Moja beba ima 7.meseci i dojim je,to je najlepsi osecaj koji postoji,od prvog dana smo se lepo uklopile,i uspostavile ritam dojenja,i nije bilo nikakvih problema.Savetujem svih buducim mamama,da nemaju strah od dojenja,i ne slusaju price,vec onoga dana kada na svet stigne njihova beba osluskuju njene potrebe,i lagano ce sve doci na svoje.Sve se nauci jako brzo.👶😇❤

Sa prvim detetom jedini izazov sa kojim sam se suočavala je bila kplivina mleka u grudima, ali uz pomoć pojačane ishrane to se rrlativno brzo rešilo. U roku od 2 meseca već smo imali razrađen sistem. Više se pribojavam kako ćemo da se snađemo sad, s obzirom da nosim bliznakinje, da li ću uspeti da dojim obe bebe bez uvođenja dohrane.

Porodila sam se u Nisu, gde uveliko funkcionise Baby friendly program, te je beba sa vama od prvog dana. Imala sam tezak porodjaj, a pritom sam primila i epidural. Nisam smela da ustanem 24h iz kreveta. Sutradan su doneli moju bebu i odmah je stavili pored mene da sisa. Mlada sam, neiskusna, prvo dete.. Okrecem se levo, desno i krajickom oka gledam druge zene kako doje decu. Stavila sam bebu na sisu i ona je pocela da vuce. Jako bolno iskustvo. Muci se ona- mucim se ja... 3 dana tako. Davala sam joj dohranu, jer je stalno plakala pa sam pretpostavljala da nesto nije uredu sa ishranom i dojenjem. Tek kasnije su mi rekli da zbog epidurala postoji mogucnost da mleko kasnije dodje. Dok smo izasle iz bolnice, moje bradavice su bile u haosu! Regade i bol, suza do suze! Morala sam da budem uporna i zbog sebe i zbog nje. Patronazna sestra mi je dosta pomogla u tome. Naucila me kako da joj dajem da sisa, u kom polozaju, kada, koliko... Kako da se izmuzem i pazim grudi. Prezahvalna sam joj na tome! Ja ko prase u svemiru do tada. :D Evo treca je nedelja od porodjaja, mala sisa, dodaje fino, cuvamo se.. Borimo se. :) Tako da, moja topla preporuka svim prvorotkinjama je da se ne ustrucavaju da traze pomoc i savete u vezi dojenja, da krenu sa informisanjem jos pre porodjaja kako ne bi imale slicne ili jos gore probleme. I da, ukoliko imate mogucnosti, drage mame, dojite bebe. Zaista jedna divan cin, ako se postupa na pravi nacin. :)

Majka sam cetvorogodisnjeg sincica koga sam dojila punih 18 meseci :) za mene je to bilo neopisivo lepo iskustvo i dirljiva i nezna povezanost majke i deteta :) za nekoliko dana trebam da se porodim s drugim detetom i ako bog da i njega cu dojiti koliko mogu :) preporucila bih svakoj mami em sto je zdravili za bebu em sto je to jedan poseban trenutak u nasim zivotima :)

U aprilu sam se prvi put ostvariila kao mama. Jedino sto sam trazila je da mi stave bebu na podoj pre nego sto preseku pupcanik.
U pocetku sam imala problema,stvorile su mi se ragade,mleko mi nije odmah krenulo. Prve tri nedelje su bile teske i bolne,ali nisam odustala.
Dojila sam jedan podoj-jedna dojka,a drugu namazem da zarasta,i tako naizmenicno. Morala sam da uvedem dohranu,ali od dojenja nisam odustala.
Ni sad nemam dovoljno mleka da izbacim dohranu potpuno,ali i dalje dojim i uzivam u tome.
Svaka majka treba da dozivi tu simbiozu koja se desava kada se doji beba.

Tek sada shvatam rec MAJKA. Porodila sam se carskim rezom 24. maja 2016. BEBAC je imao 4240g. ☺ Jedva sam docekala da ga upoznam. Nisam mnogo razmisljala o dojenju tokom trudnoce, smatrala sam da je to prosta stvar, ali pocetak nikako nije bio lak! Kao prvorotka i sa svojih 20god bila sam veoma uplasena. Od treceg dana beba je bila sa mnom i tu pocinje zaljubljivanje, ali i muke (slatke). Prvo, kako podici krupnu bebu posle operacije? Drugo, kako naci polozaj za dojenje a da konci ne zatezu? Trece, kako nahraniti bebu kada nema dovoljno mleka? Dalje, ragade na bradavicama, ucestalo plakanje,nedovoljno napredovanje posle 2 nedelje. Cajevi za dojilje, menjanje ishrane, , pivo, boza, dohrana, nista od toga nije uspelo. NAJBOLJI SAVET: Pijte mnoooogo vode i bebu stavljajte sto vise da sisa, imacete mleka sigurno. To je upalilo. I sada posle dva meseca, nema lepseg osecaja nego kada beba u toku dojenja, pogleda me i nasmeje se. 😊

