"Saznala sam da sam trudna nekoliko nedelja pred odlazak iz Francuske u Italiju, na Siciliju, gde je trebalo da provedem šest meseci u toku trogodišnjih doktorskih studija. Nije bilo izbora, već je ranije tako odlučeno, pa je moja malena u stomaku rasla na predivnom mediteranskom ostrvu. Kada smo se vratili nazad u Francusku, uzeli smo prekrasni stančić, a tek što sam se porodila (a porođaj je prošao i više nego dobro), tata je dobio posao u dalekoj karipskoj zemlji, Dominikani, odakle i potiče, i preselio se tamo. Nas dve ćemo mu se ove zime pridružiti na nekoliko meseci, dok traje moje porodiljsko, a potom ću opet morati da se vratim u Evropu.

Da, znam, zvuči komplikovano...

Malena se još nije bila ni rodila, a svi su postavljali dva pitanja: “Koje će boje da bude?” i “Koji će jezik da govori?” Prvo, ona će uvek na Karibima biti bela, a na Balkanu crna. U realnosti, ona je boje kafe pomešane sa mlekom (Cafe con leche rekli bi tamo), a da bude u duhu prenatalnog sicilijanskog perioda, ona je boje kapućina. Drugo, ona za sada razume sve, kada joj se govori s ljubavlju, mama na srpskom, tata na  španskom, kuma na italijanskom, teta na francuskom. Koji će jezik progovoriti: potrudićemo se svaki od ponuđenih! 

Kada se rodila, uobičajena reakcija bila je “Jao koliko kose ima ta beba!” I zaista, što bi rekla moja mama, “uskoro kike da joj pletem”. Zbog te velike kose, ali i uvek jako otvorenih očiju, mnogi su pogađali da ima tri meseca kada je imala samo tri nedelje. Kada je napolju kiša dobije sitne kovrdže, a kada nosi kapu što prekriva uši skoro da joj se skroz ispravi kosa.

Sada, sa svojih tri meseca, već ima dva državljanstva, putovala je 800km u Pariz TGVom, voli žirafe, a vodica joj iz usta curi kao iz česme, a portiklu uporno odbija. Ima omiljenu igračku, već hvata stvarčice i ponekad je vrlo ozbiljna. 

Ja imam zadatak da budem njena mama. Za sada nije teško i majčinstvo mi pričinjava zadovoljstvo. Imam i pomoć iz Srbije, za sada. Svaki dan je drugačiji i pravi izazov!"