Sve ovo je tacno I lepo napisano, ali mi ne zivimo u zemlji gde je izvodljivo. Mislim da majkama sa ovim problemom (koji sam I sama imala, I to u vrlo ozbiljnom obliku), treba ponuditi objasnjenja I resenja koja su im lako razumljiva I dostupna. Treba imati u vidu da je kod nas "velika sramota" imati psihicki problem I misli se da to treba skrivati, sto rezultira mnogim strasnim dogadjajima. Mislim da je potrebno "osvestiti" I ohrabriti buduce majke, narocito one osetljivije, koje su u zivotu vec bivale sklone depresiji, na sve moguce nacine (tokom redovnih pregleda u toku trudnoce, razlicitim brosurama, savetima, clancima, emisijama (dobro bi bilo sa primerima iz "licnog iskustva"... opet lako razumljivim). Potrebno je obuciti patronazne setre da prepoznaju problem, potrebno je da porodiliste ima nekog ko bi mogao da prepozna problem, takodje je potrebo da postoji I lekar koji bi sa majkom mogao da radi, kada se taj problem identifikuje. U manjim mestima tesko da mozete da dodjete do psihijatra ili psihologa, koji bi na odgovarajuci nacin pomogao. Ovaj problem treba krajnje ozbiljnoi shvatiti I sto je pre moguce pristupiti resavanju, radi dobrobiti deteta I majke, a onda I svih ostalih.