Mama u avgustu

Srecan rodjendan i od mene i bravo, bravo, bravo za sva postignuca...
Citam te kad god se ulogujem, retko stignem da nesto i napisem jer sam uletela u buran period, ali proci ce i to!
U svakom slucaju, saljem ti pozitivnu energiju!
Samo napred!

Khm, ...samo da pozdravim drage mame!
Ako ima onih koji me se sećaju...Izgleda da mi je profil obrisan, obratila sam se Bebcu, ali ne odgovara...
Pozdrav svima još jednom!

Jako sam srecna sto mogu da napisem da smo ispravili mnoge stvari, ima jos ali u osnovi to je to  
San, ishranu, govor, reakcije, socijalizaciju, senzorne probleme, emotivni odgovor na nove situacije. Udarili smo neki cvrsci i zdraviji temelj
Samostalan je, drustven, voli decu, nije stidljiv, ume da iskaze svoje potrebe-dakle socijalizacija ide lepo.
Ne mogu da kazem da je sve idealno, ali nakon vise od 3.5 godine mogu da kazem da imam relativno miran zivot, bez neizdrzivog stresa. Mogu da razumem svoje dete, mozemo da se dogovorimo, mogu da ga razumem sta mu tacno smeta a sta voli jer on moze da mi objasni. 
Sada je najveci problem sto ne zeli da ulazi na mesta koja su njemu nova pa muku mucim kako da ga uvedem u vrtic, mada mislim da ce se i to ubrzo srediti...jos uvek nije krenuo ali planiramo uskoro.
U sustini vecina stvari ide kako treba i dosla sam samo da se hvalim 
Spavam kao covek, funkcionisem relativno pristojno. I dalje ima neumerenih reakcija, recimo kada odlazimo na njemu nepoznata mesta itd... Kao i kod sve dece postoji nestrpljenje itd, ali sve je ovo pesmica u odnosu kako je nekad bilo. 
Sada se pitam sta cu i kako cu dalje sa mmr vakcinom jer je njemu zbog njegovih problema pedijatar to odlozio, odnosno rekao je da za sada ne sme da mu je daje. Ne znam ni da li on sme da je primi obzirom na celu situaciju...ali ima vremena da razmisljam o tome...

