21.avgusta mi je termin i jedva cekam da ugledam i zagrlim nasu bebu. Mislim da je dojenje prirodna stvar i da ne trebamo da se plasimo,jer je majcino mleko najzdravije. Iskreno se radujem tom cinu.

Dojim sina vec 2.5 meseca i jos dok sam bila trudna, to je bila jedina opcija za ishranu bebe. U porodilistu sam sama masirala grudi, inace sam prvorotka, kuci se sama izmlazala, privijala liske kupusa i unosila sto vise tecnosti da bih imala dovoljno mleka. Bilo je tu i svakakvih komentara kad sin place duze vreme, te nemam dovoljno mleka, te mleko mi nije kvalitetno, trebalo bi da uvedem prihranu, ali nisam odustala. Samo sam ga dojila, ubedjena da imam dovoljno mleka i hvala bogu ispostavilo se da sam u pravu jer je sin mnogo lepo napredovao za ovo vreme. Inace ja nisam bila dojena beba, odrasla sam na kravici, ali sam svim srcem zelela da dojim i da to bude primarna hrana za moju decu. Krenula sam putem koji sam zelela i puno mi je srce zbog toga, i povodom nedelje koja je posvecena dojenju zelim da porucim svim buducim i sadasnjim mamama da budu uporne, ne odustaju lako i ne slusaju nikoga osim svoj unutarnji osecaj, svoje dete i naravno doktora. Dojenjem do pobede! :)

Ћао драге маме...Трудница сам 5 месец ,чекам треће...Иначе имам ћерку и сина и сада чекамо секу...Наравно обоје сам дојила и сматрам да ништа здравије непостоји за једну здраву бебу.Са првим сам имала проблема на самом почетку болне брадавице,аргаде ,маститис баш тежак почетак је био.Наравно била сам упорна ,нисам одустајала сестре бабице у породилишту су биле јако нељубазне једва сам чекала да изађемо.Међутим код куће друга прича уз помоћ патронажне сестре успела сам да све то превазиђем и добрих њених савета и подршке.Имала сам доста млека чак сам морала да се измазам наравно није ми тешко падала,била сам јако срећна што моја беба има довољно да сиса.Са другим све је много лакше ишло вођена искуством од првог било је лако,исто много млека за две бебе сам имала без проблема :-) исто измазање.С првим подојем је млеко кренуло била сам пресрећна јер ништа здравије за тек рођену бебу од мајчиног млека.Велики сам противник ја то зовем "вештачком храном" јер сматрам да ништа лепше и здравије од мајчиног млека не постоји.Јако ми је жао беба које њихове мајке из неког неоправданог разлога се одлучују за вештачку храну одустају од дојења недовољно се потруде,заиста нехумано за једу тек рођену бебу јер ништа здравије не постоји од мајчиног млека.Заиста небих имала срца тако нешто да приредим сутра мојој беби,поздрављам мајке које заиста немају млека и немогу то је ок.Треба бити упоран и не одустајати.Јер сам тај тенутак тај чин,моменат ,та блискост мајке и бебе кад је привијете на груди па то је нешто непроценљиво.Тако да нестрпљимо ишчекујемо нашу малу секу и наравно дојење се подразумева.Поздрав за све мајке...

Iako je beba lepo bila prihvatila dojku, morala sam svaki put da joj nameštam usne da lepo zine i uhvati celu areolu kako me ne bi bolelo, i tek onda bih mogla da se opustim. Bilo je ragada s početka, ali redovno mazanje bradavica lanolinskom mašću je pomoglo! Dojila sam samo godinu dana kad mi je mleka nestalo, a beba počela da me žvaće i gricka u nadi da će izvući još mleka...bilo je teško i meni i njoj. Sada čekam drugu bebu i planiram da je dojim što duže - to je najlakše i uvek pri ruci, možemo otići bilokuda bez brige :) pozdrav svim budućim mamama!

Moja beba sada vec ima skoro godinu dana i jos uvek sisa. To je pored svog uzivanja za nas obe i problem sto se uvek oslanja na sisanje pa cesto odbija da jede drugu hranu. U porodilistu niko nije ni predlozio da joj dam da sisa sve dok nisam pitala da li sme da sisa jer je u pitanju bio carski rez. U pocetku je bio problem sto je imala veliku zelju da sisa ali nikako nije mogla da uhvati bradavice jer je bila premala, takodje su i silikonske bradavice bile problem koje su joj takodje bile velike. Na svu srecu ubrzo je prihvatila i njih i kasnije uspela da sisa i bez njih sto je bilo od velikog znacaja za njene grceve. Onda je usledio period kada je sisala i po sat vremena. A sada kada ima zubice cesto voli i da gricne pa mi se kosa na glavi dize svaki put. Jos uvek smo daleko od odbijanja i izbacivanja nocnih podoja koje obozava...

