majat

Ništa nažalost, šta misliš, da se tada nisu radjala deca sa Daunovim sindromom? Jesu, nego šta su, zato danas, hvala Bogu postoje razna testiranja.

Pa eto ako vec pitas tetke sta uraditi ja to gledam ovako: ako je mom partneru tj.sada muzu nesto jako bitno a ja sam indiferentna, uradicu to jer to njemu znaci, ne zbog naroda, ako je njemu nesto bitno a ja sam bas izrazito protiv toga jer mi se kosi s nekim nacelima, onda cemo fino da razgovaramo pa ako se volimo i postujemo jedno drugo naci cemo neko resenje kojim cemo oboje biti zadovoljni. U principu prosto ko pasulj

Ne gledam na brak kao na papir, ako je samo papir onda ne znam sto se neki toliko panicno boje da ga potpisu, pa to je samo papir zar ne Ima nesto u tome kad nekome obecas neke stvari pred svedocima, nije to samo forma Moj muz je i pre braka bio ozbiljan covek i ne mogu reci da se nesto uozbiljio ali ipak kad godinama zivis sam i nemas drugih o kojima moras voditi racuna drukcije gledas na neke stvari. On puno radi i sada ali pre je jos vise, sada kad smo tu bebac i ja ipak gleda da sto pre dodje kuci s posla i tako to. Kao sto rece Hellen, promenimo se svi ali ako je brak normalan i zeljen trebalo bi da je na bolje

To je sigurno TO! Uživaj!
Meni je to izgledalo kao da mi neka bubica mili po stomaku

Razlika je u nasim glavama i srcima. Imala sam dosta momaka pre njega, sa jednim sam i zivela, ali za mm sam pozelala da bude mnogo vise od toga, i on za mene..prosto smo se pronasli, i znali da je to-to..za ceo zivot.
Razlika je i u tome sto kad me je zaprosio ja sam znala da on zeli da provede ceo zivot sa mnom, a kad sam mu srecno odgovorila sa da, i da ja zelim ceo zivot da provedem sa njim..
Naravno da u zivotu nema garancija da ce tako i biti, ali to sto mi verujemo da hoce i tako se osecamo mi je dovoljno!

Ruzno mi je kad procitam brak je papir..bas ne razumem taj stav, ali izgleda je sad popularan..sve manje ljudi se vencava, i pored dece, valjda zele da imaju "privid" nekakve slobode..ne znam

Moja J je sa 14 meseci znala skoro sve da prica.Secam se da je sa 10 meseci znala oko 10 reci da kaze.Vec sa 6 meseci znala je da,ne i sl.Neverovatno,ali istinito.Sada vec i da ne govorim.Odavno razgovara normalno kao i mi.Cak i zna npr.neke reci tipa tolerancija iskusavas me i sl.i tacno zna kad da ih upotrebi, prepricava price itd.
Dok Dana sa godinu dana zna samo baba,ene,ovo i daj i toliko.Mrmlja ona nesto po ceo dan,ali je nista zivo ne razumemo,tako da opustencija!

Smey, drago mi je da je nestalo.... I da si bespotrebno brinula.... Ali to nam je posao....

I evo da se javim ovde još jedanput, možda će nekoga interesovati, mada vidim da je tema zamrla
Nama se nevus povukao, tj. izbledeo je. Bledeo je postepeno kako je koža preko kapaka i između obrva grubela i dobijala nove slojeve.
Jednom nam je dr rekla da možemo na kapak da mažemo Hloramfenikol, da ne može da šteti, može samo da pospeši da koža bude bolja i da se samim tim nevus sve manje vidi.

Beba sada ima 8 i po meseci, do pre jedno mesec dana se naziralo crvenilo još između obrva, sada ni toga nema.

Prelepa su jaja.
I ja sam na isti nacin samo sam nagaravila vosak i nisam imala saralicu pravu,pa sam nesto improvizovala,al za sledecu god cu pripremiti na vreme penkalu.
Farbala sam 150 kom,pa i zato imam dosta istih sara.

