Iskreno- mi smo se odlucili za prisustvo supruga na porodjaju kako bih bila odvojena od drugih...mislim u zasebnoj prostoriji, jer sam se slucajno prilikom jedne kontrole kada su mi rekli da potrazim doktorku u porodjajnoj sali ziva istraumirala videvsi da su maltene sve porodilje zajedno...i da se cuju urlici sa svih strana... Pitala sam da li postoji ikakav nacin da budem odvojena i rekli su mi jedino ako prisustvuje suprug...iako nismo razmatrali tu mogucnost, tada (10 dana pred porodjaj) smo popricali, on se slozio, obavio neophodne analize koje smo poneli u porodiliste kada su meni krenuli bolovi. Verujte mi- niti smo nosili kameru, fotoaparat i slicno, jer nam je jedini cilj bio to da budem odvojena (da ne slusam tudju muku) i da pozove pomoc ukoliko mi bude neophodna...i tako je i bilo... Nismo pricali, nisam ga ni primecivala :o)) , bio je meni iza ledja...cutala sam, nisam glas pustala ni vikala, spremala se za "ono najgore" kako kazu,a posto smo bili sami u porodjajnoj sali (babica me je samo dva puta obisla) povremeno sam ga samo pitala koliko je sati...jer su rekli- "prvorotka, ih nece to jos dugo"... Medjutim, kada sam osetila najjaci bol iako je bukvalno 10 minuta pre toga babica rekla- "lepo napredujes, nastavi tako, dolazim za 45 minuta da te obidjem"...rekla sam mu da hitno pozove nekoga...otrcao je zvao babicu...koja je kada me je ugledala usplahirano viknula- "brzo doktora"...ja sam se uplasila, misleci da se nesto lose desava...savili su me u sedeci polozaj, uletela je doktorka i porodila sam se bukvalno za 5 minuta...da nisam znala sta me je snaslo... Inace, prirodan porodjaj...bez epidurala i bilo kakvih "pomagaca"... Suprug kaze da mu je to nezaboravan momenat za koji nema novca kojim bi se platio...da mu nista nije bilo gadno ili strasno...i da cemo tako i za sledece dete, Boze zdravlja... Ne znam...mozda smo mi imali srecu sto to nije bilo bas toliko strasno koliko drugi pricaju (boli, pa sta, hrabro preguramo), niti gadno, niti je predugo trajalo...a mozda je zaista moj suprug hrabar :o)) U svakom slucaju, da ne sirim jos vise- nase iskustvo je lepo i zaista tako zelimo i drugima da bude... Uostalom- zasto i muski da ne probaju makar da prisustvuju i vide taj bolno-carobni cin...a ne da im do sada najveca trauma u zivotu bude vojska... :o)))))) Pozz svima...

i ja se ne slazem. moj muz je prisustvovao porodjaju i to mi je mnogo znacilo... dok sam se otvarala trebala mi je tisina i on je stajao pored mene i cutao i to mi je bila najveca podrska. a kad su mi poceli naponi on je zvao lekarku, inace ja ne bih mogla. i cim se nasa princeza rodila on je poljubio. kaze da nizasta ne bi propustio drugi porodjaj ako nam Bog da drugo dete, a sve to nas je jos samo vise zblizilo i to su gluposti da ce zena biti manje privlacna svom muzu. moze samo da bude jos vise!!!!!!!!!

Da, naravno da ocevi treba da prisustvuju porodjaju!!!! Moj muz je prisustvovao i mnogo mi je pomoglo njegovo prisustvo. Pogotovo zato sto sam imala njega, mobilnog, koji je istrcavao iz sale kada mi je nesto trebalo i dozivao pomoc. Psihicki sam se osecala super posto je on bio tu. Da nije bilo njega, verovatno bih vikala da neko dodje, ali bi me ignorisali. I uz prisustvo oca lekari prave manje gresaka, ipak ih neko nadgleda. Takodje svakako preporucujem epidural zenama!!!!

"da li će žena i dalje biti podjednako privlačna svom suprugu" ... žao mi je ali meni je ovo pomalo jadno.

ja se slazem sa ovim textom... ne daj boze da je moj dragi bio tamo. na stolu sam bila 7h, prva dva bez epidurala jer se nisam otvarala.... samo mi je bilo potrebno da disem, i niko nista da mi ne govori, jer su bolovi bili jaki na 30 sek. ocigledno su misljenja podeljena.

Ne slazem se. MM je bio na oba porodjaja, prvi trajao 5 sati, a drugi sat i po. Njegovo prisustvo mi je puno znacilo.