Komentari za tekst "Kratak kurs porođaja za buduće tate"
Mene vredja sama cinjenica da mi muski uvek budemo izolovani od planova oko rodjenog deteta. Prvo me zanima zasto se pise samo o prirodnom porodjaju i gde je carski u celoj prici? Moja zena ce se poroditi carskim rezom za mesec dana i ja ne vidim da se meni iko obraca na tu temu a na svakom pregledu sam sa njom. Hocu da znam kako ce se ona osecati, kako da joj pomognem, hocu ja da kupam bebu i menjam pelene da bi se moja zena oporavila sto bolje i odmorila od 9 meseci trudnoce i celog stresa oko operacije. Ali ne jer nama od starta govore kako ce mamu uciti sve te stvari. Ja to ne zelim vec hocu da ja radim sve oko bebe i da kasnije naucim suprugu sta i kako jer zelim da se ona oporavi. Eto meni je to nacin da joj pokazem koliko je volim upravo time sto cu je odmeniti kada bude najslabija. Zelim da nam radja decu i dalje i da se volimo.
Voljela bih da moj muz prisustvuje porodjaju, da zajedno dozivimo taj prelijepi osjecaj dolaska nase djevojcice...ali on bas i nije za to jer se plasi, tesko mu je da sve to gleda..ipak mislim da ce zalit, jer to je nesto neopisivo lijepo..mozda ga na kraju i ubijedim :)
Meni kao ocu je bilo veoma stalo da prisustvujem rođenju svog deteta - tačnije, ne bih to propustio ni za šta, do te mere da smo supruga i ja, kada je pukao vodenjak, a po našem prethodno skovanom planu, seli u auto i zapucali iz Novog Sada za Beograd, za jednu od bolnica koja dozvoljava prisustvo oca na porođaju – ne, to baš ne bi smelo tako ali... podsećam da u Betaniji u Novom Sadu prisustvo oca nije dozvoljeno, nazadnom politikom uprave i „nepostojanjem uslova” u novom-novcijatom porodilištu, iako je to praksa već decenijama u ostatku sveta. Dakle, bili smo u Beogradu za sat vremena, a nekih 10 sati kasnije imao sam (a i supruga naravno :D) tu predivnu priliku da vidim kako moj sin dolazi na svet i da budem tu kao podrška supruzi (možda niste upućeni u to kakvu „podršku” žena obično može da očekuje od strane osoblja porodilišta, osim ako „časti”, naravno). Neshvatljivo mi je da se žena porodi sama među strancima i da otac tek vidi svoje dete tri dana kasnije (ili kroz nekakvo staklo, kao u zatvoru). Prisustvo na porođaju je prilika da se otac odmah uključi u život deteta, od samog početka, a ne da se u startu stvori pretpostavka kako je to sve „ženski posao”, a porođaj neka misterija koja se odvija u tajnosti. A malo su nepotrebna i ova zastrašivanja – kako to da homo balkanicus nema problema da kolje svinje i piliće, a kad treba da prisustvuje porođaju, koji se uopšte s tim ne može uporediti, odjednom je gadljiv?! Uopšte to sve nije tako strašno, naprotiv, ono što ostaje na prvom mestu su lepa sećanja – toplo vam preporučujem. Jesmo muški ili nismo?
Od zene se ocekuje da sve podnese herojski i da sve odradi "sama" a muskarac ne moze ni da je drzi za ruku jer se plasi....cega se muskarac plasi, meni nije jasno....
Oni su tu samo kada treba da naprave dete i eventualno kupe lubenicu u sred decembra :p
Oni su tu samo kada treba da naprave dete i eventualno kupe lubenicu u sred decembra :p
Neka hvala,bicu pre u basti kafica u Deligradskoj! :-)
