Komentari za tekst "Ovi ljudi će vas jako nervirati kada se porodite"
inace ne shvatam dramu oko kupanja bebe.nista lakse dok ne otpadne pupak pelenicu preko i pod cesmu,posle moze i u kadicu.prvih meseci bebe su mirne i lagane.uzivala sam da ga brckam.naporno postaje kad pocnu da se otimaju pa izlaze iz kadice,rvu se sa tusem :) moj mali sad 9kg ima jako je zivahan,pa se preznojim dok se ga okupam.ali on se nauziva :)
muz je uzeo odmor prve dve nedelje i sve smo sami.tako smo hteli.nasi roditelji zive blizu i divni su i jedni i drugi ali mi smo navikli sami da budemo i to su postovali.mogli su da dolaze kad hoce ali na kafu i da se igraju sa bebom a briga oko kuce i bebe je nasa.ja nisam imala nikakve tegobe posle porodjaja pa smo se odmah vratili uobicajenim aktivnostima od kucnih poslova do setnji i drustvenog zivota.e sad da sam imala bolove sigurno da bih ih zvala u pomoc.za buduce mame:bebe uglavnom samo spavaju i jedu prvih nedelja tako da nisu naporne.narocito ako sisaju,hranjenje jako dugo traje pa se mama izlezava i gleda filmove :) nama je taj period bio drugi medeni mesec.
Gledam komentare i vidim da se neke mame bune zato sto im svekrva smeta, a druge se bune jer im svekrva nije imala vremena pomoci. Ne znam sta je gore. Ja zivim u zajednici i jako patimo zbog toga i muz a i ja. Njegovi jednostavno ne dozvoljavaju da zivimo kao porodica. Svekrva pametuje i otima se za dijete, a svekar je jos gori. Svaki dan u kuci je svadja jer ja vise ne mogu da podnesem takvo ponasanje. Kao da smo i muz i ja nesposobni da odgajamo dijete, a bas je naprotiv. Po izlasku iz bolnice moja mama je bebu okupala jednom od tada muz i ja ga kupamo. Svekrva ne moze to da podnese jer je mislila da ja nista necu znati oko djeteta i da ce sve ona. Ali se prevarila. Tjera muza i mene od kuce da bi mogla da bude s njim, a kad joj ga ostavim kuka kako nije imala vremena zapaliti. Vec su ga naucili na ruke iako sam ja 1000 puta rekla da to ne rade, ali mene se nikad nista nije pitalo. Takodje smatra da cemo mi zivjeti zauvijek s njima i da nam je tu plafon. I naravno od kada sam dosla iz bolnice samo njihovi gosti dolaze i nesto malo moje rodbine jer kad dodje neko moj obavezno me obruka i prica nebuloze od kojih me zeludac zaboli. Pa bolje da ne dolaze ici cu ja kod njih. :) Ali uskoro se nadam odlasku iz zajednice. Da napokon odahnem i ja, i da uzivam u svojoj maloj porodici. Ima toga jos milion. :/ Izvinite na duzem postu ali morala sam to izbaciti iz sebe da ne poludim :) pozdrav svima. :)
Jao svakakvih ima ccc... svaka cast na tome sto ocigledno znate da se ujedete za jezik i precutite..mnoge ne bi mogle to sve izdrzati.. srecno!
