Žene koje su se nedavno porodile i tek postale majke trebalo bi da savladaju veštinu pravilnog dojenja. U porodilištima se sprovodi program bebi frendli, tako da majke nedugo posle porođaja dobijaju svoju bebu na podoj.

Međutim, s dojenjem treba nastaviti i po dolasku kući. Tada se većina mladih majki suočava s nedoumicama u pogledu pravilnog položaja bebe prilikom dojenja, dužine dojenja i sl.

Svaka beba se rađa s refleksima koji joj omogućavaju da sisa. Novorođenče instinktivno vrti glavom, tražeći majčinu dojku. Kada beba dodirne bradavicu, ona otvara usta i zahvata tamniju oblast oko bradavice, takozvanu areolu. Jezik drži ispod majčine dojke.

Donja usna izvija se prema spolja, dok bebina brada pritiska dojku. Vrh bradavice dodiruje bebino nepce, što je stimuliše na sisanje. Jezik i donja usna pritiskaju areolu iza bradavice. Pokretima jezika beba pritiska dojku i na taj način istiskuje mleko.

Beba ima urođeni instikt za sisanje

Kada beba sisa, kod majke se oslobađaju dva hormona koja su neophodna za dojenje. Prvi hormon je prolaktin, koji stimuliše dojku da luči mleko, a drugi oksitocin, koji omogućava da teče mleko.

Postavljanje bebe na dojku neposredno posle porođaja prvi je uslov za uspostavljanje pravilnog dojenja i stimulaciju mleka. U prvim satima nakon rođenja, beba instinktivno traži da sisa.

Majka treba da se udobno smesti za podoj, koji može obaviti u sedećem ili ležećem položaju, kako joj je udobnije. Najvažnije je da majka drži bebu uz svoje telo, da je stimuliše tako što će je okrenuti licem prema dojci i trljati joj bradavicom ili prstom obraz kako bi izazvala refleks sisanja.

Dojilja treba da ponudi novorođenčetu dojku tako da beba uhvati ne samo bradavicu već i dobar deo areole, više s donje nego s gornje strane. Klasičan položaj za dojenje jeste onaj kada majka sedi, držeći bebu u naručju.