Gotovo da nema građana Srbije koji nije kupio bar jedan prehrambeni proizvod kome je istekao rok trajanja, ili da se nije zapanjio kada je na rafovima u našim trgovinama video proizvod zabranjen za prodaju u drugim zemljama. Srbija je svoje zakonodavstvo, kada je reč o hrani, uskladila sa standardima Evropske unije još 2009. godine, ali i dalje nema jedno od bitnih kontrolnih tela - Savet za procenu rizika bezbednosti hrane. Na formiranje čekamo već petu godinu!

U međuvremenu, javnost je bezbroj puta bila upozoravana na, primer, na prisustvo metalnih opiljaka u brašnu, ili kancerogene štrudle u prodaji, mleko sa povišenim sadržajem toksina, pljeskavice od mesa uginulih životinja... A, brojke pokazuju da iz godine u godinu raste uvoz takozvanog „prehrambenog otpada“ - posebne kategorije „mesa“ kojeg se oslobađaju klaničari u EU.

Država, pak, tvrdi da taj sistem kontrole hrane dobro funkcioniše, uprkos činjenici da još nije formiran savet predviđen zakonskim paragrafima.

- Hrana koja se legalno prodaje u Srbiji ispitana je i zdravstveno bezopasna - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. - Od početka godine nadležne inspekcijske službe obavile su više desetina hiljada kontrola. Situacija se svakodnevno prati i proverava, pa oni koji se snabdevaju u prodavnicama ne treba da brinu.

Obavezno obratite pažnju na rok upotrebe

Prehrambene proizvode kontrolišu proizvođači, akreditovane laboratorije i inspekcije. Kako kažu nadležni, ne može se očekivati da inspektor prekontroliše baš svaki proizvod, jer sistem tako ne funkcioniše. I u Privrednoj komori Srbije naglašavaju da su naši podzakonski akti, koji regulišu kvalitet i bezbednost proizvoda u klaničnoj industriji usklađeni sa EU.

- To je Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, u kom su detaljno razrađene tehnologije, sastav proizvoda, minimalna i maksimalna koncentracija sirovina, dodataka i aditiva u određenom proizvodu - kaže za „Novosti“ Nenad Budimović, sekretar Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu PKS. - Recimo šta i koliko sadrži pašteta, čajna kobasica ili barena kobasica.

Predsednica Centra za potrošače Vera Vida ukazuje da su nadležna ministarstva dužna da obaveste javnost ukoliko postoji osnovana sumnja da bi hrana u prometu mogla da predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Zato je po njoj veoma bitno da se osnuje stručni savet za bezbednost hrane.

- Ono što je svakako problem je to da se u Srbiji tek nakon dešavanja određenih incidentnih situacija u vezi sa bezbednošću hrane oglašavaju nadležne inspekcijske službe, umesto da se upravo one prve oglasile, kako nebi došlo do panike i incidenata - naglašava Vida.

Zalogaj bez rizika je prioritet u narodnoj godini

U Asocijaciji potrošača Srbije APOS kažu da kod nas još nije uspostavljen sistem za jasno obaveštavanje i informisanje građana u svim fazama, od procene rizika, upravljanja rizikom i obaveštavanje javnosti.

I predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović ističe da su za „zalogaj bez rizika“ neophodni redovni monitoring i strogo poštovanje zakona. Problem je, kaže, nepostojanje nacionalnog saveta za bezbednost hrane, koji je trebalo da se osnuje pre pet godina.

- Svih ovih godina Savet ne postoji, a ne postoji ni referentna nacionalna laboratorija, i prema tome nema ili se ne procenjuje rizik za određenu vrstu i grupe prehrambenih proizvoda - dodaje Papović.