Komentari za tekst "Tek 18 meseci posle porođaja život se vraća u normalu"
Imam bebu od cetiri meseca i "starijeg" sina od dve godine i da mi bake ne pricuvaju ovog starijeg 1,5h u toku dana,ne bih stigla ni zube da operem! Muza sam posle duze borbe navikla da ih SAM pricuva dva-tri puta nedeljno ne bih li bar malo skoknula do teretane .Ali,nista lepse na ovom svetu nisam videla ni osetila dok se njih dvojica nisu rodili!
Slazem se sa tekstom i u mom slucaju je bilo tako sem u vezi sa kilazom to je bilo ok i posle porodjaja.Mislim da se mame ne zapuste zato sto to zele vec sto svo svoje vreme posvete bebi sto je i normalno mada ima i slucajeva gde mama sebe stavlja na prvo mesto sto je jako sebicno takve mame stizu sve .Mislim da je pored male bebe bar dok malo ne postane samostalna nemoguce sve postici pa se odricemo nasih zadovoljstava samo da bi bebi ugodili. MAME NE BRINITE BEBA BRZO PORASTE I SVE SE VRATI U NORMALU UZIVAJTE DOK JE MALA TO KRATKO TRAJE A IMATE CEO ZIVOT ZA FRIZURE SMINKANJE SKIDANJE KILOGRAMA I SVE OSTALO .
Nije tako jednostavno uprosečiti ovakve stvari. Volela bih da se jave majke sa iskustvima i da napišu svoja iskustva.
Moja beba je juče napunila osam meseci. Živimo sami muž i ja i od prvog dana po dolasku iz bolnice ssvim sami brinemo o bebi. Pri tome muž normalno ide na posao, ja sam na bolovanju.
Dakle posle 4 meseca sam povratila svoju težinu, čak i smanjila malo nego što je bila pre porođaja. Sve svoje stvari nosim, i sredjujem se isto kao i kad nisam imala bebu.
Pored bebe spremam ispite na master studijama, sporo ide, ali ide jedan po jedan polažem.
Pošto volim kuhinju svakodnevno kuvam, kako meni i mužu, sada već i malom bebcu.
Bebu smo sa tri meseca nosili na letovanje, a ovog meseca i na zimovanje.
Dakle mislim da su po ovom pitanju iskustva vrlo individualna, i svim mamama želim da kažem da rade ono što ih čine sretnim bilo da je to šminkanje, šetnja, kuvanje, oblačenje, učenje... jer tako se najlakše prilagođava na nove promene, a normalno kad je majka sretna i zadovoljna onda je i beba isto tako sretna i zadovoljna.
Moja beba je juče napunila osam meseci. Živimo sami muž i ja i od prvog dana po dolasku iz bolnice ssvim sami brinemo o bebi. Pri tome muž normalno ide na posao, ja sam na bolovanju.
Dakle posle 4 meseca sam povratila svoju težinu, čak i smanjila malo nego što je bila pre porođaja. Sve svoje stvari nosim, i sredjujem se isto kao i kad nisam imala bebu.
Pored bebe spremam ispite na master studijama, sporo ide, ali ide jedan po jedan polažem.
Pošto volim kuhinju svakodnevno kuvam, kako meni i mužu, sada već i malom bebcu.
Bebu smo sa tri meseca nosili na letovanje, a ovog meseca i na zimovanje.
Dakle mislim da su po ovom pitanju iskustva vrlo individualna, i svim mamama želim da kažem da rade ono što ih čine sretnim bilo da je to šminkanje, šetnja, kuvanje, oblačenje, učenje... jer tako se najlakše prilagođava na nove promene, a normalno kad je majka sretna i zadovoljna onda je i beba isto tako sretna i zadovoljna.
Pronalazim se u ovom tekstu kao i verovatno vecina majki ako ne i sve... Znam da ce biti bolje kako vreme prolazi, ponekad bude zaista tesko i zapitam se ko sam bese ja? Onda moram da ustanem i da Bozi dodam glodalicu i tako zaboravim o cemu sam razmisljala....Proci ce ovaj period transformacija i kasnije ce biti puno lakse a lepo je i sad. :)
Svaki porođaj je priča za sebe i predstavlja posebno iskustvo za svaku majku »
Bolne bradavice, grebkanje, nespavanje, napadi gladi, konstanta žeđ su samo neki... »
