Ja sam se porodila carskim rezom, prvog dana videla bebu na pet minuta, i nakon toga nastaje haos. Posto sam bila pod jakim antibiotikom, bebu nisam smela da dojim, niko da pomogne i da objasni, dojke su mi se upalile, bebu ne donose ni na druzenje. Nas sest u sobi, pet bebica, moje bebe nema, histerija i panika, sta mi je sa bebom, niko da da informaciju, doktorka koja trci kroz hodnik i prica rezultate o pregledanim bebama, ja sa ranom jedva ustajem i jurim za njom, da bih cula sta mi je sa bebom. Razumela sam samo da ne gubimo vreme. Umalo se nisam slogirala na sred hodnika. Sestre u boksevima ne daju nikakve informacije o bebi, uz obrazlozenje da to moze samo doktorka. Sledeceg dana ista prica. Onda je mm pozvao nacelnika i pitao kakvo je to ponasanje, da bi nakon toga dosla doktorka, izvinila se, rekla mi je da beba ima blago povisene bilirubine i mora malo da se sunca, a bebe koje se suncaju, a ne doje, ne donose ih ni na druzenje. Petog dana smo otpustene kuci. Beba mi je dovedena gladna, ja ne znam pravilno da je podojim, a i laktacija je odlozena, niko da pomogne, da objasni. Na otpustu su bebu smotali za dve sekunde i rekli, eto tako se obradjuje pupak, tako se prepovija, tu i tu je vakcinu primila, tu i tu treba da primi tada i tada i cao. Sta si zapamtio, zapamtio, to ti je. Ali hvala bogu, priroda je sve sama uredila i instinkt uvek govori sta uraditi. Beba ima puna tri meseca i samo sisa, jer sam se borila maksimalno dok se nije uspostavila laktacija. Inace ovo su iskustva iz pozarevacke bolnice.

poridila sam se u Frontu carskim rezom pre 4 meseca. posto je bio hitan carski rez bila sam pod totalnom anestezijom. porodila sam se u 11 ujutru a bebu sam prvi put videla oko 5 tog dana,a onako osamucena od totalne,ceo dan sam prespavala. sledeci dan su doneli bebu na 15 min i to je bilo to. tada su me podigli prvi put i skinuli katetar. 3 dan od porodjaja sam vec mogla da se krecem jer bolovi nisu toliki i beba je provela ceo dan kod mene,jedna sestra je dosla i pokazala mi kako se doji jer sam imala puno mleka,a uvece je druga vikala zasto nisam dovela bebu na hranjenje i tad sam naglasila da imam mleka i da hocu da je dojim a ne da je dohranjuju. naravno,uprkos tome je nisu donosili na podoj jer dve zene koje su bile samnom u sobi nisu zelele svoje bebe,da bi se odmorile jer su u bolovima. 4 dan,je beba opet bila samnom,spavale smo zajedno jer nijedna majka ne moze da zgnjeci bebu,bila sam svesna da je pored mene i nisam se pomerila. 5 dan smo izasli kuci. Zao mi je sto nije bila i nocu samnom(prva beba) i mislim da posle carskog reza,vec sutradan,kad skinu katetar,moze majka da se brine o bebi. moja beba i sada spava samnom u krevetu,krevetac ne zeli ni da vidi, nema nista lepse od toga. krene da se budi,otvori okice i vidi da sam tu;odmah nastavi da spava.

Porodila sam se pre skoro 4 meseca carskim rezom.Tada bebu uopste nisam videla,zbog anestezije,jer je bila totalna.Bio je utorak,19h,u sredu su mi doneli bebu na pet minuta,samo da ga vidim,bio je sit,presvucen,vec od cetvrtka smo bili non-stop zajedno!Spavala svakako nisam jer je rana bolela iako je carski odlicno odradjen.Jedino sto je ok sto imamo vremena da ustanemo,vidimo mozemo li da hodamo,istisiramo se i sto je najbitnije podstaknemo nadolazenje mleka,oko cega treba dosta truda,narocito kod nas prvorotki.E kada nam donesu bebu budemo spremne da uzivamo sa nasim andjelima.A kako rece jedna mama spavanja svakako nema jos dugo,dugo.Bol se zaboravi cim ih vidimo,bar je meni bilo tako.Rana svakako boli i prvi,drugi,peti,deseti dan,a nista ne moze da se meri sa svakim satom provedenim sa bebom...Porodila sam se u Uzicu...Osoblje fino,narocito se posvete majkama za koje vide da su zaista zainteresovane da podstaknu rad mlecnih zlezda i ostalo.Svaka sestra pridje i pomogne...

Evo i ja da napisem,nisam se porodila u privatnoj bolnici niti cu ikada,ali sam se porodila super ,brzo i lako,a sto se tice da dete i maam budu u istoj sobi ja sam za,da mi je na oku stalno ,i bila je ,bile smo sedam dana s'tim sto je tri dana bila u inkubatoru ,ali zivo me zanima od cega su nepokretne te zene ostale,pa nisu mogle da se podignu ili preumorne da bi bile sa svojom bebom,ovde se ne racunaju malokrvne i sa carskim rezom ...?