Skinuo je pelene! Ovo je prva stvar koja je prosla bez muke i problema, bukvalno preko noci. Mozda ce nekom od roditelja ko ima slican problem kao ja pomoci ovo moje iskustvo 
Kada uporedim ovaj period sa periodom pre godinu dana kada je odbijao svaki socijalni kontakt, kada nije govorio, kada je imao tantrume i meltdown, ovo je drugo dete. On sada govori, ima povremene ispade (vristanje, leprsanje rukama itd...) ali je to zanemarljivo. Burno reaguje i mislim da na tome treba poraditi. Mislim da se vec za sest meseci nece primecivati nikakva razlika izmedju njega i dece koja su imala "normalan" razvoj. 
Ja sada njega mogu da uhvatim za ruku i da bez bojazni krenem negde. I dalje su to krace destinacije, tek par stanica autobusom, ali je tih par stanica autobusom odlazak u miru, u tisini, mogu da mu objasnim svasta, ne moram da strepim od njegovih ispada itd..
Nosa stoji od oktobra meseca u dnevnoj sobi. Nije hteo sve do januara ni da cuje za nju i i sama sam svesna da je bio daleko od spremnog za tako nesto. Nisam ga ubedjivala, ali od necega mora da se pocne. Svako malo bih ga pitala da li zeli tu da piski ili kaki kao sto to tata i mama rade u wc-u. U januaru sam mu skinula pelenu ali je on jako plakao i sam je sebi pokusavao da stavi pelenu...Ok, ostavila sam mu pelenu ali sam mu svakog dana spominjala da moze i u nosu, kao veliki decak. Kao sto nosi jaknu slicnu tatinoj i kao sto nosi kosulju i cipele slicne tatinim-tako moze i ovo ako zeli, tj da piski i kaki kao mi odrasli. 
Pocetkom februara je sam rekao da zeli da piski na nosu. Pelene sam mu stavljala samo kada idemo napolje, ako zaspi poslepodne i nocu. Upiskio se u gacice svega nekoliko puta, ja bih mu objasnila da je napolju zima, da je hladno, da moze da se prehladi i da kada oseti da zeli da piski da ode na nosu. 
Sredinom februara smo poceli da izlazimo u krace setnje bez pelene. Par puta je pisnuo u gacice pa mu nije bilo pravo sto moram da ga vratim kuci jer je mokar. Zima je, bio je bas debeo minus i posto kod nas sve ide naopako (umesto da se leti ovo organizuje mi smo sticajem okolnosti kad je -10napolju, mora da se odmah vraca kuci). Izgleda da je tu shvatio da mu se to ne isplati  tj da se tako prekida aktivnost, odlazak negde gde on zeli itd...
Krajem februara je muz rekao da mu skinemo nocnu pelenu, bila sam skepticna. Kazem mu ja da ce biti mokar ako se upiski u gacie i da piski pred spavanje. Ocekivala sam baricu u toku noci. Prva noc-suv...druga-suv...treca-suv. I to je to. Ni jednom se nije upiskio u toku nocnog sna! Ponosna sam na svoje cupe.
Bez drame, bez grdnje, bez ubedjivanja, bez forsiranja. Jeste da je kasno, ali kod njega je mnogo stvari kasnilo. Sada vec piski na wc solji, zato sto on tako zeli, tj kako kad je raspolozen. Ako smo napolju (posto je vec toplije), ja mu kazem da moze da zapiski drvo kao sto to radi nas pas, ako mu prigusti  
Mislim da ni kod dece koja se razvijaju neurotipicno, a ni kod dece sa bilo kojim odstupanjem ne vredi forsiranje jer forsiranje vodi u blokadu. Zadovoljna sam, ovo je ogroman skok.
 

Oduvek sam bila sportski tip, ali da se ne lazemo, volela sam i da klopam. Zahvaljujuci mojoj aktivnosti i dobrom metabolizmu bila sam uvek sportske, normalne gradje....
Od 26. godine moj zivot nacisto preokrenuo...Menstruacija je pocela da izostaje, dobijala sam na 40-60-70 dana i ginekolog mi je prepisao lek, hormon, zaboravila sam naziv...U roku od tri meseca ugojila sam se blizu 20kg, iako mi se rezim zivota nije bitno promenio... Bila sam naduvena, puna vode, mislim da je ta terapija bila dodatni okidac-i tako je krenulo...Uz veliki trud odvadila bih nesto kilaze, ali bih tri puta brze vratila i jos dodala. Upadala sam u depresije i dobijala jos kilograma. Sada sam jako velika, imam preko 100kg i to me strasno opterecuje jer se ne osecam dobro u mojoj kozi, jer sam i dalje veoma aktivna i energicna osoba i ta tezina mi smeta.
Od ostalih simptoma pojavila se blaga maljavost na bradi (srecom ne i na drugim delovima tela) koju saniram pincetom jer je zaista resiva na taj nacin.
Na zalost, kod mene se javlja i anksioznost sa kojom jos uvek ucim da zivim, a koja ume da bude pratilac PCOS-a.
Nakon dve izgubljene trudnoce (dva missed-a u devetoj i sedmoj nedelji) javila sam se u Genezis u NS-u gde mi je dr Kopitovic u roku od  5min postavila dijagnozu, poslala na dodatne testove i dala terapiju 500+1000mg gluformina, i povezala me sa dr Stokic, endokrinologom, a kasnije i prof Stojicem, nacelnikom odeljenja za visoko rizicne trudnoce na Betaniji.
Gluformin sam uvodila postepeno u toku tri nedelje, jer sam imala stomacnih tegoba, koje se i danas znaju javiti, ako sebi dozvolim slatko.
Pre uspesnih trudnoca uspevala sam uz veoma rigorozan rezim ishrane da skinem po desetak kg sto mi je omogucilo da ostanem u drugom stanju prirodnim putem. U trudnocama sam imala strog rezim i nisam dobijala vise od sedam-osam kg, te sam cesto nakon trudnoce bila laksa nego pre, sto bi rekli, smrsala sam, ali bi se kilogrami brzinom svetlosti vracali.
U toku uspesnih trudnoca dobijala sam na samom pocetku ampule progesteron depo-a i impregnil forte-a, kao i terapiju utragestana 3X2 vaginalno koja je trajala do skoro dvadesete nedelje.
Ono sto ja za sebe mogu da kazem je da je veoma tesko biti stalno na strogom rezimu, a jos uvek nisam nasla jelovnik koji bi mi dr odobrila, a uz koji bih mrsavila i mogla da normalno funkcionisem uz dvoje dece i domacinstvo, jer smo suprug i ja sami sa decom.
Najcesece kad preteram sa tezinom uspem da odvadim pomocu bukvalno izgladnjivanja, ali nakon tog rezima i vratim i dodam tri puta brze.
Takodje, tip sam koji, na zalost, probleme i nervozu zatrpava hranom, pa je i to dodatni problem.
To je moje dosadasnje iskustvo, nadam se da cu biti uspesnija u jos jednoj vaznoj bitci, pored one za potomstvo u kojoj sam pobedila; u bitci za moje zdravlje.
Posustala sam, priznajem, umorila sam se u desetogodsnjoj borbi protiv steriliteta i sad kao da vise nemam snage, ali znam da se moram podici i uspecu u tome. Moram.
 