Moje iskustvo je malo drugacije i meni je pomoc koja je bila tu po povratku iz bolnice (mama i svekrva,a sutradan i sestra) zaista dobrodosla.Takodje,savete nisam slusala osim onih od bliskih prijateljica koje su se porodile dva i mesec dana pre mene i koje su mi realno prenele sve ono sa cime su se one mucile i na koje su probleme i nedoumice nailazile.Ono sto me je nerviralo je to neprestano dolazenje gostiju koji jos ocekuju da ih ugostis...beba place jer joj smeta guzva,ja polomljena,jos uvek jedva sedim, a gosti negde usput izgubili sat pa se zasedeli...uzas!Zato ja skidam kapu jednoj mojoj dragoj prijateljici koja apsolutno nikom nije dozvolila da dolazi kod njih dok beba ne napuni mesec dana i tacka !Ali posto nam je ovo prva beba,znam kako cu se ponasati kad sledeca stigne :-)
Najvaznija pomoc je bila muzeva pomoc. Sve ostalo mi nije vazno niti sam ocekivala ni mama ni svekrva. Bebca su kupale obe prvih mozda 10-ak dana i posle toga muz i ja. Posto sam rodila carskim rezom muz nije dao da ja ustajem po noci kad se bebac probudi vec on ustane pa mi doda da ga hranim i vrati u krevetac. A sto se tice slusanja zena,majki koje su vec rodile i misle da sve znaju to nisam slusala,Niti cu slusati. Svako dete je razlicito i ne moze mom bebcu prijati ili ne nesto sto drugoj bebi prija. Jedino koga sam poslusala je bila pedijatar koja mi je rekla da cuvam sebe i da se ne nerviram jer to ne valja ni po mene i bebu, sto vise odmaranja i da se ne vracam kucanskim poslovima rano, da uzivam u bebi,da jedem i pijem sta god pozelim,samo da pazim sto ne prija meni nece ni bebi. Mleka nisam i nemam dovoljno pa moram da dohranjujem,svi na mene jaoooo ne kravlje mleko a moj bebac nece formule jednostavno sam sve izmenjala formule ali pljuje ih. I pi savetu ja gledam sta mojoj bebi prija i kako meni odgovara i ne slusam nikoga. I Hvala Bogu ko god ga je video kaze da je super napredan i negovan bebac. Znaci slusajte sebe i svoje instinkte i dogovarajte se sa muzem oko svega i sve ce biti super.
Mi zivimo u zajednici, i mogi vam reci da bi nam mnigo bolje bilo da nije tako! Porodila sam se na carski rez,
moralo je tako jer je bebana bila ugrozena. Brzo sam se oporavila, jos u bolnici, dosta sam setala. I dosla kuci skorz super, ali onda je nastalo nerviranje. Svekrva koja hoce da budi bebu da bi se igrala, hoce da je nosa, iako smo suprug i ja rekli da je necemo navikavati na ruke. Pa tu su nam po ceo dan, bukvalno nemamo svoju privatnost. Zavidim ljudima koji zive sami, nista bolje od toga, svoj na svome.
moralo je tako jer je bebana bila ugrozena. Brzo sam se oporavila, jos u bolnici, dosta sam setala. I dosla kuci skorz super, ali onda je nastalo nerviranje. Svekrva koja hoce da budi bebu da bi se igrala, hoce da je nosa, iako smo suprug i ja rekli da je necemo navikavati na ruke. Pa tu su nam po ceo dan, bukvalno nemamo svoju privatnost. Zavidim ljudima koji zive sami, nista bolje od toga, svoj na svome.
Pa da to je to ista situacija u potpunosti :D
Vidis koliko nas ima, to je strasno, i posle kazu snaje su krive, a ove samo melju i misle da znaju najbolje. Ja mislim da su majke te koje najbolje poznaju svoju decu i znaju sta im kad prija i sta im je kada potrebno. A babe da su sposobne za decu onda bi radjale, nisu dzabe babe! Moja devojcica je bas mirna, daleko od toga da ona ne oseca moju ljubav jer ja necu da je nosam kad je mirna i sama se igra. Ali po svekrvi ja kao da ne volim svoje dete, sacuvaj boze. Inace imamo 4 i po meseca :-).
Vanja i moja to radi isto, znaci nije jedina :D Mi jednostavno bebu niamo navikli na ruke, ona je mirna i lezi preko dana uspavljuje se sama, naravno ima situacija kada joj je dosadno i onda je nosimo ali iskreno to je u toku dana mozda sve ukupno sat vremena. Moja svekrva je takva da prica kako ja ucim bebu da place od nje, inace mi bebica 17.decembra puni cetiri meseca :D Ne zivim u zajednici i to je ono sto me i spasava na neki nacin. Mada ona je zena koja dodje i samo nam upadne u kucu bez kucanja i to ne mogu da joj nacrtam da ne moze da radi. Rekla sam joj mali milion puta i ne vredi. Uzaaas. Ali vidim da dosta nas ima slicnih problema.
Ma cuti, ova moja ide i prica svima kako ja ne dam da ona uzme dete, ispadam ja vestica, a svi ce oni da odu kad ona krene da place naviknuta na ruke, ja ostajem sa njom. Pakao!
