Svaka cast mama! Ja savetujem da ovaj tekst procitaju i zdravstveni radnici jer tek oni nemaju usaglasen stav ko sve moze da doji i samo nam unose zabunu. Ja sam pala u depresiju posle prvog porodjaja (carski rez) jer sam imala skroz malo mleka i dete mi je stalno bilo gladno (nije spavao duze od sat vremena u kontinuitetu, stalno je plakao), a patronozne sestre me uporno ubedjivale da ce mleko doci. Posle 3 nedelje dam detetu napokon dohranu i on prvi put odspava 3 sata!!! Da ne pricam kako me je celo vreme grizla savest zato sto nisam iskljucivo dojila. Trebalo mi je dosta vremena da shvatim da treba da slusam svoje dete pa sam tako sa drugim detetom bila mnooogo spokojnija :) Mame volite svoje bebe, mnogo im vise znacite zdrave i zadovoljne !

svaka cast za upornost. Samo si dokazala da majke koje ne doje isto vole svoju djecu kao i majke koje doje. Moja Marija je od prvog dana bila i na dohrani pored dojenja. Imala sam jako malo mlijeka sve dok nisam sa njenih sest i po mjeseci digla ruke. Miljeka nije bilo ni da pokrije dno flasice. Samo dojenje je predstavljalo mucenje za nju i nerviranje za mene. I ja sam zamisljala da hranim svoje dijete svojim grudima pogotovo sto sam je cekala punih 16 godina. Treba osnovati neku podrsku majkama koje ne doje! I mi smo majke isto kao i one koje doje svoju djecu!

Svaka čast za tekst! I meni je više puta palo na pamet da oformim grupu PODRŠKA MAJKAMA KOJE NE DOJE! Mene su porodica i doktori nagovorili da prekinem mleko iz zdravstvenoh razloga, tog dana sam plakal i više nikad! Moja dečak je jedna zdrava i vesela i beba i svoju mamu voli najviše na svetu! Najviše me nervira kad majke koje doje osuđuju majke koje ne doje jer svoju decu hrane ko zna čime, a one same se hrane hlebom i paštetom- pa čime ti hraniš svoje dete?

Jednu stvar moram da dodam - ponekad me boli kada vidim da mame koje nisu uspele u dojenju počnu da umanjuju značaj dojenja i da propagiraju formulu. Mislim da je takav mehanizam odbrane i nošenja sa situacijom potpuno nepotreban. I kad mi je dojenje išlo (sa drugim detetom) i kad nije (sa prvim) podržavala sam mame koje doje i podržavaću ih i ubuduće. Tačno je da je mama više od mleka, ali i dojenje je više od mleka :) Ako nisam uspela to da pružim svom detetu, nisam, šta sad, i dalje sam dobra mama. Ali to ne može da promeni sve činjenice o majčinom mleku i to treba negovati, kakva god bila moja lična priča.

