Od 10. decembra i u Srbiji će možda biti moguća vantelesna oplodnja sa doniranim reproduktivnim materijalom.

 

Ko ima pravo na ovu pomoć i kakva će biti procedura, u „Uranku“ na televiziji K1 objasnila je prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

 

Foto: Freepik
 

Kako je kazala, ovo je vrlo značajna odluka za reproduktivnu politiku i natalitet naše zemlje.

 

„Prijavljenih parova za donirani reproduktivni materijal do kraja godine je 150. Ukupno je državi upućenih zahteva u ovoj godini bilo 7.200 i svi su upućeni na vantelesnu oplodnju, i tu nema čekanja. Do kraja godine prognoze su da će ih biti 8.000. Prošle godine bilo je ukupno 6.000 zahteva i svi su upućeni na vantelesnu oplodnju“, kazala je Radojević Škodrić.

Kako objašnjava, reproduktivni materijal podrazumeva jajne ćelije kod žena i spermatozoide kod muškaraca.

 

„Pored toga postoji i embrion koji može biti doniran, što znači da je došlo do oplodnje u laboratorijskim uslovima kada su spojeni jajna ćelija i spermatozoid, i dobijeni embrion može da se zamrzava i čuva. Žene koje nemaju partnera žele i mogu da postanu majke i imamo mnogo takvih zahteva. Do sada nisu mogle to da rade u našoj zemlji već su išle u inostranstvo, a sada će po zakonu to moći. Pravo na vantelesnu oplodnju sa doniranim reproduktivnim materijalom o trošku države će imati sve žene sa navršenih 45 godina koje imaju partnera ali iz sopstvenih jajnih ćelija ne mogu da dobiju dete; potom žene do 45. godine koje nemaju partnera ali žele da se ostvare kao majke, kao i žene do 45 godina koje imaju partnera ali taj partner ne može da ima decu jer ima dijagnozu azospermije“, predočila je direktorka RFZO.

 

Država Srbija je, kako je objasnila Radojević Škodrić, otišla i korak dalje i omogućila parovima koji su postupak započeli u inostranstvu da ga nastave i završe u Srbiji.

 

„Oni parovi koji su započeli postupak ali ga nisu završili, kupili su paket reproduktivnog materijala u inostranstvu i žele da u Srbiji nastave proceduru, sada će to po zakonu moći. U Srbiji do sada nije mogla po zakonu da se radi VTO sa doniranim reproduktivnim materijalom, ni samostalno ni o trošku države. Sada će moći i samostalno i o trošku države. Uveli smo maksimalno liberalne kriterijume kada je reč o VTO. Oni koji su započeli i na polovini su, imaju paket u inostranstvu, moći će u Srbiji sve da završe. Transport reproduktivnog materijala će platiti država“, kazala je Radojević Škodrić.


Foto: Freepik

 

Objasnila je i kako će izgledati ova procedura u smislu prikupljanja dokumentacije i same procedure.

 

„Prikupljanje dokumentacije podrazumeva najpre pribavljanje svih analiza. Da bi se došlo do dijagnoze azospermije moraju da se urade brojne laboratorijske analize, biopsija, nalaz patologa… Maksimalno to u državnim ustanovama traje dva meseca, ali zavisi i od samih parova. Spisak svih potrebnih analiza nalazi se na sajtu RFZO. Kada se sve prikupe, ide se na Komisiju i do sada se termin zakazivao telefonski, a od 10. decembra sve će ići preko aplikacije eUprave. Komisija istog dana daje saglasnost, a nakon toga odlaze u kliniku u kojoj žele da rade VTO. Sami biraju kliniku i mogu birati između sedam državnih i 14 privatnih klinika. Nakon Komisije, odlaze na stimulisani postupak (kada nemaju zamrznut materijal) i dobijaju terapiju da bi dobili svoje jajne ćelije, a u slučaju azospermije muškarca to automatski znači da mora biti doniran reproduktivni materijal (spermatozodi). U slučaju da imaju zamrznut materijal, parovi se obraćaju direktno zdravstvenoj ustanovi“, ukazuje  Radojević Škodrić.

Kada je reč o doniranom reproduktivnom materijalu, popunjava se obrazac o sopstvenim karakteristikama.

 

„Unosi se krvna grupa, fizičke karakteristike kao što su visina, težina, boja očiju, postoji čak mogućnost unošenja i stepena obrazovanja, i to je normalno i to tako izgleda. Popunjavaju i kakvog donora žele. Na primer, mogu napisati da žele da ima plave oči i kosu, koje visine da bude i kog stepena obrazovanja. Moći će i da se bira nacionalnost. Do sada smo sarađivali samo sa laboratorijom u Španiji, a sada će to biti sve laboratorije koje dozvoljavaju izvoz, jer to nije praksa svih evropskih laboratorija, već samo onih u Italiji, Španiji, Grčkoj i skandinavskim zemljama. Sa svima ćemo sklopiti ugovor na zahtev premijerke Ane Brnabić do 10. decembra i budući roditelji moći će da biraju iz koje laboratorije žele donirani materijal“, objasnila je direktorka RFZO i dodala da, kada žene bez partnera žele da podnesu zahtev, procedura je potpuno ista kao i kod parova.

