I ja sam se izmlazala na pumpicu, jer mojaa beba nije htela da sisa, a imala sam mleka, pa mi je bilo zao da mu to uskratim. Prosla sam kroz pakao. I sada mi se dize kosa na glavi kada samo pomislim na pumpicu. Jedino sto sam radila set i po meseci, iz dana u dan, sest, sedam puta dnevno, je bilo sedenje sa pumpicom. Nedostatak sna je bio redovna pojava. Detetu dam mleko na flasicu, podignem ga i cekam da podrigne, presvucem, uspavam i umesto da i ja malo odmorim, trcim da uzmem pumpicu, jer ako nije zaspao odmah, moze da trazi i za sat vremena da jede. To mi je bilo najgore! Stres stravican! Uzasan psihicki pritisak! On se probudi i treba da mu dam mleko, a ja tek izvukla pola kolicine, a on place, trazi da ga uzmem, a ja ne mogu da drzim i njega i pumpicu istovremeno. Strasno! I niko me nije razumeo! Kloimali su svi glavom, kao jasno im je, razumeju me, a onda iz sledeceg pitanja ili konstatacije vidim da nista ne shvataju, pa mi je onda bilo jos teze. Muz me je napadao da nista ne radim, da samo sedim sa pumpicom. Cesto sam bila ocajna, jer nisam stizala da uzivam sa bebom, pa sam lila suze non stop zbog toga! I tako punih sest i po meseci. Ne znam ni sama kako mi mleko od tolikog nerviranja, naprezanja i umora nije stalo. i onda je jednog dana, on sam od sebe poceo da sisa. I tako sve do cetrnaestog meseca. Ko nije prosao kroz ovaj pako, nema sanse da razume koliko god se trudio

Ne razumem,ako misli da je postupila ok,i da nije kriva,što se toliko pravda?

Ja sam svoju bebu dojila samo mesec dana, i to nekoliko puta u toku dana jer nisam imala mleka. Niko me nije pitao koji su razlozi zbog kojih nemam mleka vec samo da li dojim i bezvezni pogledi kada kazem da dohranjujem bebu. Meni je na zalost umrla rodjena sestra kada sam bila u sedmom mesecu trudnoce posle kratke i teske bolesti. A na dan kada je moj sin napunio mesec dana mog oca je udario autom i imao je frakturu lobanje i jos neke povrede... Nizao se stres za stresom... dobro je da smo na svu srecu beba i ja igurali celu trudnocu i porodjena sam na carski rez zbog velike dioptrije... beba rodjena zdrava i do danas smo isli samo na redovne kontrole kod lekara... Moje decak za koji dan puni godinu dana... Zao mi je sto nisam mogla duze da ga dojim ali i pored svega on je zdrava i srecna beba a ja sam zbog toga srecna mama...PODRSKA MAMAMA KOJI NISU BILE U MOGUCNOSTI DA DOJE... Dale smo sve od sebe...
srecna i zadovoljna mama- srecna i zadovoljna beba.

i ja kazem bravo za tekst!svaka cast ja sam imala slicnu muku kao i ti ...preterano bila iscrpeljena i mika mi je od dobrih mama sto kazu nisi se dovoljno trudila.....naravno da isto volimo svoju decu i mi kopji ne dojimo!bitno je da je dete sito i srecno a da li ima majka dosta mleka ili dohranjuje bebu,mislim da nije bitno!pozdrav uz veliku podrsku!

e ovako, ja sam zbog dojenja prosla kroz pakao, bradavice nisam imala, bela vlakna su mi izlazila iz njih, sada sam primer u skolici za trudnice. ali sam i pored svega izdrzala i hvala Bogu dojim mog sina najmilijeg. samo upornost i uspecete.

Stavlja se veći akcenat na dojenje jer sve manje majki doji svoje bebe. One koje ne mogu da doje ne treba osuđivati, sigurna sam da im je već dovoljno teško što ne mogu. Nažalost, previse je onih koje decu ne doje jer im je bitnije da se dete izvede u kafić I slika za instagram i facebook, bez fleka na majici od mleka i sličnih problema koje dojenje sa sobom nosi...dok sebi ne žele da naruče kravlje mleko ni u kafi, a bebi bez problema smuckaju formulu...eto zbog takvih majki potrebna je veća edukacija porodilja, kao i bolja pomoć na početku nečeg tako važnog, a možda I edukacija muzeva-podrška porodice je jako bitna.... I naravno, mnogo vise razumevanja za žene koje zaista ne mogu...

Imala sam isti problem ali sam zanemarila sve price ''ma nije htela da doji''... Dojila sam dva meseca uz dohranu,i bas sam se namucila. Kad sam se izmlazala iz obe dojke videla sam da mleka ima malo oko 70ml i onda sam prestala sa svim tim. Moja bebica je bas napredna i neopterecujem se sa tim,sesti smo mesec i uzivamo. Pozdrav za mame

svaka cast zatekst...ja dojim jos uvek moju desetomesecnu bebu Ali sam is to tako imala tezak period izmuzavanja I trenutaka kad sam mislila da,cu odlepiti ukoliko tako nastavim..srecom Sve se vratilo na svoje..takodje poznajem I mame koje su se mnogo trudile oko dojenja ali na kraju je mleko prestalo ali to svakako ne umanjuje ljubav I paznju koju daju svojim bebama..tako da u svakom slucaju ne treba suditi nikome Ali apsolutno
nikome jer nikad ne znas kakvo je iskustvo bilo koje Mame .