Jooooj isti slucaj, jos kad krene "baci pampers ja cu ti pokazati siroki povoj kako da stavis, jesi ga siroko povila, daj ja cu da ga povijem, taj pampers nicemu ne sluzi, kako sam prala za moju decu pracu i za tvoje, vidis kako moja deca su zdrava i prava jer sam ih siroko povijala... I td i td u nedogled... Inace stavljam detetu siroki povoj samo bez trouglaste pelene, ali ne to po njoj nije siroki povoj i samo ide okolo i prica ljudima kako ja nju necu da slusam, kako cu da upropastim dete jer mu stavljam samo pampers a ne siroki povoj. I tako svaki dan po ceo dan vec mesecima, pored svih drugih stvari koje ona zna bolje a muz i ja smo valjda retardirani, ne znam kako smo uspeli i da napravimo dete po njoj... Grrrrrr
Ja zivim u zajednici,imam svekra i svekrvu. Kad sam izasla iz bolnice, moja svekrva je uzela odmor(posto radi drzavni posao) da mi pomogne oko deteta. Prvih nedelju dana nisam mogla da sedim zbog rane,dojila sam bebu mesec dana, gosti su non stop dolazivali, kad bi beba zaspala moj svekar bi otiso u sobu da ga probudi. Taman mislim oo bas dobro sad cu da se odmorim malo kad ono beba place. Moja svekrva je kupala dete negde prvih dve nedelje posle toga ja sam kupala bebu. Njenu pomoc nisam trazila iako je bila tu iako je i sada tu. Oni koji zive u zajednici znaju o cemu pricam. Jer uvek cak i kad one "hoce da pomagaju" uvek mora da prebacuju posle nekog vremena. Samo mi majke nikada necemo nasoj deci prebacivati sto smo ih cuvali,sto nismo spavali zbog njih,sto smo plakale kad su bili bolesni, sto smo mozda trpele nesto zbog njih itd. Budite vi uz vasu decu jer mi najbolje znamo kako i sta treba sa nasom decom a nepotrebni komentari sa strane bice uvek. Pozz svim mamama :)
Nažalost, moje predivno iskustvo govori drugačije. Kod mene se ne zna da li je gora bila svekrva ili moja rođena majka.
Gospođe se USELILE u naš stan. Da pomognu, rekoše. Niko ih nije pozvao.
Otimanje oko bebe kao da je lopta, bossing, izigravanje glavne gazdarice, znači 24h.
Problem fizičke prirode, tj pomaganje po kući se svelo na to da muž i ja, operisana na dva puta, skupljamo za njima na kraju dana. Stan u haosu, a ne zna se koja je veća gospođetina i čistunica.
Imala sam tešku i jako bolnu trudnoću u horizontali, svih osam meseci, hitan carski i operaciju žuči dva meseca nakon porođaja, zbog stalnih napada. To ih nije sprečilo da me obe psihički siluju i pisle drugog izlaska iz bolnice i prigovaraju mi jedna na drugu kad god probam da zaspim i odmorim. Nekim čudom sam mleko sačuvala poslenobe hirurgije.
Ne da nisam mažena, nego su me iskidale.
Na kraju su nam brak ugrozile. Zamalo su se potukle i izvredjale jer više nisu mogle da se trpe. Od toga, jedna je fakultetski školovana! Zbog toga što su to sebi dozvolile, naše dve porodice su se zamerile i pitanje je hoćemo li muž i ja ikad više moći da slavimo nešto i stavimo ih u istu prostoriju, a da se pristojno ponašaju. Bojim se da će obe i dete učiti protiv one druge.
Sve se završilo tako što smo ih muž i ja obe otpravili kući. Naravno, kraljice su se uvredile do daljnjeg. Moja majka naročito. Još mi njih nismo ispoštovali.
Od tada, radimo sve sami. Teško je, aki smo srećni. Beba je jako zahtevna, posebno noću. Muž ponekad pola noći bude budan i onda ode na posao. Ja se borim kako moram i ne spavam skoro uopšte.
Beba uskoro puni pet meseci, ima oko devet kg, BAKE su ga naučile na ruke, pa ga stalno nosam... Zato moje rane još uvek nisu zarasle, bole svakodnevno jer ne odmaram i rizikujem kilu.
Pomažu mi moji baba i deda jednom nedeljno, znači pradeda i prababa moje bebe... Ljudi od 80+ godina. Naravno, muž poslenposla. To je to.
