Uticaj roditelja na odnos izmedju dece

[Cupavica 4864]

Aktivira se tema jeeee...

Imam i ja dvije sestre i starije su od mene prilicno al smo bas bliske. Moja starija sestra me je podigla a srednja kako sad kaze "vukla me svudje za sobom, hahahh nije mogla kaze zivjet od mene" al stvarno smo mnogo bliske. Ne mozemo jedna bez druge...po sto puta se cujemo i pomazemo izmedju sebe i bas bih bila srecna kad bi moje dvije cure bile takve. Doduse i nas su roditelji pustili nisu njima kao starijima odredjivali kako sto. 

Samo sa mm dogovorim ili naglavim "ne popustanje u vaspitanju " i ono najgore "nemoj greota je" oooo muskarci.

Iskrice veliki gubitak...zao mi  doduse imala sam i ja sestru najstariju koja je medju andjelima pa bilo sad nas cetiri a ne tri

Nego da ih ne diramo, naka uzivaju tamo medju adjelima mozda nam nisu sestre bile za ovaj svijet  

 

[Nice 8803]

Andi, Hellen slazem se sa obe. Moj brat i ja smo totalno različite osobe, ličimo jedino fizički jedno na drugo ali karakteri nidje veze, te nismo nikad bili oni tipovi nerazdvojne braće i sestara koje inace jako volim videti. Ne secam se da bi nam roditelji ikad nesto drvili kako treba da budemo ovakvi ili onakvi ali su nam svojim primerima i super odnosima sa svojim sestrama i braćom pokazali kakav taj odnos treba biti, ja mislim da je to ključno. Da su tu jedni za druge bezuslovno kada treba, da mogu reci jedni drugima sve ali da nije nužno da jedni drugima govore sve. Inace porodicno mi nesto nismo od formalnosti, tipa da je nezamislivo da se u toliko i toliko vremena ne cujemo, i tako te stvari. Uopsteno sam opazila kod ljudi koji sa bracom I sestrama ne govore ili su u lošim odnosima, postoji porodična anamneza,da tako kazem tih pojava, tako je u 99% slučajeva koje znam. Dakle na odnos medjusobni svoje dece mnogo vise uticemo delima nego rečima.

[KruelaDeviL 4630]

Od strane moje babe,celog zivota sam slusala: morate se voleti,morate se braniti,zagrli batu,njemu zagrli seku,poljubi brata I.slicno... to mi je islo na zivce!  Brat mi je volim ga,branicu ca,ne smaraj. ne grlimi se I ne ljubimo. A opet imamo ok odnos..

Jednom kad rodim drugo dete,pokusacu V da ne smaram sa tim. Volela bih da ne smaram.

[Hellen 14345]

Evo o odnosu jos nesto:

Meni je ok upotrebiti nekad "Ona je mala" za mladje dete. Zasto je ovo inace omrazeno toliko? M je beba od 6 meseci, S ima 3 godine i ona daje recimo svoje sitne igracke M, iz najbolje namere, hoce da se igraju, a ne razume da M moze da proguta nesto od toga..tako da joj objasnim da je M mala i da ne razume jos, i stavlja sve u usta, pa mi moramo da pazimo sta je u njenoj blizini, da je cuvamo. Naravno ne mislim da cu ostaviti S da je cuva, ali ako odem do wc-a ili nesto, ostanu same na minut, i mora da nauci sta sme a sta ne..

Inace imam ja teoretski uvek savrsen plan kako provesti dan kad sam sama sa njih dve, i kako da se zajedno necim bavimo - ali ako uspem i 50% od toga, zadovoljna sam..Jedino kad im citam mogu nekako da se bavim obema istovremeno, ali opet M sad pocinje da grabi knjigu i grize, pa ni to nece ici. A tako su zadovoljne obe, kad zajedno nesto radimo. Ali ono sto zamislim kako cu da se snadjem u toku dana i ne zapostavim nijednu i ono sto na kraju ispadne, nema veze sa zivotom. Na kraju budem srecna ako su obe site, suve, obucene, i nepovredjene.

Drugo dete ima od starta 50 posto majcine paznje - to je cinjenica.  Ja ne mogu da se kloniram pa svakoj da dajem 100 posto sebe. Tako je kako je, ali zato necu da dozvolim da sa M drugacije nesto radim nego sa Sarom. Od evo trenutno aktuelnog uvodjenja hrane, pa preko svega ostalog.. Sa druge strane, i starije dete sa 100 posto paznje spada na 50. I to je im sto im je. Objasnim ja Sari kad M poraste malo kako ce imati uvek nekog sa kim ce se igrati, pricam joj kako cemo ici na more na leto, a M ce porasti, mozda i prohodati do tad, pa ce se njih dve igrati u pesku zajedno..i td i td.

I kad M poraste malo, planiram da  "delim pravdu" na ravne casti..ali starije dete mora da zna da je beba beba, a ne ravnopravan drugar, inace ne bi smela da ih ostavim zajedno ni sekundu jednu same - sto znaci da ne bih apsolutno nista drugo uspela da uradim.

[andisam 14091]

Helen, valjda je vazno da se ne bude diskriminativan s opravdanjem 'ona je mala'. Tipa, 'Nemam para za dva sladoleda. Kupicu samo Masi, jer je mala pa ce da place'. :D

Jao, zamisljam situaciju.