Evo da napisem kako sam ja isto prvi put saram voskom. Sveca ona zuta, malo odrezala u kuglicu i pomesala sa garezom da bude crna. E sad ja sam krenula da saram ziva jaja, i isaraka 5 kom i dolazi mm i kaze da jaja moraju biti kuvana pa onda idu u boju,one kupovne kesice. Ja se tu smorim i pokupim ostalih 15 jaja i stavim sva da se kuvaju a ovih 5 isaranih reko ajd da probam kako sam i mislila da mi se ujedno kuvaju i u boji. I tako i uradim, smuckam boju al u mlakoj vodi stavim jaja i kuvam kolko je potrebno da se skuvaju. Boja lepa. vosak se skinuo u kovanju, samo posle krpicom prebrisem onu garez sto je ostala. Nisam ih uljila. Tako sam mogla sve. nego sam cekala da se ostala skuvaju pa na brzinu onako vruca sarala, vosak bio vodnjikav pa se posle sara slabije ili nije ni videla. Slazem se da je lukovina bolja tj zsravija mozda to probam sledece godine i da lepo sacekam ponoc i na miru isaram jaja.

Držim palčeve da što pre rešite problem..... Što bezbolnije....

Tema je nazvana tako da ovi pojmovi deluju međusobno isključivo, a onda većina nas piše kako zapravo nisu, pa tako možemo samo tražiti da se preimenuje tema i mi se lepo upišemo da joj "pripadamo": i edukovana - i domaćica.

Meni lično je dete gledano kao oko u glavi (od strane pre svega mene, onda mm kad nije na poslu), kuća je čista i uredna, a ja imam predatu doktorsku tezu i čekam da mi zakažu odbranu. Tako da se upisujem

e ovako,posto sam na oba pitanja odgovorila sa da, imam i ja zelju da pojasnim. prvo, u mojoj porodici, moja rodjena tetka ne moze da ima djecu sa svojim suprugom. sve su probali i nije im uspjelo. da sam tad kad se to radilo, bila dovoljno zrela i odrasla, ja bi im ponudila svoje jajne celije. jer kad vidite kako se neko uci oko djece i zaceca,nista mi ne bi bilo tesko. pa gledam sa druge strane, koliko je roditelja koji zbog genetike se ne usudjuju da zacnu "svoje" dijete. namjerno sam stavila ovo pod navodnike, jer dijete koje usvojis i odgajas ili rodis i odgajas je tvoje. roditelj je onaj koji te odgaja i vaspitava, a ne u svakom slucaju i onaj koji te rodi. znam mnogo slucajeva usvojene djece i djece rodjene preko vto koji nikad u zivotu nijesu pozeljeli da upoznaju svoje "bioloske roditelje".
da sam u situaciji da ne mogu prirodnim putem da zacnem, isprobala bih sve sto mogu. i vto,i surogat majku, i doniranje celija, i usvajanje i sve...
to je moje misljenje, neka se niko ne uvrijedi molim vas. svejedno, od nas koji nismo prosli kroz to niko zaista i ne zna sto bi radili i kako bi se ponasali da do toga dodje, paje lako svadjati se i suditi na osnovu misljenja. jednostavno, neko bi to uradio, neko ne. ne govorim o osjecanjima, sto bi bilo kad bih zivjela sa pomislju da tamo neka porodica podize dijete nastalo od moje jajne celije. to je njegova porodica, a ja kao donor celije samo sam pomogla toj porodici da dobije ono sto zeli najvise na svijetu.da li bih nekada pozeljela da upoznam tu porodicu i dijete,ili bilo sto drugo, to ne znam i o tome ne umijem da kazem nista iskreno.
Tangerine, tebi je srce na mjestu i odluka je samo vasa. znam da si pitala ovo samo radi misljenja,ali zanemari sve i odluci se za ono sto tebi odgovara. Svu srecu zelim od srca!