U životu su mi pomagali samo muškarci, dok su mi žene zabijale nož u leđa i podmetale nogu. Uključujući i mamu, koja mi je šest godina posle završetka studija sela na glavu što ne pravim svadbu i kotim decu, kao ćerke njenih koleginica. U jednom trenutku, čitav grad minse smejao jer je lično ona svuda redom slinila kako sigurno imam sterilitet! Muž i ja nismo hteli decu dok se malo ne stabikizujemo sa poslovima i zaradom, jer se deca ne podižu od vazduha. Ja još uvek nemam za stalno, promenila sam sedam radnih mesta kao student generacije svog fakulteta, muž, takođe student generacije, kod privatnika je van svoje struke i posao mu uvek visi o koncu. Borimo se kao lavovi da oboje ostanemo na radnim mestima. Iz prosečnih smo porodica, nemamo nikoga u inostranstvu, niti smo u nekoj stranci.
Sad, kada smo im podarili željeno unuče, sve velike reči su pale u vodu.
Surova istina je ta da je ogroman procenat zena takav. Zbog tog ALFA ŽENKA sindroma, želje da vlada i bude glavna i sve i svja, majka je u stanju da ćerki koja je već preživela pakao, dodatno upropasti zdravlje i život.
UŽIVAJTE ako ste u onom malom procentu srećnica da vaše dete ima jednu normalnu babu.
Mojoj nije bilo dosta što sam se živa vratila sa dve operacije i donela na svet divnog dečaka.
Gospođe se USELILE u naš stan. Da pomognu, rekoše. Niko ih nije pozvao.
Otimanje oko bebe kao da je lopta, bossing, izigravanje glavne gazdarice, znači 24h.
Problem fizičke prirode, tj pomaganje po kući se svelo na to da muž i ja, operisana na dva puta, skupljamo za njima na kraju dana. Stan u haosu, a ne zna se koja je veća gospođetina i čistunica.
Imala sam tešku i jako bolnu trudnoću u horizontali, svih osam meseci, hitan carski i operaciju žuči dva meseca nakon porođaja, zbog stalnih napada. To ih nije sprečilo da me obe psihički siluju i pisle drugog izlaska iz bolnice i prigovaraju mi jedna na drugu kad god probam da zaspim i odmorim. Nekim čudom sam mleko sačuvala poslenobe hirurgije.
Ne da nisam mažena, nego su me iskidale.
Na kraju su nam brak ugrozile. Zamalo su se potukle i izvredjale jer više nisu mogle da se trpe. Od toga, jedna je fakultetski školovana! Zbog toga što su to sebi dozvolile, naše dve porodice su se zamerile i pitanje je hoćemo li muž i ja ikad više moći da slavimo nešto i stavimo ih u istu prostoriju, a da se pristojno ponašaju. Bojim se da će obe i dete učiti protiv one druge.
Sve se završilo tako što smo ih muž i ja obe otpravili kući. Naravno, kraljice su se uvredile do daljnjeg. Moja majka naročito. Još mi njih nismo ispoštovali.
Od tada, radimo sve sami. Teško je, aki smo srećni. Beba je jako zahtevna, posebno noću. Muž ponekad pola noći bude budan i onda ode na posao. Ja se borim kako moram i ne spavam skoro uopšte.
Beba uskoro puni pet meseci, ima oko devet kg, BAKE su ga naučile na ruke, pa ga stalno nosam... Zato moje rane još uvek nisu zarasle, bole svakodnevno jer ne odmaram i rizikujem kilu.
Pomažu mi moji baba i deda jednom nedeljno, znači pradeda i prababa moje bebe... Ljudi od 80+ godina. Naravno, muž poslenposla. To je to.
U životu su mi pomagali samo muškarci, dok su mi žene zabijale nož u leđa i podmetale nogu. Uključujući i mamu, koja mi je šest godina posle završetka studija sela na glavu što ne pravim svadbu i kotim decu, kao ćerke njenih koleginica. U jednom trenutku, čitav grad minse smejao jer je lično ona svuda redom slinila kako sigurno imam sterilitet! Muž i ja nismo hteli decu dok se malo ne stabikizujemo sa poslovima i zaradom, jer se deca ne podižu od vazduha. Ja još uvek nemam za stalno, promenila sam sedam radnih mesta kao student generacije svog fakulteta, muž, takođe student generacije, kod privatnika je van svoje struke i posao mu uvek visi o koncu. Borimo se kao lavovi da oboje ostanemo na radnim mestima. Iz prosečnih smo porodica, nemamo nikoga u inostranstvu, niti smo u nekoj stranci.
Sad, kada smo im podarili željeno unuče, sve velike reči su pale u vodu.