 
 

Fox imas podrsku za blog, svakom roditelju znace iskustva drugih kako rade, osecaju se, ponasaju... Sasvim je prirodno da ne mozes uvek da budes u punoj snazi, zabavna, edukativna sa jedne strane a ni on da bude uvek voljan za ucenje i zabavu. Ljudi smo i uvek postoji sutra ili prekostura za rad i edukaciju, nekada manje nekada vise uspesnu. Roditelj sam sebi napravi presiju i neku trku sa vremenom u smislu ako ne nauci danas to ili ne vidim rezultat uskoro, sto samo stvara nervozu. Bolje napraviti pauzu nego mu tu nervozu prenositi. Naucice, on ima svoj tempo i ne moze se nista pod presijom uraditi.

Ideja o blogu je dobra. Zlata bi vredelo onima kojima treba potvrda takvih iskustava i kod drugih, plus bi dobili gomilu odličnih i korisnih smernica. Tebi bi to mogao biti sjajan izduvni ventil. Da ne govorim da je čitanje tvojih postova do te mere "zarazno" da bez po' muke drži prikovanim za napisano i onoga koji ovakve probleme nema. 

Pa eto, sta znam, razmisljam da pokrenem neki blog, cisto da zapisujem kroz sta psiholoski prolazi roditelj kroz ove izazove...vise kao dnevnik. Ne da dajem savete kako treba raditi sa detetom-jer ja nisam strucnjak..ja samo znam kako trebam sa mojim i to ne uvek. Ali faze koje jedan roditelj prolazi, od svakodnevnih problema do onih vecih i ozbiljnijih, su cesto izjedajuce...One su procesi u koji su roditelji uvuceni a da to ni ne osete. Od uzbudjenja i ushicenja, preko osecaja depresije, nelagode, do nerazumevanja okoline i podozrenja od strane iste.Od anksioznosti i osecaja depresije pa velikog ponosa i egzaltiranosti sa druge strane sto guras iako si nekoliko koraka iza ostalih.
Onda postoji ono nesto na sta se naviknes, dakle trpljenje. A nakon toga vidis kako je ljudima koji nemaju ovakvu situaciju lako, pa pocnes da se zamisljas u toj lakoj situaciji...sto je zapravo i zamka. Pa kazes sebi da ima i gore i to mnogo gore. Ne smes da planiras, ne smes da imas strogo odredjen cilj, sto po pitanju svakodnevnice, sto po pitanju ozbiljnijih planova. 
"Predobar-nedobar, preposten-neposten" i ono da ponekad istina jutra nije ista kao istina veceri pa ne znas ni dal smes da se obradujes...
Pateticno 