Doneli su mi bebu oko pet popodne i u tri ujutru je sestra odnela bebu u boks na sat vremena kako bih bar malo odmorila, jer je sve vreme plakala a ja sam mislila da cu da se srusim. Bila sam umorna sto od porodjaja sto od gladi jer od bebe nisam uspevala ni da jedem. Mleka nisam imala. Sutradan ista situacija, ni ja ni sestre nismo uspevale da je smirimo. Kuci sam dosla mrtva umorna :( Mislim da svaka majka treba da ima mogucnost izbora...

Porodila sam se u Frontu carskim rezom a bebu su doneli par sati posle porodjaja upakovanu sredjenu mirisljavu... Tad sam ga samo videla, slikala , poljubila i onda su ga odneli. Sutradan oko podneva su nam doneli bebe, (nas je bilo 3 u sobi, sve cz istog dana), i zajedno sa bebama smo bile do veceri, sestre su dolazile da ih hrane i prepovijaju a nama su
pokazale sta i kako rade. Uvece su nas pitali da li hocemo da bebe budu sa nama ili u boksu. Sve smo bile za to da nocu bebe budu u boksu a pìreko dana sa mamama i to je iz mog ugla sasvim ok. Nisu svi isti pa bi svako trebao naci ritam i rezim koji mu odgovara. Mi smo ovako gurali do kraja i treci dan smo izasli presrecni i prezadovoljni. Zato je moje iskustvo pozitivno i svideo mi se ovakav friendly program.

Ja zaista ne razumem od cega su to zene nepokretne posle porodjaja? Ako neko moze da mi pojasni ,jer vidim da veci deo komentara ovde se svodi na to kako nisu mogle da ustaju,hodaju,nepokretne... razumem ako je carski rez,malo je teze. Ja nemam to "nehodajuce,nepokretno" iskustvo zaista. Porodila sam se prirodno,sekli su me i sili,ustala sam posle 3h i to jos na porodiljskom odeljenju gde mi je i data beba. Tek nakon 6h samo spustene u sobu. Prvu Diklofen inekciju sam dobila 24h posle porodjaja jer me bolela rana od secenja ali ne toliko da sam nepokretna boze.

Ne znam zasto toliko insistiranje na baby frendly? Porodila sam se carskim u Visegradskoj,beba naravno nije bila sa mnom,donosili su je kad god treba da je nahranim i provodile smo sat vremena zajedno i mislim da je to sasvim u redu i za bebu i za mene. Nisam to shvatala toliko tragicno sto beba nije stalno sa mnom jer sam znala kad dodjemo kuci da cemo beba i ja biti nerazdvojne. Po meni mislim da svakoj porodilji treba bar malo vremena da se oporavi od porodjaja bilo da se porodila prirodno iii carskim putem. Svaka cast mamama koje su se porodile bez problema ali svi znamo da postoje mame koje su se tesko porodile bar prvi put,i samim tim mislim da nije nista lose sto bebe nisu sa mamama u porodilistu.

Bas imam pozitivna iskustva kada je bebi frendli u pitanju. Porodila sam se u Betaniji,gde je osoblje i vise nego ljubazno i posveceno. Za tri dana dok sam lezala tamo,upoznala sam svoju bebu,te nisam imala problema kada smo dosle kuci. Znala sam sta koji plac znaci i kako da joj pomognem. U tom periodu bebe non-stop spavaju,tako da primenjujte ono pravila kad beba spava,spavajte i vi.
Jednu noc su je samo mucili grcevi,i nakon sat vremena sto joj nisam mogla pomoci,dosle su sestre i odvele je da bih se ipak ja odmorila. Sto znaci da izlaze u susret i u takvim okolnostima.

Odlicno iskustvo iz KBC Zvezdare! Definitivno preporucujem! Imate vremena da odmorite prvi dan. Oni tad prate bebu i rade testove i prvu noc beba provodi kod njih. Nakon toga je stalno sa vama. I uopste nije naporno. Gledaju da stave prvorotke sa majkama koje su vec radjale u sobu, tako da i sa te strane imate pomoc. Ja sam u bolnici naucila i da povijam i da dojim dete i samo mi je kod kuce patronazna sestra pokazala jos neke sitnice. I ne morate nikoga da molite za pomoc!

Ja imam jeziva iskustva sa ovom glupošću od noviteta. Meni kao prvorotki samo su ćušnuli dete a da nisam mogla da ustanem iz kreveta, dete je u jednom momentu krenulo da se guši i jedva sam stigla do njega, posle toga naravno oka nisam sklopila. Ne znam kome treba neispavana i istresirana mama, vrlo unfriendly prema nama ženama.