Cao drage moje,oprostite sto cu dosta da pisem u pitanju su osam trudnoce... Evo i ja da napisem svoja iskustva,dugo razmisljam o tome i evo resih se.
Udala sam se jako mlada,odmah ostala trudna,trudnoca za pozeleti,porodjaj odlican 10dana pre termina,ziv i zdrav decak. Iskreno hteli smo brzo sa novom prinovom i jako brzo sam ostala trudna mada se to nije zavrsilo kako treba,u petom mesecu dobila sam jake bolove dok smo otisli to je sve vec krenulo i jako brzo sam rodila tu moju bebicu od 330grama,dusa me boli mislim da nikada necu moci to da prebolim ali sam nekako uspela da idem dalje. Posle dva meseca stigo je izvestaj sa patologije gde je lepo pisalo da postoji problem ali moj ginekolog nije obracao paznju "jednostavno desava se spontani". Proslo je sest meseca saznala sam da sam trudna,od sam pocetak to nije bilo kako treba bolove sam imala stalno ali posto je grlic bio u redu nisu obracali paznju vec me pravili ludom i da izmisljam,u sedmom mesecu dobila sam bolove kada sam otisla ja sam bila vec spremna za porodjaj,rodio se moj mali borac sa 1000kg i 350grama,on je sada jako veseo decak prica svadja se,ali ima cerebralnu paralizu ne hoda ne sedi,jako dugo smo stalno bili na rehabilitaciji,operacija u turskoj i u cupriji ali tako je kako je ... vise nismo razmisljali o trudnoci,mada sam ja ipak to jako volela,posle sedam godina resimo da probamo opet,oporavila sam se sve je to iza nas,ostala odmah trudna sve delovalo kako treba,bila na dva ultra zvuka sve uredno medjutim na trecem nema otkucaje seca "plod uginuo pre dve nedelje" sok ja nisam imala snage da disem ne postoje reci koje mogu da se kazu,uradeli su sta je trebalo i pokusavamo da idemo dalje,opet spontani na isti nacin...i tada krece moja borba hematolog,ginekolog,geneticar znaci nema gde nisam isla,i kazu mi da imam naslednu trombofiliju i da je to resivo bockanje svakog dana i bude sve super,posle sest meseca ostala sam trudna i sve je bilo super odmah sam pocela sa bockanje u stomaku i tako sve do 12nedelje,dobila bolovi krvarenje i moj andjeo je samo izaso znaci to malo bice od 12nedelja sam drzala u ruke,kompletna bebica samo mala.....sve to prodje krenem ja dalje sa ispitivanja,odem kod endokrinologa tu je lepo pisalo da imam insulinsku rezustenciju ali doktorka mi nije dala terapiju,stigne izvestaj sa patologije trebala mi je jaca doza Clexana...prihvatim ja to probam ponovo medjutim opet isto spontani...srce stalo....e sada resimo da idemo na odeljenje za sterilitet tu se sve oduzi radece mi histeroskopiju pa nece i sve tako mada mi je taj ginekolog reko da moram da pocnem sa terapijom zbog insulinske,krenem ja sve lepo i naravno opet ostanem trudna....i ovako uradela sam test kuci bio je pozitivan vec sutra sam pocela da krvarim,javila doktorki rekla dodji sledece nedelje,odem i plod je tu razvija se ukljucila mi je progesteron depo na drugi dan i utrogestan 2x1 da nekako dodjemo do 12nedelje,isla sam na ultra zvuk na nedelju dana,od straha i od nekih blagih bolova,ali nisam htela da kasnim i svakog puta kada sam osetila nesto isla sam u bolnicu,malo pre 12nedelje zavrsila sam u bolnice zbog preteci spontani mada nisam imala neku drugu terapiju sve testove odradeli sve uredno,pustili me kuci,u 15nedelju saznam da sam pocela da se otvaram ali kao zbog vise trudnoca normalno je,medjutim u 19nedelju me ostave u bolnicu zbog serklaza odradeli sve testove sve uredno cekalo se odobrenje nacelnika,imala sam samo strah da ce da odustanu,medjutim nisu u 20nedelju mi je stavljen serklaz i evo me sada u 28nedelji idem dalje,moja bebica je odlicno,mirujem koristim redovno terapiju i idem dalje....ZELIM SVIMA DA KAZEM DA NIKADA NE ODUSTAJU I DA SE O SVEMU RASPITAJU JER AKO MI SAME NE TRAZIMO PREGLEDE TO CE TAKO OSTATI,MODA DA SAM NA VREME ISLA NA ISPITIVANJA MOJ BORAC SE NEBI RODIO U SEDMOM MESECU ALI STA JE TU JE IDEMO DALJE,SADA CEKAMO JEDNU PRINCEZU I POKUSAVAM U SVEMU DA UZIVAM....

pozdrav drustvo,suprugov spermogram je oligoasthenoteratosozpermia 3 grupa,sta znaci to..ja sam imala missed ab uradjena mi je kiretaza u 8 nedelji pre par meseci u prvoj trudnoci i sad me strah da pokusamo opet.. ne znam da li je to dobar spermogram.. suprug ima 29 godina a ja 23 godine.. pomozite mi ako znate nesto..

