Nase majke

[Mara77 3]

Bas mi je zao sto neke od vas nemaju roditelje,a one koje imaju nisu sjajni!Ali,zato,bravo za one dobre mame:)

Moja mama je ostala udovica u 21. godini,sa dva mala detenceta,moj brat je imao 3,a ja ni godinu dana.Borila se za nas jako,da imamo krov nad glavom,i da nam nista ne fali.A onda je upoznala mog(sada bivseg) ocuha,koji je bio jako los covek,i sa kojim je bila 17 godina.Taj covek je obelezio moje detinjstvo,i moju mladost na najgori moguci nacin.Uticao je mnogo lose i na moju majku,koja kao da je bila u hipnozi svih tih godina(fizicki i psihicki je zlostavljao moju majku,a vala i mi,deca nismo izbegli njegov bes).Mnogo dugo sam osudjivala svoju majku,bila besna na nju,sto tog coveka nije izbacila iz nasih zivota na vreme,i omogucila nam normalno odrastanje...kada mi je bila najpotrebnija tada,nije je bilo.Hvala bogu,onog trenutka kada je on nestao iz njenog zivota(ja sam otisla od kuce sa 20-ak godina),ona se preporodila.Oprostila sam joj mnoge stvari,i uprkos tome sto smo potpuno razlicite osobe,nas dve danas imamo tako jak odnos,da nista ne moze da ga vise poremeti.Ona je presrecna baka,uvek spremna da pomogne,na svaki nacin,iako je daleko od mene.Nikada necu zaboraviti dva meseca posle porodjaja,kada je bukvalno dusu dala da mi pomogne,iako je vrlo bolesna zena.Ja danas mogu da joj poverim i najintimnije svoje misli,i veoma sam srecna zbog toga.Ipak,samo je jedna majka:)

[Suncokret 2152]

Divno Maro,a za ocuha sta reci?Rec "Ocuh" mi je asocijacija na onaj istoimeni film.Moja mama nije imala nikog posle tate upravo iz tog razloga,kad sam joj predlozila da nadje nekog,da ne bude vise sama,ipak je zivot lepsi u dvoje ona mi je odgovorila da ne zeli je r nikad se ne zna kakvi odnosi mogu postati,da nece da nam natovari neku budalu na vrat,ne mora da znaci ali eto....

[Jacka 438]

Ne postoje te reci kojima bih izrazila svoju ljubav i sav ponos koji osecam prema svojoj majci. Odrekla se svega i zrtvovala i nikad nije zalila samo da bi meni bilo dobro i da bi mi obezbedila normalno i srecno detinjstvo, mladost... Tata je poginuo kad sam imala 4 god, i od tada smo samo nas dve. Zivot sa babom i dedom, posle i kao podstanari, radila je u fabrici, dodatno i kao cistacica, sve sto je mogla samo da ja imam sve kao i druga deca. Ali sve to na stranu, ja sam imala ljubavi kao niko na ovom svetu, i imam i dalje. Iako sam odrasla bez oca ja danas mogu da kazem da meni nikad nista nije manjkalo zahvaljujuci samo toj zeni-steni koja me je svemu naucila, da budem covek, postena, da zavrsim fakultet i da se izborim za sve sto hocu. A mogu da kazem da nikad nije bila stroga, nikad nisam bila vikana niti sam dobila batine, uvek smo pricale o svemu, i danas nema te prijateljice kojoj bi ja nesto rekla pre nego mojoj mami. I tek pre par godina je nasla nekog sebi jer nije zelela pored svakakvih gluposti koje se danas desavaju da se nadje u vezi sa muskarcem i da razmislja kakvog bi to uticaja moglo imati na mene. Danas nas dve pijemo kafu, svaki dan, posto na srecu zivimo blizu, idemo zajedno u shoping, jadamo se jedna drugoj i delimo srecu, i sad cekamo ovo moje malo zlato koje ce je zvati "baka".

Ja sam uspela samo zahvaljujuci njoj, a ona je uspela jer je pored svih problema izvela svoje dete na pravi put. Ona je moj uzor i primer, da se sve moze na ovom svetu, da nema prepreka i da covek moze sve da postigne dok zeli i dok ima volje.

Jedna je majka, i ja ne mogu reci toliko puta i dovoljno glasno koliko je volim.