Prosto moram da iskomentarišem. Sandra, svaka čast na upornosti i hrabrosti. Vidim da si već i sama došla do to stepena "baš me briga šta ko misli" pa nema potrebe da ti to ponavljam a to i jeste istina. Žao mi je zbog svih muka koje si prošla i što nije nikog bilo da proba da ti ranije sugeriše ovo što si i sama napisala. Gledala sam svoju drugaricu kako prolazi kroz slične muke ali je ona fanatično želela da se muči. Moja sestra je bila hvala Bogu manje uporna i ranije shvatila da njenoj bebi neće biti ništa ako bude prestala da muči i sebe i nju. Pobornik sam dojenja ali kada je ono normalno, dakle kad ne iscrpljuje majku i pretvara je u iscrpljenu i frustriranu. Naravno da treba probati zadržati mleko ali u razumnim naporima. Ja sam dete koje nije dojeno jer naprosto NISAM HTELA da sisam. Mama se mučila 6 nedelja terajući me da povučem i bila šokirana jer je moj stariji brat normalno sisao a onda je odustala. Othranila me je na flašicu i to preprženim brašnom i dvotrećinskim kravljim mlekom iako je imala svog mleka i mogla se izmlazati ali prosto nije. I ne fali mi ništa veruj mi. Potpuno sam zdrava, imam jak imunitet i vrlo sam vezana za majku kao i ona za mene. Kada sam se porodila i prvi i drugi put imala sam mleka i dojila svoju decu do nekih 10 meseci kada je mleko spontano opalo jer su oni u međuvremenu jeli i drugu hranu. I uvek sam govorila- dojenje je udoban način othranjivanja deteta jer je sve što ti treba uz tebe uvek i to na pravoj temperaturi, nema sterilizacije flašica, podgrevanja i slično. I greota je da ne doji majka koja može da doji i nema nikakvih prepreka, to ne opravdavam. Ne osuđujem ali ne opravdavam. Ali da se majka muči da bi dojila po svaku cenu. Da zbog toga trpi i fizički i psihički to je isto tako greota pa možda još i veća. Detetu treba mir i sigurnost, pozitivne vibracije a ne neurotična premorena i razdražljiva mama. Jer iako si se, sigurna sam, trudila da ne preneseš to na bebu, beba je to svakako osećala. No dobro, da ne pametujem previše, bitno je da je to iza tebe. Želim ti sve najbolje!

Moram da priznam da sam veliki pobornik dojenja, ali ne i neko ko osudjuje majke koje nisu dojile svoju decu, narocito ako su zelele, a iz raznoraznih razloga to nisu mogle. Ovim putem bih zelela samo da porucim novim mamama da ako ne ide lako na pocetku, ne odustaju barem neko vreme. Kada sam se prvi put porodila, moja cerkica je odmah pocela da sisa, da vuce, a mleka nije bilo. Dali su mi video koji objasnjava kako se pravilno doji beba, i u kome kazu ako radis sve kako treba, nikakvog bola nema. A ja gledam i placem od bola, bradavice ispucale, krvave, a mleka nema. Dodjemo kuci, dojke se upalile, dobijam savete da stavljam hladne listove kupusa kao obloge. I iskrena da budem, kupus je ucinio cuda tih prvih dana. Jos dve nedelje nakon toga sam bila u bolovima dok sam dojila, i taman kad se sve normalizovalo, bebi pocne da se pojavljuje krv u stolici. Dijagnoza, osetljivost na proteine kravljeg mleka. Cim sam iz ishrane izbacila mlecne proizvode, ukljucujuci i one sa trunkom mleka, cak i mlecni keks, krv u stolici je nestala, i dojenje je postalo predivno i za bebu i za mene, koju sam ekskluzivno dojila prvih sest meseci, a onda uz uvodjenje cvrste hrane do navrsenih 11 meseci, kada mi je mleko pocelo da presucuje i jednostavno nestalo.
Sa drugim detetom ista prica, manje osetljive bradavice, ali cesta zacepljenja (ovaj put sam kupila pumpu, jer sam zelela da budem malo slobodnija van kuce, ali ta pumpa je kod mene prouzrokovala zacepljenja kanala, pa sam prestala da je koristim), osetljivost na proteine kravljeg mleka, ja na dijeti bez mlecnih proizvoda, ali sam hvala Bogu, imala puno mleka i dojila drugo dete deset meseci.

Jos jedan savet, drage mame, dojile ili ne dojile, ne obazirite se na komentare drugih ljudi, jer ce njih uvek biti. Svekrva mi je, onako "dobronamerno" rekla da se ona i njena prijateljica bas cude kako moje tako male dojke mogu da proizvedu toliko mleka. Nazalost dokonih i zluradih ljudi uvek ce biti.

