Strasno je sve ovo sto citam. Ali i sama sam par puta bila u slicnoj situaciji kao iu nasa trudnica. U sesto mesecu moje trudnoce sam usla u pedeseticu cuvenu. sela na oznaceno mesto za trudnice i to sam morala da se proguram. Na nekoj od stanica je u autobus usao invalid bez noge kome naravno niko nije hteo da ustane a ja sam se sazalila i ustupila mu moje mesto i samo molila boga da me neko ne udari.na srecu sam brzo izasla. Tako da sam dobro prosla. Sad sam usla u osmi i bas izbegavam da idem gradskim prevozom jer imam osecaj da svako od putnika misli da sam na neki nacin negativno obelezena i oznacena. A KAO SE POTENCIRA NA NATALITETU. STRASNO U KAKVOM OKRUZENJU ZIVIMO.

Moram da ostavim komentar i da se pridruzim svi trudnicama koje imaju lose iskustvo. Ja sam iz Nisa gde postoji javni gradski prevoz ali zbog trudnoce, volela sam vise da setam tj hodam nego da se vozim. Zato sam i usla u bus tri puta za 9 meseci. Samo JEDAN STARAC OD 100 GODINA, ustao je oslobodivsi mi mesto za sedenje. Bilo mi je neobicno ali i strasno. Dekica koji jedva stoji na nogama, potrudio se da ustane da bih ja sela u 8. mesecu trudnoce. Zahvalila sam mu se i rekla da mogu da stojim i da uskoro silazim.
Drugo iskustvo, istog meseca bilo je u SBB-u gde sam krenula da platim racun. Cim sam usla u prostoriju, grmalj od coveka seo je stolicu pored saltera, uplasivsi se da necu sesti ja. Stajala sam u redu i cekala iako je na salteru bila zalepljena nalepnica za propustanje trudnica i majki s decom. Cim sam dosla na red, odnekle se pojavio seljak koji me je flagrantno odgurnuo i stao ispred mene na salter da pita koliko je duzan i da dolazi iz nekog sela, uz to ne plativsi racun. Poludela sam ali sam se iskontrolisala. Onda sam na salter stala ja i tada je usato "gospodin planina" koji je predhodno seo na onu stolicu na sta je salterusa reagovala:
-Gospodjice, sacekajte da gospodin koji je usao pre Vas dodje na red. Cekajte svoj red! Nisam znala sta da radim u tom trenu pa sam resila da odreagujem u skladu sa situacijom, vristajuci:
-Molim? Kako Vas nije sramota? Usla sam trudna na vrata a ovaj "gospodin" je spustio guz... na stolicu. Potim je preko reda uleteo onaj seljak i sad treba i da cekam sve da se izredjaju pre mene? E necu! Ja sam trudna i imam svoja prava!
tada mi se zena sa saltera izvinila i kazala da me nije ni primetila.
I tako, dzaba ste krecili jer ovaj narod nikako da se nauci osnovnom redu.

Ja sam bivsa dvostruka novosadska trudnica i nikad nisam imala problema da u Posti, Elektrovojvodini... platim racun. Stala bih sa strane i cim se oslobodi prvi salter prisla bih, a onima iza mene bih pokazala nalepnicu 'prednost trudnicama' i ne bi bilo problema. Medjutim, primetila sam da otkako je renovirana salter sala u Glavnoj posti, nema vise nalepnica pa apelujem na vas iz Bebca da ih ponovo stavite

Meni se to isto desavalo, a napadale su me starije zene. Sramno!

Za ovakve situacije koje dozivljavaju trudnice nema reci koje mogu opisati tu sramotu jer sve te ljude je rodila zena koja je 9 meseci nosila jedno bice u sebi i onda uz najvece bolove ucinila da se ljudska vrsta produzi. Zene, majke, najhrabrija i najdivnija ljudska bica budimo istrajne i ponosne kada smo u blagoslovenom stanju jer tada nas Bog cuva, stiti i voli a smrtnici koji dostojanstva, duse i vaspitanja nemaju ni ne zasluzuju da se o njima pise i komentarise.

