve sto je u mojoj moci da uradim da do toga ne dodje, ali ako druga strana tj mm ne saradjuje necu gubiti vreme i dozvoliti da moje dete gleda i zivi u takvoj porodici gde odnosi nisu zdravi. Vreme ce pokazati. Drago mi je da si ti uspela, a ja necu prenagliti bas kao sto si rekla "samo polako." Docice sve na svoje.

Moguce je da mi je kupila te serpe da je "dvorim" (kako ona kaze). Kad je vec sve tako kako je, volela bih da nista nisam ni dobila kao ti, mozda bih se manje nervirala. Ali da dodje praznih ruku a da unuku ne donese nista ili da mu ne stavi ni dinar ispod jastuka,.... to su strasne stvari. Tako su nevaspitane i nekulturne i nemaju ni malo postovanja. Prema tome zasto bi mi njih postovale? S njima treba kao sa otiracem. Mada svi gledamo da ne dolazi do svadja i rasprava i neprijatnih situacija, a one bas to koriste. Vazna je podrska muza, pa kad se jednom odvazis da joj zacepis usta, bice bar malo drugacija.

I ja se nadam da je skontao. Stao je u moju odbranu tek kada sam pukla sa zivcima i kad sam bila spremna da ga ostavim, jer smatram da je on kriv sto joj je dozvolio da mi diriguje kako cu da zivim. I ljuta sam sto je toliko cekao. Mada vidim da pored svega na neki nacin opet pokusava da popravi odnos sa njom da bude koliko toliko normalan, jer ni on sam ne moze da prihvati da mu je majka skot. Dok moja majka ili otac tako nesto da urade ne bi im se vise javila u zivotu. Ali videcemo kako bude... imam ja svoju garsonjericu kod tate od 30 kvadrata, za mene i bebu dovoljno, tako da mi je mnogo lakse da se na razvod odlucim nego nekim drugim zenama koje ni to malo nemaju, pa moraju da trpe i muza koji im ne pruza podrsku a i svekrvu...Pisacu vam u nastavku jos novina, u pitanju je tetka mog muza koja je isti frik kao i svekrva.

bas tako

Moje dete je potpuno na mm. Jeste mozda jos mali da bi se videlo, ali imam sliku kad je mm bio beba od 3 meseca i identicni su. gledam noktice, rukice, prstice i sve se nekako nadam da ce bar nesto imati na mene, ali nista, vec se vidi da je pokupio tatine gene. E sad, okice su mi poslednja nada mada to sam najvise zelela da povuce na tatu. Ja imam kestenjaste a mm predivne tamno zelene, tako da kad je vec sve povukao neka bude i to. Rodicu ja Boze zdravlja i jednu smizlu

Moj sin se zove Vanja. U toku trudnoce sam imala jedan ludacki period da sam svake nedelje smisljala drugo ime... i sva su bila sacuvaj me boze kad sad razmislim ali tada su mi bila najlepsa i za svako ime sam mislila da je to ono pravo. Hvala Bogu da je ludilo proslo na vreme! Sad bih se mnogo nervirala!

Mi nismo dozvolili niko da dodje pre 40 dana, a navaljivali su samo tako da dodju i bas sam imala muku. Tetke i strine od mog muza su bile poprilicno novalentne i bukvalno su preko mog "ne" nastavljale sa ubedjivanjem da treba da im dozvolim da dodju. One su zivele i radile u Nemackoj pa "kao" tamo mame odmah izlaze sa bebom napolje cim izadju iz porodilista, na sta sam im rekla da ja tamo ne zivim, niti sam se tamo porodila, niti cu svoje dete da izvodim napolje pre tog perioda, a niti sam u stanju da se krecem. Isto tako i pritisak od svekrve da ih pustim... i nisam. Nek idu u Nemacku pa tamo neka tako rade. Dete se tek rodilo i sad ce tamo neke babetine da ga zvalave i pipaju... Mozda ce nekome sve ovo biti smesno, ali nije lako biti pod pritiskom u tom periodu kada si izmucen od porodjaja, dodjes kuci nemas pomoc nikakvu, a onda te neko masira da dodje po svaku cenu i pri tom ocekuje da ga ugostis. One kao da nikada nisu radjale, pa ne znaju kako je. Ja nisam bila u stanju sebi i muzu da spremim rucak, a ne nekom drugom. I da! Sad kad mogu da dodju nijedna se ne pojavljuje, bapska posla....

e pa i mi smo u radovima, sutra gletovanje, prekosutra krecenje. a jutros su nam dostavili krevetac i komodicu... sva sam u oblacima! jedva cekam bebca da docekam i mnogo mi je lepo sve ovo sad kad se nesto desava, ove male pripreme! uh!

Takodje imam problemcice sa spavanjem. Sada sam vec u 35 nedelji. I pre pola 5 ujutru retko kad da zaspim. Beba je jako nemirna i bukvalno ne staje... tj. negde sam citala da ukratko receno beba ima jako malo prostora za mrdanje i da se iz tog razloga svaki pokret oseti. Pritom jako mi je tesko da se namestim u odgovarajuci polozaj jer imam bolove u kostima ( kukovi i prepone), ali vidim da nas sve prate iste slatke muke.... nesanica, cesto mokrenje u toku noci, gorusica itd. Ali tek nas cekaju neprospavane noci kad nam stignu nase bebice!!!

Ja sam u 35 nedelji i u poslednje vreme bas cesto razmisljam o porodjaju u smislu da samu sebe ohrabrujem onoliko koliko je to moguce. Odlucila sam se za porodjaj bez anestezije tipa epidurala, tako da imam dodatni strah da nisam slucajno pogresila u izboru jer sa kime god da razgovaram hvale epidural. U sustini nemam strah od porodjaja, vec od nepoznate situacije i toga kako cu se u takvoj situaciji snaci. I nadam se da ce "kad porodjaj bas krene bukvalno sve biti u tri napona!"