Da brocoli, 3 je napunio pre dve nedelje. Bas sam zadovoljna kako tece napredak. Imamo jos dosta stvari koje moramo da resimo, ali zadovoljna sam.
Naljutila sam se na njega veceras, a on mi kaze "ljubi mama, ljubi mi noge" i gura mi nogu da mu ljubim. Placem  
Tesko ide sa disciplinom jer cim pokusam da objasnim bez mazenja tj "strozije" on nas ljubi i zlobnjikavo se smeje. Bice ovo duuug put  
Svasta tolerisem i imam zivce kao konopce jer sam presrecna posto napokon komuniciramo jezikom, smisleno, a ne cicanjem, vristanjem, udaranjem, ujedima itd...
 

Zdravo drugari...:)
 
Sve je  bolje. Govor, ponasanje, razumnost. Ima imitativnu igru, empatican je. Velika osetljivost se razvila u izrazenu empatiju. Ponosna sam na njega zbog toga. Nije krhko dete. Zna da se zalozi za sebe i da ne da na sebe. 
I muz i ja mu otvoreno pokazujemo emocije, ali sad moramo da postanemo malo stroziji jer nismo mogli da radimo na disciplini dok je imao izrazene tantrume i meltdown. A. sada razume lepo i fino prica (nerazumljivo za okolinu u potpunosti, ali ga mi razumemo) pa sada mozemo i da mu objasnimo mnoge stvari. Kakva je divota ovako raditi sa detetom kada moze da se komunicira! Sto tona skinuto sa ledja!
Ne znam da li ej to do mog rada sa njim jer ja nisam nista posebno ni radila (da to mogu da zapisem ili da od toga napravim uputstvo). Tacnije nista osim sto pricamo po ceo dan, pa se svadjamo, pa se mirimo, igramo se, idemo u park, ponekad citamo neke price (to je do letos bilo poput naucne fantastike jer je cepao sve knjige).
Moram da priznam da je malo raspusten, treba malo strozije sa njim, ali sam umorna i nekad me mrzi. Imam i ja dusu. 
Pustam ga da mu bude dosadno i primecujem da se tad lepo zaigra, nakon tog nekog perioda dosadjivanja jer tad pocinje da sam izmislja igre. Prica sam sa sobom  tada (on je dve osobe razlicite i on pita kao osoba A, a onda sam sebi odgovara kao da je osoba B).
Laze kao pravi! Tek je propricao a vec laze 
-Hocemo li napolje?
-Ne idemo apline, kisa, mrak. (dan je, vedro)
 
Ko je ovo pokvario?
Ares kvario.
A gde je cokolada?
Ares jeo kladu.
 
A. jel si rucao, gde je kroasan?
Poj'o sam, krrrasan. (nadjem ga u ciniji za psa)
 
Tata volim te! 
I ja tebe sine. 
Oh, dobro tata, kupi meni apline kini jaja. Tri jaja.
I danasnji hit. Obrijao se moj muz i izlazi pred malca. "Ooo tata, zasto?! Gde braada? Idi nadji braadu. Neema? Idi kupi!"
Zadovoljna sam za sad 
 
 

