Ako se pokrene tema o dojenju tu više nema dve strane, tu se sada mešaju sva različita mišljenja koja idu od onih da su samo majke koje doje prave majke jer samo one imaju tu vezu s detetom. Zaista? Majka koja svoje dete hrani na flašicu čini to tako da dete položi na komodicu i iz daleka joj daje mleko? Majka koja ne doji ne mazi se sa svojom bebom kad god joj se prohte?

Ali ne, nije to isto, beba koja sisa zdravija je jer se hrani najboljom hranom na svetu, hranom koju joj je priroda podarila, a one koje ne doje su zlobne i sebične jer nisu mogle uspeti ni kada su im popucale bradavice, ni kada ih bebe nisu mogle izvući ni na one smešne plastične šeširiće? Ne, one nisu majke jer nisu istrajale.

I njihove bebe nikada neće osetiti tu emocionalnu bliskost kao bebe koje zaspu na sisi, doslovno, uz mamu koja takođe zaspe uz svoju bebu. Tata - snađi se i danas negde drugo jer beba ima prednost uprkos tome što ima svoj krevetac.  Beba je ipak beba, a majka koja daje prednost svojoj bebi u odnosu na muža prava je požrtvovna majka. Ali, ajme, kakva sramota - da citiramo jedan od komentara - "Spavati s bebom šest meseci?! Pa kako će spavati s muškarcem? Dojiti dete, do kad? Do osnovne škole? Pa šta je, muzara? Ljudska prava žena umiru pod ovakvim gadostima, ali vi ste već ionako zaključile da feminizam nije in.

I onda majka koja misli da čini najbolje tako što doji svoje dete ležećki, da ne krivi kičmu i samim time olakša taj proces samoj sebi, onda ona ispada apsolutna nemajka. Odnosno, miljenice onih ptica koje nose bebe prozvale bi je majkom godine zbog toga. Ko je tu onda lud? 

Povede se tema o epiduralnoj pa odmah u napad na svako mišljenje. Epiduralna je zakon jer zaista umanjuje bolove. Ma zamisli, ako nisi spremna pretrpeti životinjske bolove da bi rodila svoje dete onda nisi ni zaslužila da imaš dijete! I kažu to one koje rodile kao od šale, jer da nisu, da su trpele bolove duže od celog dana, danas bi verojatno i same bile u grupi onih koje sada sa zlobnim smeškom zovu nemajke.

A porođaj je tek prva stavka. Beba je stigla, beba plače, beba traži, majčina energija iz minuta u minut curi naočigled, kao u crtaću, ali ne dao Bog da pravoj majci ikada priznate da ste noćas imale lagani slom živaca jer vas je vašoj zlato milion puta probudilo u želji da malo s njim gugućete i igrate se iako je nevažnih 4:35.



Ne, to pravoj majci ne smete ni priznati jer će vas odmah sasuti drvljem i kamenjem jer kako vas uopšte nije sramota svoje potrebe stavljati ispred potrebe tog nedužnog malog bića. Ako ga niste htele, što ste ga uopšte i rodile? Epiduralnom! Ili, pf, carskim rezom! To ste sigurno potplatile doktore! 

I onda kreće vaspitanje. Onaj ko lupi dete po guzi, ili se izdere na svoje dete koje je taman u onoj slatkoj fazi guranja granica i otkrivanja reči neću, povikale ste na dete jer iz osmog puta nije htelo prestati da skače po laptopu? Kakva nemajka! I još po laptopu! Neka ti i bude tako kada nisi u stanju svake sekunde edukuješ i zabavljaš svoje vlastito dete!

Pa što ako na televiziji nema ništa pametno u kasno popodne, to je vreme kada treba da budete aktivni i kreativni sa svojim detetom! Kakve li ste vi to majke! 

I onda majke koje su neke sasvim obične majke, žene koje se vraćaju frustrirane s posla jer ih je taj dan maltretiralo nekoliko skroz nevažnih osoba u njihovom životu, i vraćaju se iscrpljene, a da njihov radni dan praktično još nije ni počeo. Počinje tek onda kada bi trebalo da se opuste.  

Oh, verujemo da bi sve majke silno želele vratiti se s posla i posvetiti se svom detetu kako god znale, htele i umele, ali stvarnost je ipak prečesto drugačija. Budimo realni, ako će svaka majka imati kućnu pomoćnicu i muža spremnog da učini apsolutno sve što žena mora da radi svaki prokleti dan, e onda bi valjda i svaka majka zaslužila taj društveno važan epitet majke. Ali, ne! O, ne! Zašto bi život bio tako jednostavan?  