Ja bih donirala,zasto da ne...Videh ovde raznih stavova,ali evo drzacu se striktno mog misljenja.Mnogo parova ne mogu da imaju bioloski svoju deci i mogu da razumem taj bol.Ako ja npr sutradan daj Boze imam tipa 6 deteta (ne kazem da cu zaista imati toliko ) i ne zelim vise decu,zasto nekom ne bih pomogla da ima istu srecu da drzi svoje dete u rukama kao ja,ako sam vec zdrava i mogu biti davalac.
Smatram da su pravi roditelji oni koji odgajaju dete,a eto u ovom slucaju bi i ta zena rodila bebca,a ne bi ga sam odgajala kao staratelj ili usvojitelj.
Takodje znam da kad ne bih mogla bioloskim putem da imam decu zbog nekog problema ali da npr plod moze da opstane u mojoj materici,naravno da bih zelela da primim doniranu jajnu celiju.
Uvek sam za to da ima sto vise dece i zao mi je ljudi koji ne mogu da ih imaju.Potrebna je borba i sve opcije ukljucene.Bar ja tako razmisljam.
I sutradan kad budem imala previse godine (posle 35),a budem imala uslova za jos dece,dogovor sa muzem je da budemo hranitelji nekom klincu koji nije bio te srece da raste uz svoje roditelje iz bilo kog razloga.
Takav je moj stav prema ovome...

i ja imam samo rijeci hvale za Radu, zaista je pravi strucnjak i sto je najbitnije covjek!inace, moj nick je bio marija_pg ali sam sve pozaboravljala pa sam otvorila novi profil. proslo je dosta vremena, bol nije prosao ali smo naucili da zivimo sa njim... samo sam htjela da vam se javim svima, i pozdravim vas, i da vam kazem da oko nove godine od mene ocekujete malog druga ili drugaricu

Evo jos dva od Tangerine





(nemam pojma sta mi se desava, totalno me zabada net i komp!)

Evo sa dopustejnem od Tangerine da vam okacim njena jajca
Lajkove molim na njen post sa dopustenjem da ih okacim

Ovo je farbano u crnoj kafi



Vestacka boja plava i crvena, pa nalepljen cirkoncic



Neki neuspeli pokusaj crvene farbane u hibiskusu, sa nalepjlenim percima



Totalno neuspeli pokusaj farbanja u kafi



Prehrambena tecna boja, koju sam kapljala preko neuspele cvene iz hibiskusa Pa zalepljena filcana zvezdica



Prehrambena tecna boja, pa jaje farbano u kesi



Neuspelo jaje iz sipka, bas bleda siva boja... Farbano tek kad je skuvano u caju od sipka



Ovo sam skuvala pa zavezala cipkanu traku okolo i sa sve trakom stavila u ljubicastu prehrambenu boju, i posle samo odvezala cipkanu traku...



Jos jedno neuspelo farbanje u crnoj kafi

probajte da ne preispitujete konstantno vase emocije. s jedne strane postavljate sebi nekakav "zadatak" sta bi trebalo da osecate, a s druge strane vas uzasno zabrine kad takva osecanja izostanu. to sto trenutno ne osecate nesto sto biste zelili je u neku ruku normalno. dajte vremena pre svega sebi a i vasoj bebi kako biste se sto bolje upoznali. u jednom slucaju koji bio slican ovom je jedan otac divno rekao, pa sad parafraziram - kada se rodila moja cerka mislio sam da je volim, ali tek sad nakon par godina shvatam da je ni priblizno tada nisam voleo kao sto je sada volim. jer ljubav prema sopstvenom detetu samo je iz dana u dan sve veca, nikad ne moze biti manja ili ista.
tako da mislim da je ovime lepo objasnjeno u neku ruku i ono sto vas muci. ljubav prema detetu se vremenom sve vise gradi kako ga sve vise upoznajete kao osobu i malu dusu. jer eto, pojavilo se to bice "niotkuda" i sada je tu, vase je. probajte da ne mucite sebe i da se ne preispitujete da li ste los otac ili niste, (jer sama cinjenica sto osecate grizu savesti govori o tome koliko vam je zapravo stalo) vec probajte da ne racionalizujete osecanja, vec da svakoga dana sve vise upoznajete vase dete i uzivate s njim dok ga gledate kako se od tog malog bica formira licnost.

