Interesantan tekst, mogao bi se dodatno analizirati. U tekstu se u fokus stavlja porodica, uza i sira, koja svojim delovanjem izaziva kod deteta modifikovanje osecanja i nacina ispoljavanja istih. To isto radi i okolina, skolska sredina, radna sredina... Tome smo se ocigledno sami izlozili i tako u krug. Najgore je kada se nesto negativno desi, a pored toga sto se i sam boris sa osecanjima, okolina pa i strucna javnost krenu da te kampanjski ubedjuju da se tebi sve ucinilo. Primer, zena tokom porodjaja dozivi niz neugodnih, neprijatnih, sramnih, ponizavajucih, neeticnih postupaka od strane osoblja porodilista sto porodjaj ucini tezim nego sto jeste. Osecanja kod nje su uznemirenost, strah, ponizenost, krivica da je to necim izazvala. Onda na to dodate propagandu: "Ne slusajte price zena sa losim iskustvom, one vas samo plase". U prevodu neko namerno izmislja i plasi trudnice. Tacno je da je lakse poradjati se ako niste istraumirani. Tacno je i da ima mnogo lepih iskustava. Ali ko vam garantuje da ce vase biti isto lepo?Statistika? 70% vs 30%, kako je procenjeno anketom o stanju u nasim porodilistima. To znaci da ce svaka treca - cetvrta zena u nasim porodilistima doziveti neprijatnost zbog cega bi dala losu ocenu. To je velika verovatnoca za mene. I niko se ne bavi time da taj % smanji u korist veceg zadovoljstva, ali se sva snaga ulaze u to da kod trudnicama izazovemo efekat slepe poslusnosti i pokornosti, jer ako veruju da nesto mora tako, onda nece ni pomisliti da tako nije trebalo.