Komentari za tekst "Ovi ljudi će vas jako nervirati kada se porodite"
Slazem se u potpunosti sa N.B,tj njenim komentarem.I zaista je razumem i sve ostale mame koje dele njeno misljenje iako se jos uvek nisam porodila,vec imam takav neki stav.8mi sam mesec i ovo mi je prva trudnoca,ali vec se jezim od komentara zena koje su se porodile ili uveliko odgajile decu pa su one sada sveznalice koje imaju za sve komentar i predlog,a posebno se jezim kada mi neko ko niti ima decu,niti je trudan daje predloge i soli pamet.Jeste da mi je ovo prva trudnoca i mozda ce mi ponekada zatrebati necija pomoc,ali zaista zelim da moj muz i ja sami sve naucimo i odlucimo,a i zelim nakon porodjaja bar nedelju dana da uzivam u miru sa njim i nasom bebom,a ne da mi se svi okace iznad glave za koju necu znati gde mi je.Mozda sam pomalo sebicna ili hormoni rade svoje,ali ipak to je moje misljenje i necu odustati od toga,svi koji budu dolazili da vide bebu morace da budu zdravi,da operu ruke i da dodju nenafrakani,jer ne zelim da na bilo koji nacin,pa cak ni najmanjim osipom neko naskodi bebi:)
*komentarom
Ja sam zadnje nedelje trudnoce provela u panici,jer svi oko mene su u fazonu da dolaze cim beba izadje iz bolnice,jer je to kao kulturno bla bla.. I stalno sam trubila kako tih 40 dana babina nije bez veze izmisljeno,da i porodilja i beba trebaju mir, da se oporave,priviknu i svasta nesto..rodbina je malo kolutala ocima ali su me ispostovali..6 dana nakon poroda,prva komsinica mi dolazi,namesta se da gleda kako dojim bebu i pocinje kako je boli glava,zakacila neki virus😓 Tad kad nisam dobila slom zivaca necu nikad😀 I bila sam uporna da se peru ruke kad mi diraju dete,sad su se vec svi navikli
Ja na prvo dete nisam imala nikakvu pomoc jer je svekrva imala svoje obaveze (a prvo unuce joj).Bila je u fazonu ti znas jer si pomagala sestri,a sto nisam mogla da sedim mesec i po dana to je nebitno,a pricala je kako ce ona da bude tu da mi pomaze.I dok je bila tu ta dva dana nista nije radila sve sam sama.Gosti dodju ja sve i kafu i meze i rucak.A ocekivala je da cemo ici na slavu.Ali meni nije padalo na pamet zima,hladno,put od 6h,a beba nije imala ni 15 dana malo se naljutila ali prece mi je dete.Na drugo dete sam super prosla na porodjaju posle desetak dana sam mogla i normalno da sedim.Tada je dosla bila tu oko 15ak dana pa je i mama dosla.I mogu reci kolko je pomoc dobra tolko je i losa...Zato kad budem radjala trece zdravlje od Boga ne treba mi nicija pomoc.Pozdrav svim mamama.
imam 21 godinu prva nam je beba ,nije nam pomagao niko kada sam dosla iz bolnice svi bombarduju pa cak i zene koje nisu rodile pametuju,imala sam osecaj da radim u kaficu od silnih sudova koje sam oprala,pogotovo svekrva koja kaze da ce da pomogne sve sto treba a u stvari samo hoce da drzi dete u rukama pa cak i ona da zaspi a kaze da se ja i muz odmormo i znala je da je budi kada zaspi sizela sam od toga ...najlakse i najbolje se snalazimo kada nam niko ne dolazi a i manje se svadjamo :-)a o ljudima koji su pricali da ce pomoci sve da i ne govorim ,kao da su se uplasili od svega toga da ih slucajno ne zamolis da ti pomognu nesto ,ili cak o pojedinima zovi oko kupanja ili kada zelis da setas bebu pa kada ih zoves cak se i ne javljaju :-D
Neki od silne pomoci ne shvataju da odmazu!Meni niko nije pomagao,imam bebu i jednog decaka,zivimo sami a suprug je radio pa je bio kuci u nedelju dana jedan dan,i tada je znao da taj jedan dan preuzme na sebe sve osim bebe,pospremao,kuvao,a ostatak vremena s nama!Ne moze niko osim vas navici decu na njihove obaveze,jedan ovako drugi onako!Prvi dan iz bolnice sam kupala bebu sama,sve oko nje i plus stariji sin,ali sve se moze postici kada vi odredite to a deca se naviknu.Kupanje u 19-20h,nema izlazaka,nema ovaj mi doso onaj mi doso,ostavljam sce i sresjujem dete,sta ce biti ako tih 8-9meseci ne sedim do 23h,ustajanje u osam,dorucak setnja,obaveze,spavanje,igra,i opet isto sve.Prvo dete isto tako,i dan danas,ako ne spava popodne on lezi u 20-21h ujutru do 8h vec je na nogama,preko noci spavaju kao bebice... :) Niko osim vas ne moze stvoriti tu rutinu,mozda vam je svejedno sada 20dana nakon rodjenja,a videcete nakon 6-7 meseci...Dobro dodje kad se zna red!Ima vremena i za izlazak sa drugaricom i za setnju samo treva rasporediti to lepo!