Mogla bih do sutra pricati o njoj, a da opet ne kazem ni deo onoga sto osecam. Sto kaze jedna poslovica, "O nebu i majci nikad ne govorimo dovoljno dobro."

[Mama SWAT 62]

Ja sam na zalost izgubila majku u avgustu 2010 god i smatram da od te boli nemozes da se oporavis samo naucis da zivis stim ...igrom slucaja sam ostala trudna nakon 9 godina i to malo posle mamine smrti verovatno da ima nesto u svemu tome al jedino sto mogu da vam kazem je ...

KAD IZGUBIC OCA ODE KROV A KAD IZGUBIS MAJKU ODE CELA KUCA

Upravo tako

Meni je uvek falila majka posto sam je izgubila kada sam imala 8 godina...Jedino sto dobro pamtim je njen lik.Prosle su godine i ni dan danas mi ne fali nista manje nego predhodnih godina.Sve dobro i lose sam prosla bez roditeljske podrske i pomoci i najteze mi je bilo kada sam se porodila prvi put jer svoju majcinsku radost nisam mogla da podelim sa njom .Ali zivot ide dalje a ja sa njim uz one koje volim i one koji me vole a narocito uz moju Vesnu koja se zove po baki koju nikada nece upoznati ali ce ponosno nositi njeno ime.

[Marijeta 81 6]

Ja sam izgubila tatu kad sam imala 15 god,brat samo 7,to je bila velika tuga,mama je ostala sama sa nama da nas izvede na pravi put, pogotovo mladjeg brata kome je u tim godinama otac i te kako bio potreban.Borila se i izborila,uvek bila pozrtvovana,sve nam je pruzila iako je bila sama,radila ie dva posla,samo da nam nista ne bi nedostajalo.Secam se da su mi sve drugarice govorile kako bi volele da imaju majku kao sto je moja.Kad sam napunila 18 god pocela sam da radim pa je bilo malo lakse s te materijalne strane.Tatinu smrt nikad necu prezaliti,patim sto nije ziv,sto nece videti unuke,sto nije bio na mojoj svadbi,secam se koliko je mama plakala,i sto se udajem,sto odlazim od kuce a i zbog tate,sto nije s nama...Njegovu smrt sam jako tesko podnela,ali kao sto sam napisala "gore"maminu mislim da ne bih prezivela,svesna sam da to na zalost mora da se desi jednog dana ali svaki dan se molim se Bogu da to bude sto kasnije,da sto duze pozivi,pa cak i da to bude posle mene jer u suprotnom moj zivot bi izgubio svaki smisao,ona je jedna napacena zena koja nije imala lak zivot,majka joj je umrla kad je imala 18 a tata 24 god,i eto muza je izgubila sa 39 god,skoro ceo zivot je sama,jako tuzno ali ona nikada nije izgubila duh i vedrinu,ona je za mene heroj.

Jako je tuzno izgubiti roditelja,samo mi koji smo to doziveli znamo kako nam je u dusi,Zvoncice saosecam s tobom

Ovaj post bas 'opisuje' mene, stim sto sam ja imala 8 godina a sestra 4 kada je tata umro. Sada u februaru tati je bilo 20 godina kako je umro i prosto ne mogu da verujem da je toliko vremena proslo....

[Suncokret 2152]

Ovaj post bas 'opisuje' mene, stim sto sam ja imala 8 godina a sestra 4 kada je tata umro. Sada u februaru tati je bilo 20 godina kako je umro i prosto ne mogu da verujem da je toliko vremena proslo....

Eto,ima nas na zalost sa slicnim sudbinama,jako je tuzno,pretuzno kad izgubis tako rano roditelja ostaje neka praznina koja nikad vise ne moze biti popunjena,nicim...verovatno sam danas zbog toga veliki panicar kad nekom od mojih bliznjih nije dobro,psihicki odem u aut,akutno ludilo,nekad popijem i lek za smirenje,to su sve posledice mog ranog ostajanja bez tate... sad ce u julu 14 god,uzas

[Suncokret 2152]

Evo jednog klipa o majci,ali napominjem da je jako tuzan i potresan pa onaj ko zeli nek pogleda...covek se stidi svoje majke,ne znam da li je istina ali u svakom slucaju jako tuzno

http://www.youtube.com/watch?v=hvmhnkOOZHw

[Woman 13]

http://www.youtube.com/watch?v=hvmhnkOOZHw

:(

[Suncokret 2152]

:(

Skamenim se od tuge kad god ovo gledam

[Suncokret 2152]

Ja bih volela da je moja ziva da samo sedi nemora nista da radi al da znam da je tu ja ni dan danaa iz tel nisam obrisala njen broj sve mislim ako obrisem da ce nesto nestati stalno je sanjam dodje mi u san i mazi me toliko stvarno bude da osetim na licu ...