Dojim svoju bebu uspesno vec 8,5 meseci i planiram i dalje. To je jedan lep intiman cin izmedju mene i moje male princeze i nikad ama bas nikad nisam pomislila suprotno. Pre porodjaja mi je naveci strah bio da li ce beba prihvatiti dojku i hocu li imati dovoljno mleka. Na svu srecu sve je bilo kako treba.Malo su mi problem pravile regade nekih par dana ,ali sam mazala onu kremicu sa lanolinom i brzo je proslo. Svim buducim mamama bih preporucila dojenje jer je pre svega zdravo za bebu a verujte i za mamu. A i mnogo je lakse kad se nocy probudi a vi je stavite pored sebe i ina sisa. Nema ustajanja,grejanja mleka,pranja flasica i sve u krug.

Smatram da dojenje ima apsolutni primat u odnosu na bilo koji drugi vid hranjenja beba. Kao trudnicu moja strepnja se najvise odnosi na mastitis i pravilno izmlazanje mleka. No, nadam se da se sve kroz praksu sa bebom brzo i uspesno savlada.
Pozdrav svim mamama.

Od trenutka kada mi je trudnoca zvanicno potvrdjena od strane doktora,sreci nije bilo kraja,pogotovo posle svoj problema sa zacecem, od tog momenta sanjam i cekam da svoje dete uzmem u narucje o pruzim joj ono najbolje od sebe. U zivotu sam se uverila da upornos savladava svaku smetnju pa ako bude potrebe bice tako i sa dojenjem. Zar moze postojati lepsi momenat u zivotu zene nego kada svoje dete hrani onim sto je iz nje same proisteklo. Najveci strah mozda moze da mi bide da nece biti mleka ili da necemo bwba i ja uspeti da se snadjemo ili naviknemo jedna na drugu, ali to su sve neopravdani strahovi,za njih nema mesta,ne mogu da strahujem od necega sto jos nisam ni probala.Covek uci dok je ziv.

Pre dva meseca rodila se moja bubica. Upravo je dojim,ona uziva,a i ja sa njom. A nije bilo tako prvih mesec dana-carski rez,nagli dolazak mleka noc pre otpusta iz porodilista,pedijatrijske sestre koje vam donesu nahranjenu bebu koja spava i koje vam jednom nameste bebu na dojku i racunaju da su zavrsile svoj posao. Da nije bilo podrske cele porodice, privatne patronazne sestre i injekcija oksitocina danas bi moja beba bila na formuli kao sto je uglavnom i bila prvih mesec dana jer sam ja tek tada imala dovoljno mleka. Poruka buducim mamama-dojenje uopste nije lako,koliko god da se pripremite za sve ocekujte probleme,ali ne odustajte od dojenja!

Ћао драге маме...Трудница сам 5 месец ,чекам треће...Иначе имам ћерку и сина и сада чекамо секу...Наравно обоје сам дојила и сматрам да ништа здравије непостоји за једну здраву бебу.Са првим сам имала проблема на самом почетку болне брадавице,аргаде ,маститис баш тежак почетак је био.Наравно била сам упорна ,нисам одустајала сестре бабице у породилишту су биле јако нељубазне једва сам чекала да изађемо.Међутим код куће друга прича уз помоћ патронажне сестре успела сам да све то превазиђем и добрих њених савета и подршке.Имала сам доста млека чак сам морала да се измазам наравно није ми тешко падала,била сам јако срећна што моја беба има довољно да сиса.Са другим све је много лакше ишло вођена искуством од првог било је лако,исто много млека за две бебе сам имала без проблема :-) исто измазање.С првим подојем је млеко кренуло била сам пресрећна јер ништа здравије за тек рођену бебу од мајчиног млека.Велики сам противник ја то зовем "вештачком храном" јер сматрам да ништа лепше и здравије од мајчиног млека не постоји.Јако ми је жао беба које њихове мајке из неког неоправданог разлога се одлучују за вештачку храну одустају од дојења недовољно се потруде,заиста нехумано за једу тек рођену бебу јер ништа здравије не постоји од мајчиног млека.Заиста небих имала срца тако нешто да приредим сутра мојој беби,поздрављам мајке које заиста немају млека и немогу то је ок.Треба бити упоран и не одустајати.Јер сам тај тенутак тај чин,моменат ,та блискост мајке и бебе кад је привијете на груди па то је нешто непроценљиво.Тако да нестрпљимо ишчекујемо нашу малу секу и наравно дојење се подразумева.Поздрав за све мајке...