naravno da se to ne odnosi samo na ovu temu, da me neko ne shvati pogresno. Na prvom mestu znacila je meni, a na drugom ja dobro znam koliko je meni u pocetku falilo tudjih iskustava tako na jednom mestu. Nema uvodnog posta, nema cak osam ili devet strana. 
Hvala na pitanju!
Malac je super! Cutao, cutao pa je progovorio. Ima ona izreka "rodio se, jasta se rodio, kao sto se kuca sama pospremila, nidje zene"
Salu na stranu radili smo sa njim, nervirali se i propricala prda i to na dva jezika, moram da ga hvalim  Ne mesa ih, tacno zna na oba sta je sta. Ponasanje mnogo bolje, razumevanje odlicno. Ima eholalije. Ne sekiraju me. Kontam da tako pokusava da skapira sta sta znaci. Ima recenice, daj da pijem voda (ponekad vodu, ponekad voda, brka malo padeze). Mama ajde kuci! Mama ajde u park! Mama daj ja cu obucem! 
Stereotipije ne ukidam (sram me bilo, defektolog me grdi zbog toga), ali ja mu odlicno prilazim da se igramo zajedno kad krene da redja. Tako mu se infiltriram u sistem (njegov zatvoreni sistem).
Sa decom je divan, vidi se odskakanje, ali ne zalim se. Nije agresivan. Izrazeno emotivan. 
Bili smo 30 dana sami u Bg, muz je odputovao. Ja sam ga naterala da ode, Plasila sam se kako cemo ali smo mnogo bolje funkcionisali bez njega. Meni je bilo tesko ali sam morala da se drzim sistema jer sam isla sama u nabavku, sama sam sa detetom tri puta dnevno morala da setam psa, sama da spremam sve po kuci i da spremam klopu. Bio je dever dva puta i odlepila sam, vise mi je odmogao nego pomogao ali hvala mu za dobru volju.
U tih mesec dana je sa 6 ili 5 ujutru dosao do 2 ili 3 ujutru maksimum sto se tice spavanja. Ja sam ako ne zaspi do 2.30 gasila sve i odoh ja u krevet. Mrtva umorna, nema rasprave, nema popustanja, podviknem spavanje i nema mrdanja ako hocu da se sutra probudim normalna. Dakle trebalo je sazrevanje ali i i disciplina. Disciplina bez prethodnog sazrevanja jok, to nije islo i mislim da se poklopilo. 
Jedino od sise nikako da ga oteram i ne znam sta cu. Ima li neko savet ako mi daju injekciju da li se odmah prekida laktacija ili sta da radim? Jer jedino ako nema nece sisati. Imace tri godine za mesec dana a ne skida se sa sise i to nije jedan podoj ili dva. On se ne skida sa sise i ja to vise ne mogu!
Da se pohvalim ja sam smrsala, prolepsala sam se, spavala sam obavezno popodne sa njim svakog dana tih mesec dana. Konacno! Pocela sam na licim na coveka

Ja mislila digao se, kad ono samo jednom nogom iz groba 
polovini foruma je nemoguce pristupiti..

I, tako, dok forum nije radio, ja sam uspela da se dopisujem preko pp.
Sad kad je forum "proradio", sve prepiske iz tog perioda su mi nestale iz sanduceta?!

I, tako, dok forum nije radio, ja sam uspela da se dopisujem preko pp.
Sad kad je forum "proradio", sve prepiske iz tog perioda su mi nestale iz sanduceta?!