Surova istina je ta da je ogroman procenat zena takav. Zbog tog ALFA ŽENKA sindroma, želje da vlada i bude glavna i sve i svja, majka je u stanju da ćerki koja je već preživela pakao, dodatno upropasti zdravlje i život.
UŽIVAJTE ako ste u onom malom procentu srećnica da vaše dete ima jednu normalnu babu.
Mojoj nije bilo dosta što sam se živa vratila sa dve operacije i donela na svet divnog dečaka.
bolje da mi niko ne pomaze nego da mi zanoveta i pravi jos veci posao!
Muz i ja zivimo sami 50 km od roditelja. Sami smo sve stekli u zivotu, kupili stan, auto bez icije pomoci, sami se selili iako sam ja bila 8mesec trudnoce. Kad sam se porodila posle 2 dana je dosla moja mama i bila tu par dana. Pomoglo mi je njeno prisustvo makar da mi skuva caj ili presvuce bebu. Svekrva ima obaveze i nije u mogucnosti da mi pomogne. Zato cesto spremi rucak i posalje. Sve radim sama, suprug mi pomaze oko kucnih poslova i deteta jer tako funkcionisemo od pocetka. I veruujte mi da je najbolje kad ste sami. Jrste malo naporno u pocetku ali kad uvece legnete sa muzem u krevet a beba pored vas u krevecu nema vece srece. Kad sam ja mogla da izdrzim moze svako. Pozdrav
Predivno, bravo!
Muzeva nana je poslala u kutiji rucak prvih dana i to je sve.Samo su zvali i pitali treba li sta pomoci.Moj muz je prve 2 sedmice bio sa mnom,pravio sendvice a ja sam vec dolaskom kuci s bebom bila i iznemogla i prehladjena da ne govorim o drugim nuspojavama poput nervoze,zabrinutosti,nesigurnosti,itd.Lijepo bi bilo da neko shvati da trudnice i porodilje najvise trebaju moralnu podrsku i nekoga ko ce biti uz njih,ko ima iskustva,da otkloni strah,brigu,umor,da se pobrine i o porodilji i o njenim kucnim zadacima koje nece biti u stanju obavljati.Ja sam jedva hodala,bolesna,tesko sam i bebu drzala od bolova al sam sve sama radila jer nije bilo nikog da pomogne..glumila hrabrost,crpila se maksimalno,hranila neadekvatno a to sve je rezultiralo upalom dojki,ragadama,mastitisom,antibioticima i mukom zbog male kolicine mlijeka koja bebi nije ni priblizno bila dovoljna za napredovanje.Srecom i u takvim situacijama ima neko rjesenje ali to kroz sta sam prosla je pakao u fizickom,psihickom i emocionalnom smislu.Postporodjajni period je tezak i za njega se definitivno treba pripremati.Ponekad ni partner ne moze pruziti ono sto treba ili izdrzati taj pritisak,jer neiskustvo i nerazumijevanje je veliki uzrok problema i u odnosu i u pruzanju te neke pomoci.
Izvini, ali po meni, ti si malo razmazena. Sve kucne poslove obavljala sam kad mi beba spava, usput joj i radosnicu popunjavala, kuvala i ostalo. Sve sama, i nije mi trebala nicija pomoc. Kad u glavi resis da tako mora, bude ti lakse!
Nije to nikakav sebicluk,ja se i sad jezim na te komentare.Ima zena koje misle ako su rodile i odgojile decu da su pokupile svu pamet sveta.Nema onog-ja sam ovako a ti razmisli pa uradi kako hoces" nego se podrazumeva da uradim onako kako mi se kaze.Od toga koliko dugo da dojim,sto ne dajem dudu,sta da jede,kad da sedi,sto ne stavljam u dubak,pa do tog beba ti je predebela,manje je doji😤Ispada da ja jedina na svetu ne znam kako da postupam sa svojim detetom.I kad mi kazu-"ja sam tako pa mu-joj nista ne fali"😖Pa pobogu,ljudi,sta bi to trebalo da se desi detetu da pomisle da mozda i grese?!I dan danas pokusavaju da mi ispiraju mozak,ali ne dozvoljavam.Ako mi nesto nije jasno pitam na vise strana,procitam malo na netu a uradim po svom osecaju.Jer kako smo mi majke razlicite tako su i nasa deca razlicita,a verujem da ipak svaka majka zna sta je najbolje za NJENO dete.Jovana,zelim ti puno srece,uzivaj u svojoj bebi