Joj Zvoncice,rastuzila si me

[Ivančica 939]

Delete...

[Ivančica 939]

Moja mama ocigledno ima problem,a ja ne znam kako da joj pomognem.

Jednostavno,sve ju je stiglo.U zadnjh 5 godina sve tri smo se udale,tata mi je poginuo.

Posle pune kuce ostala je da zivi sama,a jako se kroz zivot borila za nas.

Jako je bila vezana za nas i toliko nam je dobro zelela,da nas je na neki nacin gusila.

Sada mi je jako zao,jer kao da smo je izneverile,a ipak smo odabrale svoju srecu.

Posle tatine smrti upala je u depresiju koju je uz pomoc nas tri prebrodila i vratila se u zivot.

Mogu za nju reci da je prava gospodja.30 god radila u zdravstvu,sada izlazi,putuje,druzi se,a tako je bilo i dok je tata bio ziv.

Medjutim ona je samo na izgled srecna zena.U dubini njene duse je velika tuga koju ona vec 5 godina potiskuje jer je borac.E sad u zadnje vreme ima krize kada je razdrazljiva,samo place nije joj dobro ali ne ume da objasni sta joj je tacno.

Ali nas tri shvatamo....jednostavno ne moze vise imam utisak kao da hoce da pukne,ali s zbog nas neda.I kako je starija ta njena patnja za tatom tek sada izlazi na povrsinu.

Stvarno ne znam kako da joj pomognem,a sto je najgore ja uopste ne umem da utesim niti bilo sta slicno,a jako mi je zao i saosecam se sa njom.Uopste ne volim da pricam o ruznim stvarima.

Ovo je prvo i jedino mesto na kojem sam iznela ono sto trenutno osecam.

Apsolutno te razumem!!!

Možeš da je utešiš - ako živiš blizu, ostavi joj dete na jedan dan, dajte joj vi ćerke decu, svaka po malo i živnuće. Biće joj bolje. Zagrli je, bez reči, značiće joj, isplačite se zajedno - značiće joj.

Ako ne živiš sa svekrvom dovedi je kod tebe na par dan, pa druge sestre, pa tako sve po malo i biće bolje. Neće je nikad proći, ali će biti mnogo boje...

[C*I*C*A*N*A 3516]

Ivancice hvala.Mislim da ja to ne bi mogla.Ne umem da iskazem bas najbolje osecanja a i ne zelim to.

Sad je u fazi maske.Super joj je srecna je,a ispod toga se krije nesto sasvim drugo.Provalim je stalno,tacnije znam kako se oseca,ali ne dozvoljava da drugi vide.

[Ivančica 939]

Ivancice hvala.Mislim da ja to ne bi mogla.Ne umem da iskazem bas najbolje osecanja a i ne zelim to.

Sad je u fazi maske.Super joj je srecna je,a ispod toga se krije nesto sasvim drugo.Provalim je stalno,tacnije znam kako se oseca,ali ne dozvoljava da drugi vide.

Ne znam, teško je i jedno i drugo.

A verujem i da će doći dan da se vas dve "otvorite" jedna drugoj i da pređete preko tih "zamaskiranih" radosti i da ćete i dalje biti srećne i zadovoljne. Ja bih probala.

Neko mora da počne, a majka sigurno neće da te "sikira" svojim brigama i samoćom.

[ninuska.h 70]

Citam i placem....

Placem i zbog losih majki, a placem i od raznezenosti zbog divnih majki. Zbog svoje majke , koja je uvek pokusala biti najbolja, koja je od mene stvorila Coveka,... i zbog ovog divnog i zastrasujuceg osecanja da sam i ja MAJKA , i zelim da moje dete bude ponosno na mene u svakom trenutku svog zivota, da joj pruzim sigurnost i srecu.

[NanaS 29]

Moja majka mi je pored muza najveca podrska. I sada znam da se ususkam u njen zagrljaj i vratim se u detinjstvo.