Moja beba je bila u inkubatoru 12 dana jer je mesec dana ranije rodjena..imala sam jako tezak porodjaj..ja dobila eklampsiju i beba je reanimirana...tri dana provela na vestackim plucima a ja 4 dana na intenzivnoj..nema potrebe da opisujem te prve dane i nemoc i nemogucnost da bebu vidim dok sam na intenzivnoj. Ogromna volja da bebi obezbedim najbolji vid ishrane, pored malih bradavica ( koristila silikonske) apsolutno nicije pomoci ( majku nedavno izgubila) NIKAKAKVO iskustvo..ali ogromna VOLJA...i naravno uspela..uz mnoge prepreke..bebi izmazala mleko u pocetku u bolnici a kasnije uz pomoc silikonskih bradavica nastavila borbu..drugi i treci mesec dojenje na sat eventualno dva..meni je izgledalo kao da je non stop..sve sam pokusala da bih uredila..ali vremenom sve doslo na svoje. Tako da nije uvek lako ali nadam se da ce nekom moja borba biti podrska u istrajnosti. Moja beba danas puni 13 meseci a na danasnji dan je trebalo da se rodi..sa tacno 12 meseci je sama prestala da sisa i nikad vise nije potrazila. Srecno svima i istrajte ali i uzivajte u svemu jer brzo prodje!!!

Od svih pitanja koja me interesuju kao buducu mamu, najcesce postavljam koliko je dug oporavak posle porodjaja i jel zaista toliko bolno dojenje. Od onog neizvesnog strahujemo, ali zaista mislim da se o dojenju jako malo trude da objasne. Da li možemo da pripremimo dojke za dojenje pre porodjaja? Da li su pumpice neophodne za prvorotke? Da li smemo da kazemo i da zatrazimo da se stane sa masazom dojki ako nas jako boli, ili to tako mora? Od koga da tražim pomoc pri prvom dojenju bebe? Sta znaci kad se stvore ploce u dojkama i sta znaci njihovo razbijanje? Kako da se borimo sa osudama o dojenju na javnom mestu? Na ovakva pitanja čujem neke odgovore poput "ma sve zavisi od praga bola" ili "moras da budeš smirena da bi mleko krenulo", itd. A ja se pitam vise zbog neznanog nego iz straha da li postoje neki konkretniji odgovori koji bi smirili i poducili buduce mame i dojilje. Hvala

Od svih pitanja koja me interesuju kao buducu mamu, najcesce postavljam koliko je dug oporavak posle porodjaja i jel zaista toliko bolno dojenje. Od onog neizvesnog strahujemo, ali zaista mislim da se o dojenju jako malo trude da objasne. Da li možemo da pripremimo dojke za dojenje pre porodjaja? Da li su pumpice neophodne za prvorotke? Da li smemo da kazemo i da zatrazimo da se stane sa masazom dojki ako nas jako boli, ili to tako mora? Od koga da tražim pomoc pri prvom dojenju bebe? Sta znaci kad se stvore ploce u dojkama i sta znaci njihovo razbijanje? Kako da se borimo sa osudama o dojenju na javnom mestu? Na ovakva pitanja čujem neke odgovore poput "ma sve zavisi od praga bola" ili "moras da budeš smirena da bi mleko krenulo", itd. A ja se pitam vise zbog neznanog nego iz straha da li postoje neki konkretniji odgovori koji bi smirili i poducili buduce mame i dojilje. Hvala

Pozdrav svima,
peti sam mesec i spadam u grupu majki koje vole i zele da doje svoje dete jer je to najlepsi i najprisniji kontakt mame i deteta. Sa prvim detetom dan imala kolicinski dovoljno mleka alu slabog sastava pa smo se dohranjivali. Ali toliko je bilo dovoljno da budemo srecni i beba i ja. Nadam se da ce biti bolje sa drugom bebom. 💖