 

Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić izmenila je pravilnik te će se saglasnost za ovu vrstu VTO davati za maksimalno pet dana.

 

„Preko aplikacije u svakom momentu će parovi moći da vide dokle je stigla procedura dobijanja saglasnosti. Aplikacija je uvezala sve institucije – od referentne laboratorije, preko Ministarstva zdravlja, do RFZO i evropskih banaka sa kojima imamo ugovor – kazala je prof. dr Radojević Škodrić.

 

Dodala je i da je procedura uvoza i transporta komplikovana.

 

„Transport i dozvole za uvoz i izvoz su jako kompleksne i jako komplikovane. Iz tog razloga smo sve maksimalno pojednostavili sa Ministarstvom zdravlja i prebacili sve u laboratoriju. Sada je to laboratorija u Kliničkom centru Srbije, ali će to biti uskoro i laboratorija u klinici „Narodni front“ i sve privatne laboratorije koje ispunjavaju stručne kriterijume. Gotovo svaka klinika koja je sklopila ugovor sa Fondom ima svoju banku, odnosno svoje uslove da imaju banku. Automatski materijal koji se uvozi stiže u ustanovu u kojoj se obavlja VTO.

Banke sperme u Srbiji“, napomenula je direktorka RFZO.

 

Srbija ima svoju banku sperme u Kliničkom centru Srbije, a završava se i banka u Narodnom frontu, kada je reč o državnim ustanovama.

 

„Sve privatne je imaju. Po našem zakonu je bilo moguće uraditi VTO samo sa doniranim materijalom naših građana, međutim, do sada naši građani nisu bili zainteresovani za donorstvo i to je bio problem. Uopšte nisu bili zainteresovani, ni muškarci ni žene. Sve je potpuno anonimno, popunjava se formular i sprovode rigorozne analize reproduktivnog materijala. Čovek ili žena donori moraju da budu potpuno zdravi i sve analize se sprovode o trošku države iako su veoma skupe. Rade se i sve genetske analize koje koštaju do 3.500 evra. Kvalitet reproduktivnog materijala je najvažniji, jer nije cilj samo da dobijemo potomstvo nego da dobijemo zdravo potomstvo. Međutim, građani nisu bili zainteresovani, a jedan od razloga zašto je to tako, prema našoj pretpostavci, je u tome što se u Srbiji donorstvo ne plaća. U mnogim zemljama se plaća i sada radimo analize i razmišljamo i o tome. Od 300 do 1.000 evra se plaća doniranje reproduktivnog materijala, zavisno od države“, objasnila je.

 

Ona ističe da u drugim zemljama roditelji plaćaju uvoz reproduktivnog materijala, a kod nas je to o trošku države.

 

„Jedna smo od retkih zemalja koja plaća sve, druge plaćaju samo deo. Hrvatska na primer plaća uvoz do 1.000 evra, a sve preko tog iznosa građani. Oko 7.000 evra košta najskuplji paket. Po procenama struke najopravdanije je uzeti najveći paket sa sedam jajnih ćelija. Ako neko želi srednji i manji, i to će biti omogućeno“,  kazala je direktorka RFZO.

 

Država će plaćati šest pokušaja – tri stimulisana i tri iz krioembriotransfera.

 

„Stimulisana znači da u bankama nema zamrznutih jajnih ćelija, već se daju lekovi za stimulaciju. Prirodnim ciklusom dobija se jedna jajna ćelija, a u VTO cilj je da ih ima što više. Oplodnja se radi sa onoliko jajnih ćelija koliko ih ima kvalitetnih, šest do osam. Preporuka struke je da se vraćaju do tri, a ostatak se zamrzava i to je stimulisana oplodnja. Krioembriotransfer znači da već ima zamrznutih, da je ostao višak, i one se odmrzavaju i postupak se kreće od sredine. Dobija se samo terapija za prijem ćelija koje su zamrznute. Postupak sa doniranim materijalom je isti. Snimaćemo jedan postupak od početka do kraja i biće tako najjasnije građanima kako cela procedura izgleda“,  najavila je dr Radojević Škodrić u „Uranku“.

 

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić objasnila je koji je slučaj još uvek zakonski izazovan i za sada – nemoguć.

 

„To su žene koje nemaju partnera i žele dete, ali nemaju svoje jajne ćelije. Naš zakon to tek treba da reši, jer se tu ne zna ko je roditelj. Potrebno je duplo donorstvo – i jajne ćelije i spermatozoida. U svim drugim slučajevima postoje roditelji i tu nema problema“, zaključila je.

 

Izvor: Danas