Hvala suprugu, mojim roditeljima i babici Svetlani koji su mi pomogli da prebrodim krizu posle porodjaja, kada mi je nadošlo mleko u ogromnoj količini, kada sam dobila mastitis,kada sam pala u depresiju i mislila da ja nemam snage da se izborim sa tim, sa izdajanjem na svakih 2h danju i noću i kada sam htela da prekinem laktaciju, ne razmišljajuci ni o čemu. Hvala im, kajala bi se celog života da sam prekinula, jer vec šest meseci uzivamo u čarima dojenja moja Zvezdana i ja, i nema lepšeg od saznanja da to vreme pripada samo nama i da niko ne moze to da nam uskrati, niti neko moze da stvori sa njom tu posebnu vezu, vezu za ceo zivot, kojom se vežemo nas dve za vreme dojenja :)

Што се тиче дојења, своју бебу дојим буквално од првог дана. Моја девојчица деветог августа пуни три месеца и даће Бог да имам довољно млека као и до сада... Богу хвала, никаквих проблема нисам имала, а моја мала душица обожава када ручка, а мама јој прича причице и мази по главици... Најлепши осећај на свету је дојење, не могу то описати...

Kao i svaka majka zelela sam sve najbolje za svoju prvu devojvicu koju sam rodila pre 9godina sa moih 22godine.Ali zbog neinformisanosti i ne savetovanja nikakvog u porodilistu ja sam po izlasku dobila mastitis temperaturu 39.5 -40.5 uzasne bolove pokusavala i ja i svi koi su dolazili da me vide da razbijemo sve te cvorove,jer ni patronazna sestra koja je dolazila nije se uopste potrudila da mi pomogne da osposobim grudi za dojenje.Izmuzavala sam se rucno pa uz pomoc pumpice pa masiranja.ali sve bezuspesno.plakala sam i danju i nocu. .patila sam se 13 dana i onda je u levoj dojci mleko samo stalo,a desnu sam sama zaustavila posle par dana.i progledala kada se sve to smirilo,i tek onda posvetila bebi kako treba.Sada sam posle 9godina ponovo trudna u cetvrtak 4.8 idem na porodjaj i dacu sve od sebe da ovoga puta uspemo u dojenju.I necu kao prosli put cutati i cekati dali ce mi neko dati neki savet ili reci sta treba da radim nego cu ih vuci za rukav i biti uporna.srecno svim buducim majkama sa dojenjem.i posle takvog iskustva ne gubim nadu,ali se jako plasim da nedodjem u istu sitvaciju.

Dok sam bila u drugom stanju,drugarica koja se porodila par meseci pre mene savetovala me je da nikako ne dozvolim da mi se upale i stvrdnu grudi,tako da mi je to bilo na pameti cim sam se porodila.Tako sam i postupila,posle svakog podoja izmlazala sam grudi rucno,kako bih izbegla ragade koje stvaraju pumpice
za izmlazanje,to je trajalo otprilike mesec dana,jer beba nije mogla da porucka mnogo,kada je ojacala nije vise bilo potrebe za izmlazanjem.Sada ima cetiri ipo meseca,i dalje sisa i nije bilo nikakvih problema.Podrzavam dojenje iz jednostavnog razloga jer je prvenstveno dobro za zdravlje kako deteta,tako i majke!

24.6. sam rodila sina prirodnim putem, tezak 3700gr.
Od samog pocetka sam dojila ali najveca dilema mi je bila da li je njemu to dovoljno i svaki put kada je nervozan sam se pitala da li je mozda gladan. Takodje sam kao i sve mame imala problema sa bradavicama te me dojenje u pocetku bolelo. Nedelju dana posto sam izasla iz bolnice sam kupila rucnu pumpicu sto se ispostavilo kao sjana stvar. Mogla sam da vidim da bez problema na svaka 3 sata imam 120ml mleka (od kojih on nekad pojede sve a nekad ne cime me uverio da mu je to dovoljna porcija) kao i da se gustina i izgled mleka polako promenila vremenom sto znaci da mi mleko sazreva u odnosu na njegove potrebe. Na ovaj nacin mogu i suprugu da ostavim flasicu kada treba da odem na kontrolu ili ako bih malo duze da odspavam. Flasicu koristim jednom ili dva puta dnevno vec 5 nedelja. Na taj nacin se Filip nije odvikao od prirodnog dojenja (na ovo su me najvise upozoravali kada sam pomenula da zelim pumpicu) a i sa flasice lepo jede.
Na prvoj kontroli pre nedelju dana je imao 5kg :) Dojenje je stvarno predivno iskustvo i planiram da istrajem u tome najmanje do kraja porodiljskog odsustva.