Nakon dve godine ostajem trudna,nema vece srece od te
Sve je bilo uredu,cak i double test.
No medjutim,imala sam krvarenje obilno u trecem mjesecu,do cetvrtog mjeseca krvarenje.
Doktori su govorili da je sve uredu,i da ce biti uredu..
21-og augusta ove godine odlazim na pregled kod svog ginekologa,saznajem da je srce prestalo kucati jos prije sedmicu dana.PRIJE SEDMICU DANA...
I nakon toga pakao krece..

Evo i mene na ovoj tuznoj temi,imala sam spontani takozvani missed ab. U 10 nedelji trudnoce,uradjena mi je kiretaza i sad sam fizicki u redu ali psihicki nemogu da se oporavim.

I meni se to nažalost desilo, prošle nedelje...

Zene drzite se. ❤️
Ja sam prirodno ostala u drugom stanju, medjutim u 9oj nedelji je bio povecan nuhalni nabor, radim prenatalni test koji je uredan, medjutim nuhalni jos veci, vec u 13oj nedelji na UZ vide da donji ekstremiteti nisu u redu, prva trudnoca, nemam dece, u 16oj su mi izazivali pobacaj injekcijom u predelu materice, imala sam samo srece sto se nisam mnogo mucila i dugo trpela bolove. Fizicki se izdrzi, ali psihicki i posle 4 meseca bol je ista, uvek je tu neki okidac koji ce me rasplakati. Inace, imam insulinsku rezistenciju, govore mi da je to uticalo na nerazvijanje ploda, vise ne znam ni sama, trombofiliju nemam. Pozdrav

Prvi porodjaj 2016-te godine I sve je bilo u redu.Nakon spontanog pobačaja u 16-oj nedelji trudnoće(4-ti mesec) 2018-te godine saznajem za trombofiliju...Posle konsultacija sa hematologom,ostajem trudna 2019-te godine i uz neadekvatnu terapiju rodim sina u 25-oj nedelji trudnoće,sesti mesec februara 2020-te.Na žalost,živeo je samo 4-ti dana,taman toliko da mu se radujemo i nadamo da bi posle preživeli pakao.Nakon toga,ponovo spontani 24.08.2021.u petom mesecu trudnoće,20-ta nedelja.Urinarna infekcija koje dvadeset dana pre toga nije bilo.Doktori ne znaju zbog čega...Boli srce,duša i život kom sam se nadala...Ništa ne može biti kao pre,ne mogu se radovati životu kao pre,ništa me ne može usrećiti.Pozdrav i podrška svim ženama koje prolaze kroz isto!

Juče smo bili na kontroli u 10oj nedelji sa planom da radimo prenatalni test, pre toga sam bila na kontroli u 7,5nedelji i video se dobro razvijen plod sa srčanom radnjom. Osećala sam od tog trenutka neizmernu sreću i uživala sam u svakom danu, bez bolova bez mučnina, mislila sam da sam najsrećnija trudnica na svetu. Ali onda se sve srušilo, doktorove reci su bile samo zao mi je ali plod više nema srčanu radnju, po veličini srce je prestalo da kuca još pre dve nedelje. U tom trenutku više ništa ne čujem i ne vidim, samo osećam neizmernu tugu kao da mi je neko ukrao deo mene, deo moje sreće. Suze ne mogu ni da zaustavim…doktor tvrdi da ne vidi zašto je do toga došlo i da se prosto desava jednoj u pet žena, ali ja ne mogu da se ne pitam da li je nešto do mene da li sam mogla nekako to da sprečim, da li postoji pregled ili rezultat koji mogu da uradim da budem sigurna da se to neće ponovo desiti…

Mislila sam da ovo nije toliko cesto, a posebno da ne moze da se desi potpuno zdravim osobama koje vode zdrav zivot i nemaju genetsku predispoziciju za to, ali prevarila sam se... Danas sam saznala za missed ab. u 9.nedelji i ne mogu opisati recima tugu... Nikakvu simptomi, samo se nije dobro razvijalo i srce prestalo da kuca... To je jedan ogroman šok za zenu! Samo pitam sebe gde sam pogresila i sta sam pogresno radila da se ovo desi ovako...