Zelim sve najbolje svim mamama

Čitam ovu priču i u mnogo čemu mogu da se poistovetim. Tuga, očaj, zvuk pumpe u gluvo doba noći... sve jako dobro poznato. U nečemu se ipak i razlikujemo, jer, iskreno, moje iskustvo sa okolinom je skoro suprotno. Zdravstveni radnici su se prosto utrkivali ko će više da me obeshrabri i natera da koristim formulu, ali svi moji prijatelji i rodbina su razumeli našu situaciju i pružali nam podršku koliko su mogli. Niko me ni u čemu nije osuđivao, prosto mi van pameti da to uopšte i pominjem. Moj muž je bio najveća podrška - podjednako tužan kao i ja što su stvari krenule tim putem, ali i on odlučan da našem malenom pružimo što više svih dobrobiti iz majčinog mleka. Pregurali smo svašta u tih prvih par meseci (i dva smrtna slučaja u užoj porodici - zbog stresa je mleko skroz stalo, pa sam uz pomoć jedne divne patronažne sestre radila relaktaciju, tj. ponovno pokretanje mleka) i poseban dar nam je bilo kad je bebac, koji nije hteo da čuje za siku još od porodilišta, sam počeo da siki krajem 4. meseca. Valjda kako smo se opustili, tako se i on opustio... Ne znam, okružite se pozitivnim ljudima koji će uvažiti vaš trud i pohvaliti vas i pomoći ako mogu, a one što osuđuju ignorišite.

Bravo za sve MAME na svetu. Jeste zaista najlakse kada beba sisa jer ostatak bebinog budnog vremena provodis sa bebom. Narocito je tesko u pocetku. Ako je za utehu i mame koje sisaju svoju decu imaju problem jer neznaju da li je bebi dovoljno to sto sisa. I kao da nisi dovoljno sludjena i sama tu su dusebriznici sa pitanjima-Pa sto ti beba place mozda je gladna? A najgore je sto neznas. Ili komentar- Mozda ti nevalja mleko.Da ih pobijes sve. Nije lako biti mama ali je divno. Sisali ili ne,deca su nasa zlata a mi njihovi prvi prijatelji. Uzivajte mame sa svojom decom.

Naravno i moja je zelja je bila da dojim svoju curicu i da se porodim prirodno i da sve ide svojim tokom kao sto mi je i prethodnih 9 meseci bilo . Ali sto bih nas narod rekao "djavo i ne ore i ne kopa" . Tako se sve desilo u sekundi da kada sam dosla na zadnju kontrolu beba nije imala nikakve pokrete nije se cula i da zlo bude vece sve se to zavrsi carskim rezom i pedijatar koji je prisustvovao porodjaju meni kaze beba je dobro samo ce biti jedan dan u inkubatoru zato sto je se malo nagutala plodove vode nista strasno . I na tome odtane do popodne do 3 pola 4 (a porodila sam se u pola 8 ujutru) . Kada dolazi jedna druga doktorka inace neonatolog i pita me jel znam ja kako je moja beba ,ja njoj kazem kao sto je meni ova doktorka rekla ,kad ova mene napade ko je to smeo da vam kaze ? vasa beba uopste nije dobro ja nju moram da posaljem u Beograd na Insitut za majku i dete . Ja onako u soku i plakanju kazem saljite je ne cekajte nista . I tako dva sata mi niko ne dolazi i zove suprug i saostava mi kako je beba u jako losem stanju igubila je na tezini ne moze da dise ,ima infekciju pluca i mlitava je skroz . E tek me je to dotuklo u svemu tome . A pritom nisam je videla . Ja lepo pocnem da se izmlazam i krene meni mleko ja u beograd kod nje posto je bila u inkubatoru i pitam ja doktorku ,kaze ona meni odrzavajte vi mleko pa kada vas spojimo onda cete poceti . i ja tako dve nedelje i spoje nas dve . I naravno jer je bila mlitava i nije imala refleks za sisanje hranila sam je preko sonde 2-3 dana i mozda jos 2-3 dana do kada joj jekrenula krvava stolica . pa su mi lekari rekli da odrzavam mleko dok se ne utvrdi sta je u pitanju i prebace je na neko skupo mleko (tako su mi rekli ) . i ja tako mesec dana se izmlazam cekajuci da mi kazu kada mogu da pocnem opet da joj jadem svoje mleko a svo to vreme sam bila na dijeti bez mleka i mlecnih proizvoda . I na kraju se utvrdi da malena ima suzenje anusa i mora da se oprise jos jedan sok za mesec dana i ja i dalje odrzavam mleko i izmlazam se redovno iako je ona jela tu "skupu" dohranu i samo iscekujem da mi odobre kada da pocnem da je dojim . I tako dodje dan da mi idemo kuci i oni meni kazu odrzavajte vi mleko i dalje pa za mesec dana kad budete dosli na sledecu kontrolu MOZDA cemo da joj uvedemo vase mleko . I ja onako sva srecna izasla ajde nema veze kad budemo dosli . i nakon toga nista od mog odrzavanja i opet nisam odustala opet sam ga odrzavala da bi ona kad tad mogla bar jos malo da jede moje mleko ali evo 4,5 meseca ima ja imam mleka ali nutricionista nam je rekao da od toga nema nista jer je ona alergicna na proteine kravljeg mleka pa da se i ti neki slicni proteini koje sadrzi majcino mleko moze da izazove nove alergije . Tako da MAME KADA SE PORODITE NAJBITNIJE JE DA JE VAMA VASE DETE ZDRAVO I PRAVO A AKO MOZETE DA BUDETE TE STRECE DA IMATE I MLEKA ,PA STA VAM TREBA VISE . Ja se ne zalim srecna sam jer sam sa svojom bebom ali niko nemoze da mi lati za onih prvih pet dana sto je nisam videla atako sam zela . Mozda sam malo vise smorila ali hocu da kazem da nije sva sreca u dojenju :