Svaka cast! Ja dojim svoju bebu ali od pocetka nisam imala dovoljno mleka pa je dohranjujem konstantno vec devet meseci! Problem kod nas je sto niko ne shvata kroz koje sve muke mame prolaze od porodjaja pa nadalje, pocevsi sa dojenjem, mastitisom i ostalim pocetnim problemcicima... Dobro je sto si podelila svoje iskustvo. Naravno da treba dojiti dete ali ako ne ide- ne ide... Bebe osecaju svaku nasu nervozu, svaki stres, zato je bolje opustiti se- ako mozes, nego nesto raditi na silu i pri tom ne posvecivati dovoljnu paznju detetu kome je ona preko potrebna.

I ja sam prosla kroz isto sto i ti...svaki dan sa punpicom izmedju hranjenja i dala sam sve od sebe ali na kraju je nlijeko presusiko. :-( I ima osoba koje me pitaju ili komentarisu PA MOGLA SI JOS NESTO POKUSATI. A vjeruj mi to su zene kojima mlijeko ide neprekidno i koje nijesu imale problema kao ja. Ali naucila sam da se okrenem i da ne odgocorim na to. Zato svaka cast na tekstu ♥♥♥♥

Slicno sam dozivela tako da razumem sve...Podrska za mame koje ne doje svoje dete!

I ja prolazim kroz pakao zbog toha sto nemam dovoljno mleka, apsolutno sve majke mi govore kako nisam dovoljno uporna. A tridim se evo vec puna 3 meseca. I ne ide. I treba i nama podrske. Tesko je.

Sad sam se lepo isplakala,ali se i dalje ne osecam bolje.Obicno kada to uradim bude mi lakse ali ne i ovog puta.Imala sam slican problem,dojila sam ga tri ipo meseca i plus koristila dohranu jer ono sto sam uimala mleka u svojim grudima nije bilo dovoljno,ali sam ja kombinovala dojenje-izmlazanje.Kad mi ragade na grudima zacele ja ga onda dojim,a dotle se izmlazam+dohrana.Agoniju oko toga nikada necu zaboraviti i jos uvek me boli u grudima zbog toga sto nije imalo jos mleka.Kada sam prestala sa tim mucenjem posle tri ipo meseca,ne mogu Vam opisati osecaj krivice koji sam imala.Uskratila sam ga za ono sto mu je bilo najpotrebnije i sto je najvise zeleo.Svaki put kada se setim svega toga,uvek se isplacem i zaista mi bude tesko,ali nikako lakse.Ne osecam se manje vrednom,ali sam se po pogledima drugih ljudi osecala lose.Danas je sramota pricati o svom bolu i o tome kako se osecas,jer drugi misle da imaju pravo da te osudjuju.Licemera je svuda oko nas,ja to znam najbolje.Najgore je to kada je u pitanju najuzi krug ljudi,pruzaju ti nazovi razumevanje (pogotovo zene koje su same prosle kroz fazu trudnoce i porodjaja),a kada se tebi sve to desi sto i njima,ili nesto slicno,daju sebi za pravo da ti u lice ( u najgorim momentima) kazu da si BILA UBIBOZE.Kako covek tada treba da se oseca?Ja sam se osecala najgorom osobom na svetu,iako to nisam.To onda znaci da si prepusten sam sebi i da na ovom belo dunjaluku nemas nigde nikog,nikog ko bi te razumeo i pruzio podrsku,a kamoli ljubav.To ti dodje kao luksuz.Tuzan je zivot biti mlada zena.

Svaka cast na tekstu,i ja sam majka koja nije pored svog truda ,ne spavanja ,plakanja,bolova se trudil da doji ,na zalost nije islo ,i to naprosto niko ne razumije ...fuj,,zgadila mi se tema dojenje...moja djevojcica je zdrava ,vesela ,mozda cak i veselija od djece koja doje...ne place bez razloga,sita je,dovoljno kilica ima,prosto zdrava beba....i svima ponosno kazem da moje dijete jede flasicu ....te da mi je lakse i da ja imam vremena da idem u setnju ,u soping,prosto gdje god pozelim sa svojom bebicim,koje mi je naravno.na.prvom mjestu

Fenomenalno! Svaka cast na trudu i hrabrosti i predivnom tekstu. Poruka p.s. je takodje vazna. Dojim i dalje bebu koja ima punih devet meseci i planiram dok bude bilo mleka i dok god je on zainteresovan. Sa starijim se to dogodilo pred samu zurku za 1. rodjendan (pocastio se, ja uzivala celih godinu dana i kao da smo se precutno dogovorili da je to to. I bilo je za oboje). Ovaj tekst je i "wake up call", jer sam verovatno i ja iz najbolje namere svojim najdrazim prijateljicama nekad bar sumnjicav pogled uputila. Necu nikada vise!

Tekst je jako lep, i meni je narvno natrao suze na oči. Ja moju mišicu nisam dojila jedan jedini dan, pokušavala sam opremila se svom opremom,ali uzalud ! Naravno literature sam se nacitala,i kometara drugih majki doljija,ali mleka nije bilo! Jednom sam izvukla posle dva sata izmuzavanja 30 ml i sva srecna sam joj dala, da bi ona pola ispovracala, i naravno plakala posle pola sata. Masirala grudi, muž me izmuzavao,jedva po 10 ml,grudi su mi stalno bile meke.. Bezbroj puta postavljeno pitanje,dali sam ja loša majka,zato sto je moje dete od prvog dana na flašici?

Tekst je zaista dobar i pomalo
rasterecujuci. Takodje bih rado preporucila i knjigu "Prva godina u dzepu", autorka stvarno na divan nacin opisuje svoje iskustvo sa dva sina,i olaksava pritisak koji se stvara oko buducih i sadasnjih mladih mama.

Bravo!
Bravo za brobu, a bravo i za odluku da prestanes sa mucenjem!
Bravo i za ps!
Uzivaj u svakom trenutku provedenom sa bebicom, veoma brzo odrastu...

Pozz M.