Najveci problem tokom dojenja bio je odvikavanje i prestanak dojenja, bebu sam morala odvici sa 9 meseci, zbog druge bebe koja je na putu... I sreca i tuga u jednom :-) :-(

e evo da i ja kazem svoje misljenje/probleme u vezi sa dojenjem...u 26.nedelji sam trudnoce i cekam svoje drugo dete. Sa cerkicom kojoj je sad pune 4. godine bas sam se namucila sa dojenjem, bila sam sva uplasena,kako cu, hocu li ja to moci,znati i eto sastavila sam 22 dana sa mukom po pola da je dojim,posle pucanja bradavica i temperarure od po 2-3 dana u tih 22 dana vise nisam imala mleka. Moja mama mi je pravila domace ulje od kantariona koje sam stavljala kao oblog na bradavice i brzo su zarastale,na svu srecu, ali eto nisam izgurala do kraja...sada je vec druga prica sada sam vec mnogo opustenija i dojke sam pocela pripremati cim sam saznala da cu ponovo postati majka. posle svakog tusiranja/kupanja dojke dobro istrljam peskirom sve preko bradavica. Na pocetku me je bolelo ali sad vec nista,ali sam i dalje nastavila da trljam peskirom. taj savet mi je dala kuma koja je dva sina dojila po godinu dana i morala da prestane zbog posla. kantarion ulje sam vec pripremila, za svaki slucaj ;-) a pumpicu za izmlazanje ovaj put nosim sa sobom u porodiliste, pa ako bekan bude lenj da sam ruca ja cu mu pomoci. i sto je cini mi se najbitnije ja sam ovaj put mnooogooo,mnogo opustenija :-) i jedva cekam svog drugog bekana. :-) eto majke moje buduce neka nam je svima srecno i lako materinstvo...

Ћао драге маме...Трудница сам 5 месец ,чекам треће...Иначе имам ћерку и сина и сада чекамо секу...Наравно обоје сам дојила и сматрам да ништа здравије непостоји за једну здраву бебу.Са првим сам имала проблема на самом почетку болне брадавице,аргаде ,маститис баш тежак почетак је био.Наравно била сам упорна ,нисам одустајала сестре бабице у породилишту су биле јако нељубазне једва сам чекала да изађемо.Међутим код куће друга прича уз помоћ патронажне сестре успела сам да све то превазиђем и добрих њених савета и подршке.Имала сам доста млека чак сам морала да се измазам наравно није ми тешко падала,била сам јако срећна што моја беба има довољно да сиса.Са другим све је много лакше ишло вођена искуством од првог било је лако,исто много млека за две бебе сам имала без проблема :-) исто измазање.С првим подојем је млеко кренуло била сам пресрећна јер ништа здравије за тек рођену бебу од мајчиног млека.Велики сам противник ја то зовем "вештачком храном" јер сматрам да ништа лепше и здравије од мајчиног млека не постоји.Јако ми је жао беба које њихове мајке из неког неоправданог разлога се одлучују за вештачку храну одустају од дојења недовољно се потруде,заиста нехумано за једу тек рођену бебу јер ништа здравије не постоји од мајчиног млека.Заиста небих имала срца тако нешто да приредим сутра мојој беби,поздрављам мајке које заиста немају млека и немогу то је ок.Треба бити упоран и не одустајати.Јер сам тај тенутак тај чин,моменат ,та блискост мајке и бебе кад је привијете на груди па то је нешто непроценљиво.Тако да нестрпљимо ишчекујемо нашу малу секу и наравно дојење се подразумева.Поздрав за све мајке...

Evo puna su nam 3 meseca!!Dojenje?!Uf!Osim problema u mojoj glavi,drugih realnih razloga sa prestajanje dojenja nije bilo.A verujte glava je čudo,posebno kad nagrnu svi oni hormoni!Prvih mesec dana u iščekivanju prvog pregleda,ne znam koliko beba napreduje,i s'obzirom da sam non stop sa njom ne vidim da raste😐Onda prvi pregled i ona je napredovala,znaci fino sisa.A onda opet ceo mesec,sa bebinim promenama raspolozenja,nekim danima sisa svakih sat vremena,opet paranoja,sigurno nemam dovoljno mleka!Nekad izostane stolica-mozda nema dovoljno mleka!Eh kad bi grudi bile providne i baždarene pa da znamo koliko su bebe uzele,ili kad bi samo znale da nam kazu posle podoja"Hvala mama ovo je bilo odlično,bas sam se najela"Ali na žalost nisu.I tako se briga proteze kroz svako plakanje mislim pa mozda ja vise nemam mleka dovoljno ili moje mleko nije vise dobrog ukusa ili kvaliteta za moju devojcicu.Ali sve je ok i tako ulazimo i u 4-ti mesec dojenja i nadamo se jos mnogim mesecima uspesnog sisanja,jer su momenti divni.A i dobar je izgovor kada vam dodju neki gosti ne bas tako interesantni ili vama prosto nije do drustva uvek možete reci: "E beba sad nora da sisa" i odmaglite u drugu sobu!Hihihihihi Hocu da kažem da problemi sa dojenjem nisu samo fizicke vec često i psihicke prirode.Ali ponovim svaki dan sebi:JA SAM NAJBOLJA MAMA NA SVETU MOJOJ DEVOJČICI!