hvala za napisan tekst, svako bi ga trebao procitati, buduce mame, ocevi i svi oni koji su oko novih roditelja. tekst treba podeliti po sanducicima za sve one koji zaista zabadaju nos tamo gde ne treba, mozda sledeci put razmisle sta ce pitati (buducu) majku...

Svaka cast za text..Imala sam slicne probleme,uvucene bradavice,lijenu bebu,pomagala za dojenje,rana na bradavicama koje nisu zarastale,bolova koji su ubijali,svaki podoj pocinjao sa placem,izmlazanja mlijeka,mastitis do toga da vise nisam imala snage da brinem o svom sinu,mislila sam da ludim ..Poslije carskog reza mislila sam sad cu da uzivam uz svog bebca i dojenje ,a meni se dojenje pretvorilo u pakao nazalost prestala sam da dojim prije dvadeset dana i nemogu opisati kako sam se lose osjecala ..Ostale deformisane bradavice I mnogo trenutaka u kojima oplacem prestanak dojenja,ali se borim da u svojoj glavi''svarim''da sam svom bebcu potrebna uvijek i zauvijek a ne samo radi dojenja..A o osudzivanju okoline na prestanak dojenja da i ne govorim

To sto umislis -to ti je. Ziva istina,ali imam samo jedno pitanje,zasto nije zalecila ragade i nastavila? Ima video klip na ''you tube"-u -- pravilno dojenje bebe,meni je puno pomogao,ja sam dojila ali potpisujem da je lakse dojiti(prve dve nedelje je malo teze) nego se izmazati.Svako treba da gleda svoja posla-to nije nista novo..