Drage moje i dragi moji,
ponosna sam na dve princeze moje 'cerkice (devojcica skoro 10 god i beba 11 meseci) koje su saradjivale i trudile se da nauce sisanje, a zatim i da nastave sa sisanjem kako bi podoji bili nezno i lekovito iskustvo ☺

9.11.2015 porodila sam se u NF u Beogradu, i rodila prelepog decaka, prvo dete. Vec taj dan popodne submi doneli bebu i rekli da treba da je dojim. U sobi sam bila sa jos dve zene koje su takodje prvorotke. Isprepadane kako i sta treba da radimo, nismo panicile, ali amo opet bile zabrinute. Meni je mleko odmah krenulo, i to cak i previse, pa sam morala da trazim pomoc od laktacijskih sestara. Bile su vrlo saradljive, fine i spremne da pomognu. Tu noc sam presedela izmazajuci se rucno, hladila sam pelene i namucila se vise nego na porodjaju :) moj bebac jedini nije uzimao dohranu jer je brzo uhavatio stos i lepo sisao. Kada sam dosla kuci, nisam ni pomisljala na dohranu, trudila sam se da mu pomognem maksimalno da bi lepo klopao. Posle par dana stvorile su mi se ragade, i mnogo mi je bilo tesko. Svaki podoj je bio kao da me neko nozevima ubada u oci. Uzela sam kremu, komprese, susila, hladila... Par puta sam morala da koristim pumpicu, ali nista od toga me nije sprecilo da nastavim da ga dojim. Vremenom su ranice zarasle, mali je klopao sve bolje, a ja sam bila prezadovoljna njegovim napretkom i svojom kilazom ;) do 6og meseca je samo sisao, a onda smo poceli da uvodimo kasice. Uskoro ce napuniti 9 meseci, i i dalje sisa 3 puta dnevno. Mnogo sam srecna sto sam uspela da mu pruzim "zdravlje" dojenjem, jer sam primetila da mnoge moje poznanice i prijateljice prvorotke ne doje svoju decu, nalaze bas te razloge koje sam ja prebrodila kao izgovor za dohranu. Dojite svoje bebe, vec sad se vidi koliko su dojene bebe raspolozenije, jace i fizicki i psihicki. Bar je to neko moje vidjenje situacije. I hvala mom dragom muzu sto me je trpeo i pomagao u svim tim novim "teskim" situacijama :) ako ste uspele da donesete na svet novi zivot, mozete i da istrpite ragade, pune grudi i ostale problemcice ;)

Onog trenutka kada sam videla pozitivan test znala sam da ću da dojim bebu i nisam se pokajala.Najlepsi period u mom životu rezervisan za mene i mog sina za maženje i uživanje.Moj sin je sada veliki ali uprkos ispucalim bradavicama,nespavanju konstantnom umoru dojicu i drugo dete kada bude doslo vreme

Moja prvo dojenje sam oplakala,jos u porodilistu.😢Prvih dana nisam imala mleka a dobosili su mi bebu pa su sestre i babice vikale kako ne zelim da je dojim.Kad smo stigli kuci sve je bilo kako treba.Uzivali smo u tom trenutak naseg mazenja i upoznavanja jedno drugog..Sada kad smo vec veliki nedostaje je nam taj trenutak.

ponosna sam majka jer sam uradila dobro delo za svoje dete i drugu decu. Imala sam mnogo mleka da sam prehranila svoje dete i pozvala sam jako ljubazne ljude sa neonologije i rekla da imam problem . To nije bilo problem to je bio dar koji ne moze svako dobiti , imala sam toliko mleka da sam hranila i tu decicu koja se nalaze na odeljenju i koja su prevremeno rodjena kao i svoje dete. Savetujem svakoj majci ako ima viska mleka da ne baca u slivnik nego da to mleko da decici kojoj je to potrebno. Pored toliko izmuzavanja i dojenja i nespavanja nisam odustala od dojenja nego sam bila zahvalna za taj dar koji sam dobila. Ovim putem se zahvaljujem ljudima sa neonologije iz Beograda sto su mi omogucili da pomognem tj da nahranim bebice i sto su mi mnogo pomogli psihicki . Zato mame ne odustajte nema mleka kao sto je mamino😙

Pre dva dana sam usla u sedmi mesec i spadam u onih 95% zena koje zele da doje svoju bebu. Samtram da je to prirodno i najzdravije za razvoj bebe, nemam strah, vodim se time da ce sve biti u redu kao i do sada i jedva cekam da dozivim taj osecaj. :-)