Pa studije kažu da bi decu trebalo ostaviti da se sami zabavljaju! Kakve su to fame da bi im mame i tate trebalo da budu kreatori baš svake sekunde igre! Pa što činimo toj svojoj deci, učimo ih da ništa ne mogu bez nas? Kakve nemajke koje se toliko trude oko svoje dece!  

Ne, te koje se toliko trude baš svaki sekund posvetiti se svom detetu - ne baš su te prave majke! I one majke koje će za svoje šmrkavo dete posegnuti za celom riznicom prirodnih i alternativnih lekova te gomilom farmaceutike koje ni nema na našem tržištu kako bi sprečili bolest svoga zlata, to su prave majke, a ne one koje neće ni trepnuti okom i dete baš takvo načeto prehladom ostaviti napolju da se igra i divlja. To nisu majke, to su supermajke. Ili nemajke? Kako god želite. 

Mnoge se hvale da su savršene i da kod njih sve teče kao po loju

I one koje znaju svoju decu pretvoriti u dobra bića koja će na prvu reč odmah skočiti i pospremiti baš sve igračke - to su prave majke, baš one koje će se nasmejati slici razbacane sobe s citatom da nažalost tek mali postotak dece ima tu crtu u sebi da bez pogovora urade sve što se od njih traži. Nasmejaće se jer i one imaju sličan slučaj u svojoj porodici, ali to nikada baš nikada neće javno priznati. Ta ipak su one prave majke! Premajke mogli bi ih čak nazvati.  

Stižemo tako i do ortodoksnijih primera majki koje se već svrstavaju u svakakve službene kategorije majki! O da - to su moderne majke, povezujuće majke, razvojne majke, majke slobodnog duha, autoritativne majke, i svaka od njih svetom korača sa svojom knjigom-dve u kojoj baš tačno piše kako se posvetiti detetu. Oh, da, zaboravili smo i na feminističke majke - one koje svoju decu uče da tačno znaju da piša i pišica nisu to nego su to vulve i penisi, i to je silno važno da deca znaju jer bez toga neće biti dobra deca.

I baš zato što ih baš one uče kako da se znaju postaviti prema drugima, kako da znaju reći ne nečemu što ne žele, to ih čini majkama svih majki jer su savremene i jer nijedna druga vrsta majki ili nemajki, kako god ih nazvali, neće nikada svoje dete naučiti da zna reći ne stvarima, situacijama i ljudima koje ne žele u svojoj blizini. 

I prave su majke one koje će celu sebe dati svom detetu dok će piti treću kafu svaki dan dok čeka da dete završi prvo s ritmikom, pa klavirom, pa francuskim, pa će se posve neumorne vratiti kući sa svojim srećnim i ispunjenim detetom u kuću koja će mirišati po domaćim kolačima i lepku jer su pre svih tih aktivnosti, a posle radne smene, uspeli iskreirati veliku kartonsku kuhinju. 

Za to vreme nemajke će peći kolače, pospremiti suđe koje se još od jutra skorilo na stolu, oprati gomilu veša, platiti račune i obaviti trgovinu kako bi mogle skuvati ručak za sutra jer eto, ima i onih koji su u celoj ovoj priči barem dvaput dnevno jako gladni.  

I na kraju, što nam ostaje. U natezanju između majki i nemajki, majki slobodnog duha i onih autoritativnih, ostaće deca koja će jednog dana odlučiti krenuti svojim putem. Deca kojima nikada neće biti važno je li njihova majka ili nemajka, je li ih dojila tri godine i rodila s dve doze epiduralne, ili ih je puštala da se često zaigraju sami, ostaće deca kojima će jedino i samo jedino biti važno da je njihova (ne)majka - njihova mama.

Deci, a ona bi svim kategorijama majki ipak trebala biti najvažnija, ostaće samo to jesu li ih njihove majke volele, pazile i mazile. Jer kada ogolimo ovu temu do kraja, ostaje skroz nevažno ko živi s epitetom majke ili nemajke, ko se ravna po kojoj metodi i autoru, bitno je da ste svom detetu uvek i zauvek jedna, jedina i najvažnija majka.

I kada god osetite potrebu kamenovati one koje su različite od vas setite se da su i te druge isto toliko mame kao i vi, svaka sa svojim mogućnostima, prilikama i karakteristikama.