Komentar možda jeste malo duži, ali moje iskustvo nije moglo da stane u par rečenica. Nažalost ali i kod mene je slična prica. Tako sam i ja mislila da ću dojiti svoje dete, ali nije ispalo kako sam se nadala. Došli smo mi tako iz porodilišta, kupili bebelak i flašicu za svaki slučaj ako ne budem imala dovoljno mleka za dete. Podojim je ja i posle pola sata ona plače i plače, ne može da se smiri. Plače ona, plačem ja. Suprug spremi 60 ml mleka,kad ona popi sve. Ja se onda zapitam šta je ona radila pola sata kod mene kad sam pokušava da je podojim. Ajde, pomirila sam se sa tim da nemam dovoljno mleka za svaki obrok, nego za svaki drugi, a da izmedju pije veštačko mleko. Tako je bilo dve nedelje, al po zlu tad su se pojavili grčići, bila je nervozna kad sam je dojila i napravi ona meni ranice na dojkama. Toliko me je bolelo da nisam znala šta da radim. Tad sam odlučila da se izmlazam dan-dva i da joj svoje mleko dam na flašicu dok mi se dojke ne oporave. To je bila moja ogromna greška, nakon toga nije htela uopšte da sisa. Osetila je da joj je mnogo lakše da pije mleko iz flašice, nego da sisa. Počeli su moji košmari. U bilo koje doba dana ja sam morala da se izmlazam sa ručnom pumpicom. Pomislih ajde nema veze kroz šta je prolazim, važno da ona pije koliko toliko moje mleko. Posle par dana ona je počela da plače kad god bi joj dala moje mleko. Bila sam kod doktorke, ona je pomislila da je alergična na kravlje proteine i da bi trebala da izbacim iz svoje ishrane mleko i mlečene proizvode. Tako sam i uradila, al opet nije htela da pije moje mleko. Ponovo otišli kod doktorke, ona mi je zabranila da jedem pored mleka i njegovih proizvoda, jaja, crveno voće i povrće i ne znam šta još i pošto je dete slabo napredovalo promenili smo i mlečnu formulu. Pre je pila bebelak, sad je pila hipovo mleko. Bila ja tako na dieti, davali joj hipovo mleko, a ona nije želela ni moje, ni ovo drugo mleko. Ponovo bili kod doktorke, ponovo su nam promenili mleko na Nan HA, a mene savetovali da prestanem da joj dajem svoje mleko. Ni ovo mleko joj nije odgovaralo, mnogo je bljuckala da ne kažem da je povraćala i po koji put opet smo bili kod doktorke, i opet nam je promenila mleko. Ovog puta smo joj kupili Humanu AR, pošto nam je dete patilo od refluksa. Srećom ovo mleko je prihvatila i nismo imali više problema sa mlekom. Ja sam za samo 3 meseca smršala toliko da sam imala manju težinu nego pre trudnoće. Kada je napunila 8 meseci, tad smo prešli na Kravicu. Sad ima 14 meseci i dan danas nije nešto luda za mlekom.

Sve razumem, ali moram napisati svoje iskustvo, tj iskustva. Prvo dete mi je sisalo non stop, i ja ne znajuci i misleci da nemam mleka, pocela sam uz dojenje da je dohranjujem, i, mleko je presusilo kad je ona napunila 3 meseca. Drugo isto tako, uz dohranu je presušilo. Ali, čitajuci razne forume i podrške dojenju, resila sam da dojim svoje trece dete bez dohrane. I bi tako, opet je non stop na sisi (trece dete) ali se ne obazirem i ZNAM da imam dovoljno mleka i da ne treba da uvodim dohranu jer ce to umanjivati kolicinu mleka u dojkama. ... Činjenice: Mleko uglavnom nadolazi treceg ili čak petog dana od porođaja, i to je uglavnom kolostrum, tek se kasnije dobija zrelo mleko - Beba non stop sisa jer zeli i maminu pažnju, i dodir i umirivanje. Retko koja beba prvih meseci sisa na 3 sata, uglavnom je to na sat ipo, dva - kada bi prestale da slusamo babe i savete drugih ljudi, bilo bi lakse.Dojenje se uspostavlja mesecima, ne prvih 5 dana....