svako dobro vam zelim

Poznato je da ljudi imaju različita mišljenja i nemožemo se svađati neko će da osuđuje neko neće al onaj ko je u toj situaciji će da uradi kako hoće,kako mora il šta već možemo mi do sutra raspravljati al niko ne zna celu priču i što se taj neko odlučio na to...njegov život ko sam ja da ga osuđujem il podržavam...ja sam uvek bila protiv toga al kad sam posle 3 meseca od porođaja ostala trudna i videla da se pitaju kako ćemo uspeti sa 4 dece od malog primanja rekla sam da je najbolje da abortiram i kad sam to prevalila preko usana bila sam ko zombi...to nikad nisam ni pomislila a kamoli rekla naglas...i odlučila sam da rodim gde ima mesta za troje dece biće i za četvrto ...otišla sam kod dr da mi utvrdi trudnoću i jedna žena je došla da ugovori abortus jer je svi pritiskaju ima bebu od 6 meseci i nikakvu pomoć osim svoje majke koja ima rak i ne može da joj pomaže...ta žena je odlučila to da bi mogla ovom detetu da se posveti i majci koju mor da pazi...a plčakala je nije joj svejedno...al ko smo mi da osuđujemo il ne?
Svako radi što misli da treba tako da ova tema vodi svađi ako ljjudi ne shvate da ima pravo svako da kaže svoje mišljenje a ne da se napadamo međusobno..

Uh...sve će više i više...ja sam dojila Anđelinu 2 god i 4 meseca...i sada kada god je pospana ili u toku noći gurne rukicu u moje grudi

P i ja ljeti obucem sorc i majicu na bretele koja normalno ima dekolte. Ali iskreno, kad vidim djevojcicu od 14 godina sa V izrezom koji jedva prekriva bradavice, tonom sminke i doguzom u bilo kom obliku, jos nabije push up brus, to mi je fuj, a danas je to cesta pojava.

u nase zivote su usle dve kuce koje sisaju, ali posto ih je majka ostavila ja moram da ih hranim na flasicu i danas je Ognjenka imala prvi cas iz prirode i drustva pocele smo da nabrajamo ko sve NE sisa, a ko treba da sisa. I kad je pitam jesi ti beba, kaze: ne. A oces da sikis, kaze: ajde. A onda ja nastavim dalje: kako ces da sikis kad nisi beba, samo beba siki. I veceras trazi ona da sisa (lepo rekoh da ne treba ovde nista da pisem dok se nesto neustali bar mesec dana ) i ja krenem tom logikom ko je beba taj sisa, ko nije ne sisa. Pitam ko sisa, kaze ona Iva (komsinica ima 3god), ja kazem: ne, ona ne sisa. Tek ce ona: Maija (komsinica ima 4 godine), ja kazem: ne, ni ona, i ona je velika. Tek ce ona: Bisa (komsija ima oko 65 godina ), a odmah z anjim je pomenula i njegovu zenu Javorku hahha Toliko o poznavanju prirode i drustva

Uh...ova tema mi je 'bolna tačka'....ja sma se pripremila na to da ću mog sina 'morati kontrolisati i 'gurati' i kroz osnovnu i kroz srednju školu ....od 1. do 4. razreda je išlo onako kako treba,naravno uz stalnu našu 'kontrolu'....ali 5.razred...uh...šta reći.....predpubertet+njegova 'linija manjeg otpora'...što nas izluđuje.....totalno je nezainteresovan....i kazne i nagrade i motivacija onakva i ovakva ma sve.....dok se evo sam nije 'probudio' ima nekih 3 nedelje...odjednom....i to važi za sve predmete....on je lenj po prirodi ali ga mi ne 'puštamo' i mi ne idemo tom linijom lakšeg otpora tako da će to jednom dati rezultate ...nadam se ......dok sa Noklinom je potpuno druga priča...ona svoje obaveze izvrašava na vreme i potpuno je odgovorna.....A Anastasija je neki mix.........neuredna je što nas potpuno užasava,njene knjige su pune 'ušiju'...fale im korice...neverovatno nešto...nekada je 'mrzi nekada ne',da uči...još je ne mogu 'definisati....sve u svemu ' radimo' sa decom...pa će valjda to u budućnosti dati neke dobre rezultate