[Mama Dy 34]

Evo jednog klipa o majci,ali napominjem da je jako tuzan i potresan pa onaj ko zeli nek pogleda...covek se stidi svoje majke,ne znam da li je istina ali u svakom slucaju jako tuzno

http://www.youtube.com/watch?v=hvmhnkOOZHw

:(

[IvanaKK 12]

Moja mama je zena zmaj...za sve je sposobna, fantasticna je u svom poslu, odlicno zaradjuje, odlicna je domacica, prijatelj a najvaznije od svega, super mama i super baka! Bez obzira na sve nesuglasice koje smo imale tokom mog odrastanja i mnogo situacija u kojima ja kao majka tvrdim da bih postupila bitno drugacije, ja mogu samo da joj skinem kapu i kazem : Cestitam! za to kako je uspela da se reorganizuje kada je tata bio bolestan, kada je umro, i da nas od tog momenta na dalje podize ulazuci i zadnji atom svoje energije tako da jedva osetimo da nam nesto i neko nedostaje.

[*andjelcic* 11446]

Moja je majka osoba koja je meni posvetila ceo zivot. Kada (ne mogu to ni da pomislim) ostanem bez majke ostacu bez najboljeg prijatelja u zivotu, prosto se rasplacem kad samo pomislim da ce jednog dana taj dan morati da dodje.

Kada se porodila krajem sestog/pocetkom sedmog meseca (nikda nisu utvrdili kolika je bila trudnoca) ja sam bila iznenadjenje kao druga bliznakinja. "Pronasli" su me u maminom stomaku 15min posle rodjenja moje sestre dok su bili u potrazi sa ostatkom posteljice. I tako su izvukli mene, a moja mama tvrdi da je od pocetka trudnoce znala da nosi dve bebe, iako je uz video samo moju sestru. Moja sestra bliznakinja je po zrelosti bila sedam meseci u maminom stomaku, a ja sest i po, tako da lekari veruju da sam ja nastala tek dve nedelje posle moje sestre...

Da skratim pricu, mami su rekli da druga beba, tj ja zbog nerazvijenosti necu preziveti i da cu ziveti samo onoliko koliko budem bila u inkubatoru. Moja mama nije odustajala, verovala je u mene i borila se svim silama. I kada je ona pustena kuci, posle nekog vremena i moja bliznakinja, mama je dolazila svakodnevno i donosila na institut mleko za mene. Kada sam se rodila za mamu je sve nestalo, mogu reci da je jako posvecena mojim trima sestrama, ali u odnosu na to koliko je posvecena meni njih zapostavlja. Sa mnom je prosla mnoge analize, terapije, izgubljen vid i operacije, ali borila se za mene kao lavica, i eto mene sada tu gde jesam. Samo uz pomoc moje mame. Uvek mi je bila veliki prijatelj, sve sto mi se u zivotu desavalo poveravala sam njoj i ona i ja smo nerazdvojivi tandem.

Ona i tata su se sa mojom najstarijom sestrom doselili u Bgd, a onda je ona rodila jos nas tri. Sama je podigla nas cetiri i za to joj se navise divim.

Uz pomoc nje sam pregurala i prevazisla mnoge analize, dijagnoze, terapije, operacije i najvaznije - komplekse! A na kraju svega toga uz njenu veliku podrsku i veru sada imam i bebu, iako sam bila ubedjen u to da se nikad necu usuditi da rodim dete posle svega!

Hvala mojoj mami najvise na svetu, jer znam da ne postoji ni jedna osoba osim nje koja bi se toliko zrtvovala i ucinila... valjda se ne zove dzaba majka! <3

[Miva 6240]

Moja mama nije savrsena, ali je za mene jedna jedina i jako je volim Malo je tvrdoglava i hipohonder je, ali je lepa, voli da mi ugadja i brine se o meni

[Nice 8803]

Neizmerno mi je zao sto moja mama nije mogla biti uz mene nakon porodjaja (zbog udaljenosti), jer mi je strasno trebala njena moralna podrska. Druge vrste pomoci sam imala od muza i clanova muzevljeve porodice i hvala im do neba na tome, ali u stanju umora, iscrpljenosti i bolova od epiziotomije pomagalo mi je samo kad se cujem telefonom s mamom i kad mi ona kaze da ce sve biti u redu. Uvek sam bila za nju dosta vezana ali mislim da mi je tek kad sam dobila svoje dete jasno koliko mi znaci.