Svaka čast za napisan tekst.Mnogi su previse radoznali ili osudjuju a da ni neznaju kroz sta je ta osoba prosla.

i ja sam dva meseca potrosila na suze... plakala sam kada dete nije sisao, plakala sam od radosti i kada je uspeo... neopisiva velka tuga je to kada mama ne uspeva sa dojejnem... kako je i autorka napisala okolina ne pomaze da mama prebrodi ovu nimalu prijatnu situaciju... previse i nepotrebna pitanja jos vise uguraju mamu u bedak... ja sam posle dva meseca prestala da stavljam dete na grudi... dotle sam skoro svaki put probala, i imala sam velike psihicke padove jer je sisala mozda samo tri puta... nisam imala mleka na porodislitu, dete je doboila dohranu, zato kada smo se vracali kuci kupili humanu i flasicu... moja mala devojcica sada ima 8 meseci, ja i dalje izvlacim moje mleko, istina da sada samo ujutru i uvece (i to sa rucnom najobicnijom pumpom)... meni treba oko sat vremena da izvlacim 2 dl, a mala to popije za 10 minuta... ali meni je drago da sam bar ovako uspela... i (vise) ne mislim da nisam dobra majka, sta vise, smatram da to sto mi - majke koje ne doje dete - radimo (da cedimo svaki kap mleka u svim okolnostima) je velika "zrtva", koju zasluzuje nasa beba, i trebalo bi da to razumeju i priznaju i one babe, drugacice, komsije itd koji su dojile na pravi nacin,,, nema niko pravo da osudi ni jednu majku, ni onu koja nema mleka... mi svakako volimo nase dete vise od bilo koga... ♥

Jos jedna prica u prilog pravilu da samo treba pustiti da se stvari odvijaju same od sebe. Ja sam dojila dete 14 meseci, i mozda bih i duze da se nisam razbolela i morala sedam dana da lezim u bolnici. Od pocetka trudnoce, preko porodjaja i svega ostalog nicim se nisam opterecivala, mleko je curelo dva meseca pre porodjaja, nisam obracala paznju. Rodila sam halapljivo dete koje je uvek sisalo mnogo vise nego sto sam ocekivala. Sa dva meseca lecili smo mu urinarnu infekciju i lezali u bolnici sedam dana. Za to vreme, on je i dalje sisao sve vise, cak su mi i neke medicinske sestre savetovale da mu ne dam toliko. Nisam ih slusala. Vratila sam se na posao i prva stvar koju sam radila nakon sto dodjem kuci je dojenje. On je bio presrecan i zadovoljan, i nije hteo da jede nista drugo. Tada su skoro svi poceli da mi govore da prestanem, da je preveliki da sisa, da ce razvaliti zeludac i jos gomilu gluposti. Nikog nisam slusala sem svog deteta, koje uvek nepogresivo zna sta hoce a sta nece. A onda je nakon sto sam dosla iz bolnice sam prestao. I rekao bjak. Mleka je bilo jos, ali je nekako posle mesec dana samo presusilo. Zivot ide dalje, i u svakom trenutku treba uzivati i doziveti ga. Mama je najbolja kada voli svoje dete, kada ga neprestano ljubi i mazi i igra se sa njim. Hranjenje, uspavljivanje, pranje, sve to spada u obavezne rituale, i nacin na koji to radimo nema veze sa roditeljstvom. Roditeljstvo je ljubav.

Svaka pohvala za text. Na zalost sam imala vrlo vrlo slicno iskustvo sa svojim prvim sinom. Takodjer u to "tamno doba "mojih prvih trenutaka majcinstva sam jos k tome imala i supruga koji je bio bezosjecajni skrtac i sebicnjakovic...pa sam se jos morala svadjati s njime do iznemoglosti i to samo zato da bi si priustila taj "luksuz"koji se zove IZDAJALiCA !!!!U potpunosti podrzavam mame koje ne doje iz bilo kojeg razloga. Dojenje je ionako precjenjeno i nazalost iskomercijalizirano. p.s. Sto se tice mog tadasnjeg supruga dobio je "titulu Bivseg :) "ali ne zbog izdajalice :D vec zbog toga sto nije dostojan da ga itko na ovome svijetu nazove TATA. Danas ja imam predvina dva zdrava sina koji mog sadasnjeg muza zovu tata a sredinom 10mj. nam dolazi i sestrica.

Не расту деца од дојке, расту од љубави. То је мој став.