Zova je višegodišnje drvo ili žbun koje raste od tri do deset metara u visinu. Spada među najlekovitije biljke u Evropi, a Hipokrat je govorio da cvet zove može da zameni sve lekove.

Zova se spominje i jednoj Andersonovoj bajci. Naime, jedan bolesni dečak je danima ležao u svom krevetu. Jedne noći, video je kako dobroćudna baka izlazi iz čajnika. Zvala se Bazgova majčica, i cele noći je dečaku pričala priče, sve dok nije zaspao. Kada se ujutru probudio, ozdravio je. Još od davnina su se zovi pripisivale čudesne moći.

Seljaci su mislili kako u krošnjama žive šumske vile, pa nikada nisu palili zelenu zovu. Apsolutno svi delovi biljke pozitivno utiču na zdravlje.

Cvet zove

Proizvodi etarska ulja, u kojima se nalaze glikozidi, sluz i tanin, pektin, flavonidi...Koristi se kod groznice, sinuzitisa, upale pluća, teškog disanja, astme i reumatičnih oboljenja.
U kombinaciji sa lipom koristi se za snižavanje temperature , a sa kantarionom protiv gripa virusa A i B i protiv herpesa.


Berite je pre kiše ili bar četiri dana posle padavina

Sirup od cveta zove

Otopiti dva kilograma šećera u limuntusu i dva litra vode. Skinuti sa šporeta i dodati tri litra vode. Izmešati i preliti 40 cvetova zove. Tada dodati oprani limun sa korom iseckan na kriške. Poklopiti i ostaviti na tamnom mestu 24 sata. Zatim sve procediti. Dobijeni sirup sipati u staklene flaše. Rok trajanja je sedam dana, ako želite duže ili stavite konzervans ili u plastične flaše pa u zamrzivač.