U poslednje vreme se sve više priča o prednostima dojenja. Većinom se dojenje promatra iz aspekta procesa hranjenja, no dojenje je, između ostalog i priprema za razvoj govora. Kako? Bebe koje su isključivo dojene, imaju različit uzorak dojenja nego bebe koje su hranjene na bocu. Jedna od potvrda bilo je i istraživanje iz 2010. godine.

Znamo da mehanizam sisanja zahteva kompleksnu koordinaciju cuclanja, gutanja i disanja istovremeno. Ritam hranjenja zavisi o dobi deteta, osećaju gladi, bebinom položaju na dojci ili na boci, protoku mleka, te bebinoj budnosti ili umoru. 

Ovo istraživanje zvalo se „izmjenjivanje sisanja i pauze“ kod dojenih, i na bocu hranjenih, beba. Zaključak je bio da bebe koje su hranjene na bocu manje puta sišu, ali imaju isti broj pauza koje duže traju tokom hranjenja.

Onda se postavilo pitanje, ako je mehanizam sisanja različit, kako takvo različito sisanje utiče na razvoj bebine vilice, usta, razvoj zubi, ali i govora i jezika?

Dojene bebe razvijaju se simetričnije 

Bebe koje su dojene se razvijaju simetričnije (njihova lica, oči, motorika ekstremiteta), radi neprestane promene položaja tokom hranjenja na obe dojke, jer se tako obe strane stimulišu jednako.

Kad se beba doji pravilno, bradavica ulazi duboko u usta. Dubok položaj u ustima podržava i zadržava poželjnu širinu i ravniji oblik nepca. Dude na bocama, ili varalicama, guraju nepce u viši, uspravniji V oblik. Oblik nepca u ustima utiče na spoljašnji oblik lica i vilicu, ali i na oblik dentalnog luka koji u krajnjoj liniji utiče na razmak među zubi (mlečnih, ali i trajnih). Sve to doprinosi kvalitetu izgovora.

Bebe koje su dojene imaju bolje izglede za dentalno zdravlje, nego one koje su hranjene na bocu, prvenstveno jer kod dojene dece nailazimo na U oblik nepca, to čak kasnije u životu donosi i manje problema s hrkanjem i s apnejom spavanja.

 Novorođenče sisa, no kako raste, mora jačati i koordinirati mišiće kako bi mogla imati duža i efikasnija hranjenja. Jezik se pomiče prema iza kako bi beba povukla što više mleka, te takvim pokretima jača. To su temelji  'teretane' za mišiće koji su potrebni za govor, jer time jezik postaje dovoljno snažan mišić koji može podupreti vlastitu težinu, te se može pomicati nezavisno o vilici.

Glasovi poput M, B i P, dolaze sa usana. No složeniji glasovi  poput N, K i G zahtijevaju nezavisne pokrete jezika, bez uporabe usana. Istovremeno, kad majčina bradavica uđe u usnu šupljinu, podupite se meko nepce u pravilnom formiranju pre nego što dođe do njegovog sazrevanja. Naravno da nisu sva kašnjenja u razvoju govora i jezika uzorkovana lošim razvojem oralne motorike.

Poređenje sisanja pri dojenju i hranjenju na bocu

Pitanje je kako se pravilno sisanje kod dojenja može uporediti s hranjenjem na bocu?

Prva, i najbitnija, razlika kod dojenja u odnosu kod hranjenja na bocu je ta da se kod dojenja većinom vežba pomicanje jezika prema iza, dok kod hranjenja na bocu mleko ide brže te je bebina prva reakcija guranje jezika prema napred kako bi zaustavila prebrz i prejak mlaz mleka. Dakle, radi se o potpuno suprotnim procesima. Može se podsticati pravilno sisanje koristeći ravnije dude koje onemogućavaju prebrzo isticanje mlečne formule ili mleka iz boce. Ako dete dahće tokom hranjenja i hvata zrak, znači da je protok mleka prejak za bebu.

Često se majke čije bebe imaju poteškoća sa sisanjem i gutanjem potiču na kombiniranje dojenja i mlečne formule, ili im se čak savetuju samo mlečne formule (koje se daju na bocu), dok bi baš u tim situacijama trebalo inzistirati na podsticanju dojenja, te bi se već u najranijoj dobi roditelji takvih beba mogli javiti stručnjaku koji radi s poteškoćama gutanja, logopedu. Uz timski rad s patronažnom sestrom i pedijatrom, moguće je pomoći da se dojenje uspostavi.

Kod prelaza koristite običnu čašu, a ne čašu s kljunom 

Dojenje služi i kao priprema za kasnije veštine. Preporuka za kasnije kad vaše dete prelazi s dojke ili boce je obična čaša, a ne čaše s kljunom. Obična čaša omogućava da su usne priljubljene uz rub čaše, te mišići usana rade na način koji kasnije bitan kod govora, ali i kod hranjenja.

Kljun čaše ponovno jednostavno vuku jezik napred, što nije dobro za pravilan razvoj govornih mišića. Roditeljima su kljun čaše praktičnije zbog manje nereda jer gotovo nema prolivanja i zalivanja po sebi, ali i tu postoji kompromis, a to je pijenje na slamku. Pijenje na slamku jača mišiće. Mnogi roditelji mi se žale da nikako ne mogu naučiti dete da pije na slamku. Kako biste naučili dete da pije na slamku, uzmite mali sokić ili čaj u tetrapaku, koji vam omogućuje da istisnete sadržaj da sam krene u slamku bez usisavanja. Uz samo malo vežbe, vaša deca će to sve brzo pohvatati.