Pre 4god sam prvi put pisala na ovoj temi. Bila sam iskljucivo protiv platnenih pelena, zato sto nije dolazilo u obzir da pelene perem na samo 60 stepeni, kako bi inace trebale da se odrzavaju mpp, a i smatrala sam da mi dodatna za***ancija oko pranja platnenih pelena ne treba. Medjutim, za ove 4god sam dosta citala i informisala se o pp i mpp. Dosta sam promenila stav i misljenje o pp i mpp.
Vec 5 meseci koristimo pp i mpp i veoma sam zadovoljna, da ne kazem zarazena pelenama. Imamo neko pakovanje jednokratnih pelena u ormaru kao rezervu, ali kako nismo imali potrebe da ih koristimo on ih je i prerastao.
Kako sam sa starijim koristila siroki povoj i menjala ga za svako presvlacenje zbog cvrstine prvih 6 meseci, a nakon toga samo nocu do 9 meseci, platnene pelene nisu nikakav veci posao od pravilnog koriscenja sirokog povoja bebi (sto znaci za svako povijanje nova ispeglana cvrsto savijena tetra pelena koja drzi dovoljno razdvojene noge). Uglavnom najvise volimo i koristimo tetra pelene u kombinaciji sa snapi kopcom, i preko zastitne gace, ali imamo i nekoliko bambusica. Sve pelene, bambusice i zastitne otkuvavam na 90 stepeni. Tetre i bambusice peglam, osim zastitnih koje bih verovatno peglom istopila  Svako vece ubacujem pelene u masinu u toku dana skupljene u kanti, na otkuvavanje a ostatak masine dopunim svim ostalim vesom za otkuvavanje, sto i nije tesko skupiti sa bebom i starijim detetom u kuci. Na peglanje pelena i svog ostalog bebinog vesa mi dnevno ode oko pola sata peglanja, zato sto volim da odvucem to peglanje i uzivam u tome, dok mi je mozak na odmoru.  
Vlazne maramice jos uvek koristimo kupovne ako se ukaki, da sa njima skinem ono sto ne bih rukama, a svakako guzu pirkamo za svako presvlacenje. Vlazne maramice nisam pravila od platnenih pelena tetri ili krpica zato sto sam lenja i nisam se dovoljno udubila u tu ideju, mada mi se dopada. 
Sada sa 5,5mes dosli smo do super uspeha. Beba i dalje kaki u pelene, ali cesto se desi da stenje da bih ga raspovila, a onda raspovijen kaki u pelenice, sto posle istresem u solju i imam manje posla za pranje. I dalje piski u pelene, ali voli da piski najvise kada ga raspovijem. Nemamo jos uvek uslovni refleks za fizioloske potrebe, ali to ni ne pokusavamo da stvorimo, ovo je samo jedna od pozitivnih propratnih stvari platnenih pelena koja mi se mnogo dopala.
Cesto dolazimo do komentara "svaka ti cast za pelene", a ima i onih komentara "ljudi smislili jednokratne pelene da olaksaju, a ti se mucis kao sto su nekada nase bake", ali mislim da je to usputni komentar kao sto sam ih i ja uostalom imala dok nisam bila dovoljno upucena i informisana o pp i mpp. Sve ono sto sam nekada smatrala mucenjem i gubljenjem vremena sada je za mene zadovoljstvo i uzivanje. 
Jednostavno volim platnene pelene i zao mi je sto ih u potpunosti nisam otkrila pre 4 godine.
Hvala mojoj dragoj Tangerine koja mi je pre 2god pozajmila guzu njenog malog pelenasa da isprobam stavljanje mpp i shvatim da je to toliko jednostavno i lepo iskustvo, a ni malo naporno ni za mamu ni za bebu, sto smo zajedno provele divne 3 nedelje sa nasom decicom za koje vreme sam shvatila da su pelenice prijatno iskustvo.
Hvala mojoj mami, mojim sestrama i mojoj baki koje su ucestvovale u sivenju prvih modernih platnenih pelena za nasu malu guzu.

Sudeci po sebi, shvatila sam da je razgovor o smrti u tom uzrastu, zapravo nacin kako to objasniti detetu, veoma vazan...
Kad sam imala oko 4-5 godina, mama i ja smo razgovarale na temu smrti. Kao biologicar, ona  je sve objasnila kako jeste, da se telo trosi, da cemo svi umreti, da onda idemo u zemlju, da se zivot nastavlja jer ce od nas (procesom truljenja i preuzimanja hranljivih materija-dobro, nije bas isla toliko u detalje ) nastati cvece, itd. 
Ja sam dozivela nesto sto bi mogao biti neki blazi sok. Plakala sam neutesno satima, cak i histericno, ne prihvatajuci nikakva objasnjenja, sem obecanja da ona nikad nece umreti. 
Jednostavno nisam mogla da prihvatim to sto mi je rekla.
Na kraju mi je obecala i tek tad sam se smirila.
Mislim da su cak i neki moji danasnji strahovi povezani sa ovim danom i ovim razgovorom, kojeg se toliko jasno secam kao da se nedavno odigrao.
Moja cerkica se susrela sa svojih nepunih 5 godina sa ovim pojmom, kad je 2014. preminuo suprugov otac. Rekla sam joj da je bio bolestan i da je umro, a da to znaci da je on sad iznad oblaka (ona jos nije letela avionom ) i da nas cuva i voli i dalje.
Nedavno je krenula na plivanje i pitala me je da li je deda vidi i da li je srecan zbog nje, ja sam rekla da jeste. Jednom prilikom je htela da mu posalje poruku preko lap-topa, ali sam joj objasnila da on cuje svaku njenu poruku koju mu posalje iz srca. Pre neki dan mi je rekla da joj nedostaje i da, kad bi mogao da se vrati, bi mu rekla: deda, deda, gde si tako dugo?
Sa bakom i sestrama od strica ode po nekad na groblje kod dede, cak insistira da ide, glupo mi je da kazem da voli, ali uvek zeli, mozda jer joj sestrice idu, pa i zbog njih.
Rekla bih da je dobro prihvatila ovu temu, nadam se iskreno tome.
 