Ja sam tokom trudnoce bila.u Prijedoru i Sarajevu.. U Prijedoru trudnice imaju prednost svugdje! Gdje god sam dosla pustali su me.. Ako ne ljudi onda bi me zaposlenici proslijedili naprijed. Ako ne ni to dovoljno je da sama prodjem naprijed. Svugdje pise da trudnice imaju prednost i vecinom se niko nikad nije bunio. Zbog toga su me cesto vodilu u postu i banku da ja platim racune jer su redovi inace ogromni.. U Sarajevu isto nisam imala neugodnosti. I u javnom saobracaju bi mi uvijek barem neko ustupio mjesto.. Kasnije sa bebom isto tako imam fina iskustva na aerodromima itd..Da dodam jos da nisam poznata licnost :)

Ja imam moju Unu vec sedam meseci, i divno nam je, ali moram da priznam da sam imala jednu neprijatnu situaciju kada sam bila trudna. Otisla sam u Elektrovojvodinu NS da platim racun, tu kao portir radi jedan veoma fini gospodin, koji je i vise nego ljubazan. Kada sam usla uputio me je preko reda, ali jedna gospodja koja je cekala na salteru pocela je da vice, ona nece da me pusti ona je izasla sa posla da plati racun, e bas me interesuje kako ona obavlja svoj posao kada izlazi u toku radnog vremena...strasno...bila je to jakonekulturna nazovimo gospodja.

Ja sam iz Beograda i za zivot zaradjujem tako sto vozim tramvaj. Mnogo puta sam video kako ljudi nece da ustupe mesto trudnici ili cak invalidima. Svaki put kad vidim nekog invalida ili slepu osobu izadjem napolje i pomognem im da udju. A sa voznjom ne krecem dok ne vidim da je neko od pomenutih (trudnica, invalid, slepo lice) seo. Sad cete svi misliti kako dizem sebi cenu, :-) ali to je jednostavno tako. Uvek se pitam gde smo izgubili onu ljudskost kad ne zelimo vise da pomazemo jedni drugima. Svako samo sebe gleda,

Iz Beograda sam,trenutno sam u drugom stanju,u 6 mesecu i isto iskustvo imam kao i vecina zena...Niko nigde da me pusti preko reda,prodavnice,poste..nigde..a u gradskom prevozu da ne pricam koji bezobrazluk,kako svi vole da se prave ludi i gledaju kroz prozor i "ne primecuju" stomak.S druge strane ja ko jadnicak neki stojim,drzim se za sipku i cekam ne bi li se neko udostojio da mi ustane medjutim to se ne desava,da bih na kraju shvatila da moram da se borim i trazim da mi se ustane,pa da vidite kako ustaju..ko bele lale..more treba biti ostar!U pocetku sam se ustezala da kazem,sad boga mi ne vise...

Ja sam u sedmom mesecu trudnoce i zivim u Nisu. Do sada me niko nije propustio nigde do juce. Juce sam bila u higijeskom zavodu sa suprugom, on je trebao da vadi sanitarnu knjizicu, kada mi je prisla jedna medicinska sestra i zacudjeno me pitala zasto ja cekam?! I onda je odvela mog supruga i za 5 minuta zavrsila posao. A da ne pricam kolika je guzva bila i svi su cekali.. Inace, mene su u domu zdravlja u Nisu vratili. Kada sam isla da radim neke analize, medicinska sestra mi je rekla, nemamo obicaj da vracamo trudnice, ali vas moramo da vratimo. Zato me je ova gospodja od juce odusevila.

Borite se,urlajte,vicite,skacite,saketajte se,laktajte se,inace vas niko nece ni pogledati.Ja sam tri trudnoce prezivela,malo ko se ponudio da me pusti,ali sam se zato borila kao lavica za svoja prava,nekada ne u mom stilu,nego stilu prostaka koji drugi jezik ne razumeju.

Dok sam bila u drugom stanju retko kada su mi ustupali mesto u gradskom busu, čak i u socijalnom sam morala čekati po dva sata da overim zdravstvenu kinjižicu pošto niko nije hteo da me pusti preko reda. Nedavno mi se desilo da sa bebom idem u poštu i nećete verovati svi su me pustili preko reda da bi se nakraju službenica izvikala zašto nečekam u redu kao svi ostali.

Ne mogu a da se ne pridruzim s mojim isto tako losim iskustvom.Kako sam bila jedna od onih trudnica koje moraju da piju Fe zbog anemije,odlucim da posle pregleda odem sama u apoteku da uzmem lek.Apotekarka me vidi i pozove da pridjem par ljudi ispred mene se uctivo skloni, al na samom pultu do apotekarke neki stariji covek se okrenu,pogleda me i rece:To je tvoj problem,to sto si trudna,ja sam na redu! I naravno nije se pomerio a mene blam zbog njegove sramote.Od tada nisam ni isla nigde sama.Kako bi mi tek pomogli da padnem u nesvest cemu sam u tom stanju bila sklona???