Da nije savrsena, nije, zna ona itekako zamarati kojekakvim savetima, ali njoj ne zamerim toliko, jer znam da mi za razliku od drugih misli iskljucivo dobro i sto je najvaznije, njoj mogu bez problema reci da joj je uzalud trud

[Honey 2287]

Moja je majka osoba koja je meni posvetila ceo zivot. Kada (ne mogu to ni da pomislim) ostanem bez majke ostacu bez najboljeg prijatelja u zivotu, prosto se rasplacem kad samo pomislim da ce jednog dana taj dan morati da dodje.

Kada se porodila krajem sestog/pocetkom sedmog meseca (nikda nisu utvrdili kolika je bila trudnoca) ja sam bila iznenadjenje kao druga bliznakinja. "Pronasli" su me u maminom stomaku 15min posle rodjenja moje sestre dok su bili u potrazi sa ostatkom posteljice. I tako su izvukli mene, a moja mama tvrdi da je od pocetka trudnoce znala da nosi dve bebe, iako je uz video samo moju sestru. Moja sestra bliznakinja je po zrelosti bila sedam meseci u maminom stomaku, a ja sest i po, tako da lekari veruju da sam ja nastala tek dve nedelje posle moje sestre...

Da skratim pricu, mami su rekli da druga beba, tj ja zbog nerazvijenosti necu preziveti i da cu ziveti samo onoliko koliko budem bila u inkubatoru. Moja mama nije odustajala, verovala je u mene i borila se svim silama. I kada je ona pustena kuci, posle nekog vremena i moja bliznakinja, mama je dolazila svakodnevno i donosila na institut mleko za mene. Kada sam se rodila za mamu je sve nestalo, mogu reci da je jako posvecena mojim trima sestrama, ali u odnosu na to koliko je posvecena meni njih zapostavlja. Sa mnom je prosla mnoge analize, terapije, izgubljen vid i operacije, ali borila se za mene kao lavica, i eto mene sada tu gde jesam. Samo uz pomoc moje mame. Uvek mi je bila veliki prijatelj, sve sto mi se u zivotu desavalo poveravala sam njoj i ona i ja smo nerazdvojivi tandem.

Ona i tata su se sa mojom najstarijom sestrom doselili u Bgd, a onda je ona rodila jos nas tri. Sama je podigla nas cetiri i za to joj se navise divim.

Uz pomoc nje sam pregurala i prevazisla mnoge analize, dijagnoze, terapije, operacije i najvaznije - komplekse! A na kraju svega toga uz njenu veliku podrsku i veru sada imam i bebu, iako sam bila ubedjen u to da se nikad necu usuditi da rodim dete posle svega!

Hvala mojoj mami najvise na svetu, jer znam da ne postoji ni jedna osoba osim nje koja bi se toliko zrtvovala i ucinila... valjda se ne zove dzaba majka! <3

Nisam znala ovo. Veco, i ja joj se zahvaljujem do neba jer sada imamo tebe tako divnu najdivniju

[beki_blumvud 2]

Juce ujutru je otputovala za Srbiju (( Vec mi toliko nedostaje da mi se place,ali necu zbog ovog zvrka Koliko volim svoju majku je nemoguce opisati.Reci cu samo da ako moja majka resi da se pok...i meni na lice jednog dana ja cu otici u kupatilo opracu lice,otici kod nje i poljubiti joj ruku.Toliko je postujem i volim. Ona je uz moje dete moj svet.Jedina je ona u zivotu SVE uradila da budem srecna.Volim da ljubim njene izborane ruke i da je pomazim po iskrivljenim ledjima i da joj kazem da je najlepsa mama na svetu jer znam od cega je sve tako.

[Ivančica 939]

Juce ujutru je otputovala za Srbiju (( Vec mi toliko nedostaje da mi se place,ali necu zbog ovog zvrka Koliko volim svoju majku je nemoguce opisati.Reci cu samo da ako moja majka resi da se pok...i meni na lice jednog dana ja cu otici u kupatilo opracu lice,otici kod nje i poljubiti joj ruku.Toliko je postujem i volim. Ona je uz moje dete moj svet.Jedina je ona u zivotu SVE uradila da budem srecna.Volim da ljubim njene izborane ruke i da je pomazim po iskrivljenim ledjima i da joj kazem da je najlepsa mama na svetu jer znam od cega je sve tako.

Naježi me ženo moja.... Tmami svaka čast!

A ja se obradovah kad te videeeeh