Kuriozitet je to da je ovaj dr 2010. bio naklonjen ideji da se vakcina obavi blize trecoj godini, upravo zbog bolje razvijenosti imuniteta kod dece. Ova promena u misljenju usledila je kao njegova licna procena korisnosti nasuprot stete, usled porasta broja obolelog stanovnistva, a kao i jedan vid revolta zbog antivakcinacijskog pokreta.
Posebno se divim njegovoj hrabrosti da promeni misljenje i stav zavisno od procene situacije; takav nacin razmisljanja je meni pokazatelj da neko uci i trudi se da dodje do novih saznanja i informacija, za razliku od onih koji su ubedjeni da su 100% u pravu, bilo da su za ili protiv vakcine.

http://centarzamame.rs/blog/2016/01/14/depopulaciona-politika/
Da, tacno je. 
Za porodiljsko ce se racunati prosek poslednjih 18 plata.
Dakle ako radis samo 7 meseci to bi bilo 7/18
Zivela bela kuga!
Ova vlada je jedinu stvar koja je iole valjala uspela da unisti, a to su (bar zakonski) povlascene trudnice i porodilje.
Umesto da se trude da zaustave tiraniju poslodavaca nad porodiljama oni su resili da se obracunaju sa "trudnickom i porodiljskom mafijom".
 

Pogledah sve poslednje strane,cini mi se vise zvezdasa/ica
A moja ljubav je oduvek bila crno-bela

Ц. Звезда  
Колико је навијача црвене звезде потребно да замене неисправну сијалицу???
НИЈЕДАН !!!
Они се скупе око неисправне сијалице и причају како је сијала 91 године 

Mislim da moj nick sve kaže :-) One life one love  PARTIZAN <3 

Slazem se sa Nice, mozemo do sutra da polemisemo kome je sta luksuz, kome je normalno da daje pare na skuplju hranu i kozmeticke tretmane, a ko i da ima nikad ne bi otisao na primer na manikir.  Ja cu uvek teziti boljem i boricu se svim silama da svojoj porodici obezbedim jos bolje od onog sto trenutno imam. Ja zaista nisam materijalista, zahvalna sam na svemu sto imam u zivotu. Pre svega mislim na zdravlje meni najdrazih osoba i sto mi je Bog dao moje prekrasne devojcice, a naravno i na sve materijalno sto imamo sto nam cini ovaj zivot lepsim. Ali pririodno je da mi smeta sto pored velikog truda koji sam ulozila u svoje znanje i obrazovanje i jos uvek svakodnevno ulazem nemam primanja kakva bih imala da zivim u nekom drugom uredjenijem sistemu. To me prosto kao cinjenica nervira. I ne kazem da cu zbog toga otici, cak naprotiv ja sam ta koja zagovara da ostajemo ovde i da se ovde borimo za bolje. I ne trazim nikakv luksuz, vec da ne dolazim u situaciju da pred kraj meseca sklapam kraj sa krajem i da kalkulisem ako odem tri dana duze na letovanje, onda nista od zimovanja i slicno. Ne zelim da uopste raspravljam o novcu, vec da ga imam dovoljno da on ne bude na listi stvari oko kojih brinem. Ne mislim da trazim previse, samo da me neko adekvatno plati za posao koji volim, koji posteno radim i za koji je trebalo mnogo truda i ucenja. 