Potresle su me vase price,ali se osecam manje usamljeno i nadam se da cemo jednog dana podeliti i lepa iskustva.
Pre oko dva meseca sam saznala da sam trudna u 36oj godini prvi put u zivotu, vec ubedjena da se to nikada nece desiti i ne mogu objasniti taj osecaj soka,neverice i srece. U sedmoj nedelji mi rade prvi ultrazvuk i nikada necu zaboraviti njen izraz lica i reci da se plod razvija odlicno i kuca srce ali nije stigao tamo gde treba. Istog dana me operisu laporoskopski i vade desni jajovod u kom je bio plod,kazu mi da sam imala srece i sutradan otpustaju. Sve se desilo tako brzo da sam tek posle nekoliko dana shvatila da nisam imala srece. Brine me bas to sto mi je receno da su oba jajovoda izgledala dobro,pa zasto onda nije sve bilo ok? ... delim vasu bol i jos jednom se nadam da cemo uskoro potisnuti tugu nekim lepim i srecnim vestima.

Pre pet dana sam imala spontani pobacaj. Imam decu od 12,5 i 14,5 godina a ova trudnoca nam je biila neopisiva sreca za celu pordicu... Ne znam kada ce ovaj osecaj proci... Zelimo da ipak probamo opet za par meseci ali se uzasno plasim da ne prolazim opet kroz ovo.

Citam vase komentare i nemogu da verujem koliko cesto se sve to dogadja. Ja sam 6.1.21 saznala da sam trudna, bila je neplanirana trudnoca. Naravno bili smo presrecni posto bi nam to bilo 4 dete. Pre dva dana odlazim na normalnu kontrolu i SOK. Saznajem da se beba nije razvila dobro i da joj je srce stalo. Dve nedelje pre toga bilo je sve u najboljem redu. Sledeceg dana je uradjena kiretaza. Istog dana navece su me pustili kuci. Bila sam u 10 nedelji nikad nisam mogla da zamislim da bi moglo tako nesto da se desi. Sve trudnoce pre ove su prosle u najboljem mogucem redu. Mislila sam da ce i ova ali na zalost ne. Jako mi je tesko ali trudnim se da deca neprimete a i dnevne aktivnosti sa njima mi dosta pomaze da nemislim toliko o tome. Oni su mi velika uteha.

Evo i moje price. Nakon uradjenog ET-a, 1 embrion vracen i sjajne bete, odradjena 2 ultrazvuka, na trecem u 12.nedelji nema srcane radnje. Nikome covek da ne pozeli.

Nažalost izgubila sam jednojajcane blizance u 22oj nedelji, do tad je bilo sve u redu, bebe se podjednako razvijale, nije nista pokazalo da ce doci do ttts-a po rečima lekara, i za njih je misterija... Bebama je samo iznenada srce stalo... Jako bolan dogadjaj, strah me je ponovo ostati trudna iz razloga da ne prolazim ponovo kroz to.. Imam sina od 2 godine i on mi je velika uteha, jako volim decu i zelela bih jos imati, ali imam veliki strah...

Čitam sve komentare i ne mogu da verujem koliko često se događaju ovakve stvari, ranije nikada nisam o tome razmišljala dok se nije i meni dogodilo. Ove godine sam imala dve trudnoće, u martu se završila spontanim pobačajem iz ko zna kojih razloga. Imala sam tada upalu bešike bez ikakvih simptoma. Ponovo ostajem trudna, za drugu trudnoću se ispostavlja da je anembrionalna i urađena je kiretaza. Štitna je u redu, ginekolog kaže da se to događa i da se opustim. Čekam još jednu menstruaciju da uradim kompletan ginekološki pregled i da se posavetujem sa ginekologom šta dalje. Imam 35 godina i veliki strah kako će biti u budućnosti. Jedva se borim sa tugom. Pokušavam da se saberem i planiram novu trudnoću. Nadam se da ću uspeti.

Danas sam izgubila bebu zbog ciste na lijevom jajniku, u 10oj nedelji, ne mogu doci sebi, dečko koliko me tjesi a nije mu lako niti svejedno. Dusa mi se cijepa, doktor mi je rekao da moram da nastavim dalje, ali kako? Ne mogu da vjerujem da je vise nema...ne mogu... Jeste da sam mlada da je zivot pred nama ali trebace mi vremena da prodjem ovo. Vezala sam se za nju istog trena, a i moj decko vremenom. I to budjenje u sred noci da jedemo, da se zezamo sa imenima, i nagla promjena raspolozenja koja je mom decku bila simlaticna, i ne spavanje zbog mucnine...a sad je nema...On se bas radovao jer je sve prosao i zeli dijete i da bude sretan napokon. I nije nam se dalo. Samo da kazem uz vas sam! Izdrzacemo valjda ovo sve nekako uf...

u 9 nedelji sam saznala da se plod ne razvija i da nema srcane reakcije, nakon toga sam dobila vaginalne tablete da se samo ocisti. Ima li netko iskustvo? Kada opet smijem da ostanem u drugom stanju?