Porodila sam se u Zemunskoj bolnici u.kojoj su podrska i edukacija u vezi sa laktacijom i dojenjem bili ravni nuli, sto je nedopustivo. Po otpustu iz porodilista mleko je naglo nadoslo, dojke se pretvorile u kamen i postale tople. Zahvaljujuci privatnim dolascima babice kod koje sam isla na psihofizicke pripreme u domu zdravlja izbegla sam mastitis za dlaku. Pri "masazi" tj. silovanju mojih grudi od strane patronazne sestre koja je dosla sutradan zamalo sam pala u nesvest. No grudi su se pretvarale u ploce u roku od petnastak minuta. Drugi kome mogu da se zahvalim je moj suprug, cija su podrska i upornost bile neizmerne u prvih par nedelja uzasno bolnih i neprijatnih masaza i izmuzavanja koje je naucio od babica. Ja nisam imala snage da sebi nanosim toliku bol. Drugi problem je bila uspavana beba koju su iz bolnice otpustili sa zuticom ni ne proverivsi joj bilirubin. Mucili smo se tako nas troje puna dva i po meseca, beba je ojacala ali je vristala pri svakom podoju i sve vise jela adaptirano mleko. Ja sam bila na ivici nervnog sloma. Izmlazavala sam se po ceo dan ne bih li odrzala laktaciju i bebi dala svoje mleko na flasicu. Kada sam uvidela da je mleka sve manje i da sve lakse odustajem od podoja, moj poslednji trzaj bio je angazovanje sertifikovane savetnice za laktaciju i dojenje. Uz njene savete, veeeliku podrsku supruga i moje cetiri drugarice mamice koje su uspesno dojile svoje bebe, i uz moju nevidjenu upornost, pomocu fitoterapije (semenom piskavice), izuzetno cestim hranjenjem bebe istovremeno na cevcicu iz flasice i iz dojki, uspeli smo da povratimo laktaciju i bebu koliko-toliko privolimo na dojku. Beba uskoro puni sest meseci i poslednja dva meseca potpuno uzivamo u dojenju i sikenju, bez vriske, i beba je najvise napredovala u ovom periodu. Kada god sam u prilici, delim svoje iskustvo, narocito sa buducim mamama, jer nikome ne zelim psihofizicki pakao kroz koji sam ja prosla. Nadam se da ce neke buduce mame, kao i mame koje su se nedavno porodile a imaju mozda slicnih problema, procitati ovaj mali roman i da ce im moje iskustvo pomoci da uzmu stvari u svoje ruke i da ne odustanu.

U toku trudnoce sam se potpuno fokusirala na bebu i citanje literature o njenom razvoju. Dojenje sam, nekako, gurnula u drugi plan misleci da nema tu sta, stavis bebu i ona sisa. Nakon porodjaja, bebu pocinju da donose 5x dnevno, nahranjenu, uspavanu. Ja potpuno neiskusna, ne znam sta da radim, idem redom, molim da mi neko objasni,pomogne. Ne nailazim na pomoc. Mleko pocinje naglo da nadolazi, pocinje bol. Posle 4 dana u porodilistu, odlazim kuci sa bebom. Srecom, imam poznanicu patronaznu sestru koja mi dolazi uvece i masira mi dojke u kojima su se svi kanali zapusili. Sutra mi dolazi patronazna iz dz i tu pocinje pakao. Toliko me je stiskala, bol gori nego porodjaj, uzaaaas. I tako 4 dana, ujutru i uvece. Pomisl, to je to, razradili se kanali. Kad ono, temperatura. Mastitis. Groznica. Preguramo i to, kad ono hiperlaktacija. 2 meseca na sat i po, dva uz njegovo sisanje, sam morala da se izmuzavam. E tu vec pocinjem da klonem psihicki. z me da se ne izmuzavam ili po malo. Pokusavam, ide na bolje. Kad ono, opet mastitis. Inekcije, antibiotici, masiranje, temperatura 40,2. Ni tu nisam klonula. I evo i posle 4 meseca nije mi se potpuno regulisalo, ali borim se. Ne odustajte. Em je najbolje, em je najjeftinije!

Ja sam probleme imala prvih 10-15 dana nakon porodjaja... Prva beba, prvo dojenje, nisam imala nikoga da mi pomogne i pokaze kako se doji beba... Porodilja u sa kojom sam bila u sobi mi je pomogla.. Veliko hvala.. Ali, kada sam dosla kuci, kad god sam trebala da podojim bebu, plasila sam se, jer su me grudi uzasno bolele. Da ne bih vristala dok beba sisa, suprug je stajao par minuta ispred mene dok sam ga ja iz sve snage sutirala u noge dok bol ne prodje. To nam je postala rutina :-D. I dan danas, nakon 10 meseci udje i pita me, jel treba pomoć ;-) (misli na sutiranje).... Jadan, sav ke bio u modricama :-(