Sta se podrazumeva pod pristojnim životom i pristojnom platom i sta je luksuz za koga je vrlo diskutabilno, ovisno od navika svakog pojedinca. Kad bismo sad svi mi koliko nas ima prisutnih u ovoj priči ovde naveli stavku po stavku sta smatramo normalnim životom, sta pristojnim životom, sta luksuznim životom, mislim da se ne bi nasla dva ista mišljenja, cak i kod onih koji imaju ista mesecna primanja na isti broj članova i žive u istoj zgradi i veličini stana  Recimo za nekog je odlazak kod kozmetičara na sređivanje noktiju potreba, za nekog cisto pros.....nje, za nekog totalno nevažna stvar u životu jer ne drzi do estetike iako bi je mogao priuštiti. Tu analogiju možemo primeniti i na druge stvari, neko voli da lepo pojede kao npr moja primarna porodica, oni su u stanju ne kupiti nista od garderobe godinama ali za dobru hranu mora biti. Itd, itd. Tako da je ta rasprava jedna od nezahvalnijih  

Iskreno meni je hiljadu evra mesecno totalno apstraktna cifra. Prilagodili smo se spram primanja i plutamo. Do daljnjeg.
I ne, to zivotarenje nije normalno, i da, slazem se da detetu treba svasta priustiti. A mozda bi u inostranstvu imali novca da sve to priustimo, ali ne bi bilo vremena. Ili bi vec nesto drugo bilo problem.
Mozda umisljam da materijalno nije toliko bitno jer jos nismo dosli do 5 rodjendana mesecno pa ne osecam bas sve troskove na svojoj kozi toliko intenzivno, ali sve ostale aktivnosti koje si pobrojala finansiramo i sa ovako bednim primanjima. 
Mozda ne idemo u hotel sa pet zvezdica, i mozda ne idemo u Konake na Kopaoniku, ali smo se i kupali u moru i valjali po snegu.

Citajuci sve ove stranice, jer sam i sama u sopstvenim slicnim dilemama, mislim da nema univerzanog tacnog odgovora za sve. Svako mora i treba da pronadje svoju srecu.
U sustini nema garancija, tako da su mi medjusobna ubedjivanja ko je u pravu bez nekog pravog smisla, posebno jer ni polazne tacke nisu ni priblizno iste. Neko odlazi u inostranstvo "na gotovo", sa supruznikom koji je tamo vec zaposlen ili ima imovinu, drzavljanstvo i sl., a neko sve rasprodaje i krece u nepoznato, neko ima 25 godina, neko 40, neko je ovde vec profesionalno ostvaren i napusta posao, a neko ga ni nema...
Kako ono Lilith rece, trla baba lan !
Svako je u pravu za sebe i jedino sto moze je da podeli svoje iskustvo sa svog aspekta, odgovori na neka pitanja, ako zeli i sl.
Kod nas su u razmatranju Holandija ili Kanada, ali jos uvek nismo doneli definitivnu odluku. Veoma sam vezana  za porodicu, majka mi je veoma bolesna i slabo pokretna, tako da u ovom momentu ne bih ni mogla ni htela da je ostavim.
U medjuvremenu prikupljamo informacije i razmisljamo koja je opcija najbolja, kada se situacija, nadamo se, promeni na bolje.
Kada bih imala nadu da ce ovde biti bolje, ili bar ideju kako da i sama pomognem da do toga dodje, nikada ne bih ni razmisljala da napustim svoju drzavu. Slazem se sa ZP, mislim da sam ovde "svoj na svome", nikada se nisam videla van Srbije, daleko od porodice, ali sada imam dvoje dece i moram sve da uzmem u obzir...
Znam da nigde nije idealno, svaka drzava ima svoje probleme, tako da sabiramo minuse i pluseve.
Najveci minus za odlazak bi mi bio upravo to sto bi mi deca rasla daleko od baka i dede.
I Kanada i Holandija su nam u mislima jer tamo imamo clanove sire porodice....
Tako da...videcemo!
Srecno svima!