Shvatila sam... :) Ovde svako ima prava na svoje stavove i razmisljanje,a tu su drugi da to osude ili podrze!I ja sam imala ranu "dole" koja me bolela nedelju-dve,gde sam morala da sedim na stranu dok dojim bebu,imala sam podocnjake idpod ociju prvih mesec dana,bila sam okruzena jos jednim detetom kom sam moralo isto da posvetim paznju,ali sve to bi me i danas drzalo,taj umor i to nespavanje da nisam navkla decu na ono sto sam vec napisala!Ne kazem da nece deca biti zdrava i prava ako nemaju te navike i rutine od rodjenja,ali zato ce i njima i vama biti lakse kad se zna neki red.Ali u svakom slucaju svaka zena nije ista pa zato i neka iskustva mogu da posluze,neka ne,kod mene je tako valjda zato sto sam navikla da rasporedim vreme za sve,za setnjom sa drugaricom,za park,za kucno pospremanje,za igru sa decom,za park,za dan sa muzem....Svako radi na svoj nacin....Pozz
Eto, ponovila si sve sto si i prvi put rekla :-) I ja zivim daleko od svojih i nemam ama bas nikakvu pomoc, sem tih prvih par dana sto mi je sestra pomogla. A nisam imala srece da se kao ti porodim prirodno, vec sam morala mnogo ranije da se porodim na carski zato sto je bebin zivot bio ugrozen nekom mojom urodjenom bolescu. I eto vec 3 godine mi niko ne pomaze i dete mi je zivo i zdravo :-) Mislim da nisi shvatila zasto sam prvi put komentarisala tvoju poruku. Shvatam da si imala najbolju nameru da das dobar savet, ali nije svaki slucaj kao tvoj ;-) a jeste, ima mnogo onih sto se zale bez potrebe.
Naravno da nisu lenje,samo one koje i imaju pomoc one i ocekuju,a ja i suprug smo morali sami,jer smo malo dalje od svih tako da sam morala sve sama jer suprug radi.A ono sto se mora i treba nije tesko samo dobra organizacija!Porodila sam se oba puta prirodno i fala Bogu sve je bilo super,tako da nisam imala ranu koja me boli,imam i ja drustvo naravno,ali to drustvo zna kad i kako moze da me pozove,imam i drugarice koje imaju decu pa se vrlo rado okupimo sa decom i uzivamo!Ako zelim izaci sa suprugom i drustvom odvedemo jedan dan decu i taj dan je nas,mislim da nema potrebe deca sedeti do kasno u ponoc,remeti se i spavanje,kupanje,hranjenje.....Sa prvim detetom sam napravila red zimi kupanje u 20h,leti u 21-22h,dorucak na vreme,rucak vecera,i danas te neke osnovne navike odrzavamo iako ima 4 god.sa bebom isto tako!I mogu reci da je meni tako sve lakse,nocu spavaju nijedan se ne budi, a ja fino odmorim spremna za novi dan.Ja samo iznosim svoje razmisljanje a svako radi kako misli da treba.Da sam imala pomoci,to bi svako radio kako bi on mislio,bake,tetke,sestre,meni bi bilo neprijatno da ih opominjem,a mislim da deci treba roditelji stvoriti neke navike koje ce u buducnosti biti osnovne i korisne,tako da draga nisam htela ispasti super zena vec samo obicna majka koja je svoje vreme uklapa prema deci a ne oni prema meni...A za sve ima vremena,bice oni velika deca kroz 5-6god.imacu vremena i za odmor i za setnju!Pozdrav
Marija, ti si neka super zena! Ja nisam ni pomisljala na izlaske, ali mi je bio neophodan neko ko ce paziti da ne zaspim dok dojim bebu na svakih tri sata. Da se ne nosim kadicu punu vode sveze operisana, i sl. Nekako se iz tvog komentara moze izvuci zakljucak da mislis da su sve mame koje zele pomoc lenje!
Ljudi koji uđu u cipelama u bebinu sobu i ne operu ruke pre nego što je ištipkaju. Htela sam da stavim natips "Molim vas da operete ruke", ali su mi muž i mama rekli da je to nevaspitano :)
Haha to je ono sto i mene uzasava! :D
Hahahh :))
Slatko se nasmejah! Slatko, jer je proslo 3 godine. Jedino mi je sestra pomogla prvih nedelju dana, ali duze nije mogla zbog posla. Onda mi je dosla mama...koja je valjda bila tu da mi govori da nista ne radim kako treba! Zatim tri rodjake, sa sto kofera od kojih nisam mogla prici bebinoj garderobi! Nisu mnogo smetala, jer su vise bile u provodu!!! Kad sam ostala s muzem koji cvrsto spava, svanulo mi je! :-)
Istinito ali bas.
Nažalost, bez pomoći, oko bebe a i starije dete je tu. Rana, iscrpljenost, ali mi je muž preko dana pomagao kad god je mogao, duša moja:).. I svima smo rekli da mogu doći tek posle 40 dana...
Mene su bas nervirali kada dodju prehladjenji, cesce dodju sa djecom koja su prehladjena i djeca bi da diraju bebu, na to sam vristala. Mama i svekrva su mi dosta pomagale prvi mjesec, a posto nisam dojila suprug je vise ustajao nocu da hrani i presvlaci bebu. Rana me je dosta dugo boljela tako da su mi svi uskakali u pomoc.
Kod mene je bas bilo suprotno. Tu su bile mama i svekrva, koje su mi dosta pomagale. Kuvale rucak, peglale ves itd.. A kada sam dobila drugu bebu, situacija se dosta promenila. Svi su bili u fazonu drugo ti je, znas oko beba, ne treba ti pomoc. A ja ne znam da l sam pre drzala bebu, stariju cerkicu, peglu ili varjacu! Tako da koristite svu pomoc sto mozete :)