Ja nisam imala takva iskustva. Uvek su me svi pustali preko reda, cak su me i podsecali na moje pravo da idem preko reda ukoliko bih se ja odvazila da cekam.
I sada kada imam bebu situacija je ista.

Imam bebu od devet meseci, živm u Beogradu i dok sam bila trudna često sam se vozila autobusom, naročito poslednja dva meseca kada sam išla na vežbe za trudnice. Moja iskustva su zaista većinom pozitivna, često je po nekoliko ljudi ustupalo svoje mesto, davali su mi savete u vezi bebe, bili pozitivni. Zaista sam imala lepu trudnoću pa je i ta moja pozitivnost izgleda prelazila na sve oko mene. Pamtiću sa radošću ceo taj period.

Читам коментаре па мислим да наше труднице мало претерују, да не кажем да су мало размажене. Успеле су да уоче сваки појединачни пример који је, заправо, изузетак из правила. Како то да неке нису никада имале негативних искустава, а неке су их стално имале ? А у истој земљи живимо, чак многе у истом граду, а имамо различита искуства ! То само говори о једном - различити смо карактери. Не могу да кажем да сам икада имала лоше искуство током трудноће. Напротив. И сада када идем са својим дететом улицом као да иде возило са ротацијом - сви се склањају, а ја се лепо захваљујем свима. Живим у Београду, и овде СВИ устају трудницама и женама са децом у превозу, пропуштају их у пошти, банци, продавници, придржавају врата, помажу да уђемо. изађемо... Појединачних примера има, али они нису правило-

Moram jos nesto da dodam, sto sam zaboravila. Imala sam i prijatnih situacija u posti kad idem da posaljem cestitke, jer racune placam internetom, pa ne moram da cekam u redu za to i zaista covek iz obezbedjenja bi mi odmah na ulazu prisao i sam me sproveo do saltera, doduse penzioneri su bili prestravljeni da ne idem slucajno na njihov salter!! Ne mogu da kazem da nije bilo kulturnih ljudi, ali nazalost uvek nam jace u secanju ostanu ove ruzne stvari.

Moram i ja da dodam komentar. Isto tako bila sam trudna, cak u osmom mesecu trudnoce sa jednog pregleda u N. frontu odlucim da se polako prosetam do Z.venca i da sacekam direktnu liniju do kuce. Morala sam da sacekam dok gomila ljudi koja je trcala da zauzme mesto i koja se gurala na vratima, pa tek onda da udjem. Pri tom niko se nije osvrnuo a da ne kazem da je pazio da me slucajno laktom ne zakaci, uzas. Druga situacija je bila u posti u Univerexportu gde sam posla sa bebom od dva meseca da platim racune i gde je velikim slovima odstampano da majke sa malom decom i trudnice imaju prednost. Jedna starija gospodja me je napala i rekla kako me nije sramota da idem preko reda, gde sam bila zgranuta. Sluzbenica iz poste me je branila i rekla da neslusam sta govore dokoni penzioneri. Nisam mogla ostati duzna pa sam rekla : gospodjo uz svo uvazavanje vasih godina, Vi treba da se stidite a ne ja, i kako ce ovi mladi i ova deca nesto nauciti kad vide kako se ponasaju ljudi u godinama. Toliko iz mog iskustva, mi nismo narod koji postuje i koji voli neka pravila, nemamo osnovnu kulturu. Na zalost !!!

Na zalost, postoji i druga strana medalje. Neposredno nakon gubitka trudnoce istekla mi je registracija auta. Bila sam jako jadna i verovatno se to na meni videlo. Nakon duzeg cekanja dosla je mlada i cila trudnica i bez reci bila propustena. Nisam mogla da zadrzim suze. Kad sam se malo smiriila, verovali ili ne, dosla je jos jedna trudnica. Auto taj dan nisam registrovala, samo sam izasla. Nije zdrava trudnoca najgore stanje na svetu, a trudnice po pravilu ocekuju da svuda prodju bez cekanja.

e zato srbi i treba da nestanu!!!!