 

Izmenjeno 5 Dec 2015 od strane andisam

[Hellen 14345]

aha, pa to naravno andi..nisam ni razmatrala taj scenario kao mogucnost..

[andisam 14091]

Pisurija!

[Strelac84 2882]

Ja kada sam pisala mislila sam na malo stariju decu. Naravno da ces detetu od 3,4,5... godina reci da ne moze sa bebom tako jer je beba malo, to su cinjenice. Ali ta mala beba raste, i vremenom nije vise bas mala a nastavlja se govoriti pusti je ona je mala. Ovde polazim iskljucivo od sebe, kada se posvadjaju imala sam obicaj reci A da je pusti zato sto je E mala, a u stvari pricamo o cetvorogodisnjem i petogodisnjem detetu. Mislim, cuj mala

Ista  situacija je i kad A nesto treba kupiti(npr. bojice za skolu), kupim obema da se ne bi svadjale, jer eto E je mala pa ce knjeziti, a to je manji otpor moj i nista drugo. Zato se trudim da izbegavam takve termine jer sam i ja rasla tako i znam da me je pogadjalo.

[jelena_ 9644]

Helen, valjda je vazno da se ne bude diskriminativan s opravdanjem 'ona je mala'. Tipa, 'Nemam para za dva sladoleda. Kupicu samo Masi, jer je mala pa ce da place'.

Jao, zamisljam situaciju.

 

I ja sam bas o ovome pricala. O tom scenariju.

aha, pa to naravno andi..nisam ni razmatrala taj scenario kao mogucnost..

  Hellen, carica! Uvek pomisli drugacije od vecine.

Ja kada sam pisala mislila sam na malo stariju decu. Naravno da ces detetu od 3,4,5... godina reci da ne moze sa bebom tako jer je beba malo, to su cinjenice. Ali ta mala beba raste, i vremenom nije vise bas mala a nastavlja se govoriti pusti je ona je mala. Ovde polazim iskljucivo od sebe, kada se posvadjaju imala sam obicaj reci A da je pusti zato sto je E mala, a u stvari pricamo o cetvorogodisnjem i petogodisnjem detetu. Mislim, cuj mala

Ista  situacija je i kad A nesto treba kupiti(npr. bojice za skolu), kupim obema da se ne bi svadjale, jer eto E je mala pa ce knjeziti, a to je manji otpor moj i nista drugo. Zato se trudim da izbegavam takve termine jer sam i ja rasla tako i znam da me je pogadjalo.

"pusti je, ona je mala" - pa se tako stalno udovoljava "malom" detetu iako vise nije malo.

Evo najmladjem clanu moje porodice i dalje se deli etiketa "ona ja mala, pusti je, razumece za koju godinu" za sve! Iako taj najmladji clan ima 20+ godina. A to je stav roditelja. To bih volela da izbegnem - ako je to uopste moguce.

[Ehinacea 7744]

Iskrice i Cupavice zao mi je.

Sto se tice "Mala je" i mene to nervira u smislu povladjivanja mladjem detetu za sve i svasta posebno kada malo dete i vise nije tako malo. Druga stvar je objasniti starijem detetu da ne trpa mladjem sitne igracke u usta, onda naravno ima smisla reci mala je. Na zalost znam dosta primera gde su rodtelji negativno uticali na odnos izmedju dece u smislu favorizovanja muskog deteta u odnosu na zensko i to od malih nogu i sitnica, pa sve do podele imovine. Isto tako primecujem favorizovanje deteta koje jasno pokazuje neki talenat u odnosu na dete koje jos nije pokazalo ili mozda nece. To verujem da trajno utice na odnos i veoma cesto kod deteta koje nije favorizovano ostavlja trajne posledice i komplekse manje vrednog deteta. Uzasno mi je kada vidim da braca i sestre ne govore i da su odnosi losi.

Sto se posvecivanja tice ja se secam kada sam se porodila da mi je jedna koleginica cestitala i da smo pricale o odnosu prema dvoje dece i da sam rekla da cu se uvek truditi da budem jednaka prema njih dve. Ona inace ima dva velika sina i kazala mi je nesto sto sam zapamtila. Rekla mi je da nije sustina u svakom trenutku biti isti prema deci (zapravo nije ni fizicki moguce), vec da ukupna paznja bude jednako raspodeljena. Na primer jednom je rodjendan, kupuje se poklon, a onda se pravi pritisak da mora u istom obimu da se kupi nesto i drugom detetu. Kaze ona meni-ne mora! Ok je da mu se uzme neka sitnica kao znak paznje, ali sustina je posvecivanje prema potrebi u datom trenutku, a da u zbiru to posvecivanje bude jednako prema svakom detetu. I zaista mislim da je bila u pravu. Iako su moja deca jos uvek mala, primecujem da ima ima dana kada se (malo) vise posvetim jednoj, npr. dobijem zadatak iz vrtica i celo popodne pravim nesto sa starijom, a mladja je tu pored nas, igra se, ali veci deo moje paznje je usmeren ka starijoj. Onda sutradan se igram veci deo popodneva sa mladjom, a starija se vise igra sama. Ali sustinski u zbiru paznja je jednako raspodeljena. Inace sada mi je lakse, prvo, sve cesce  se igraju zajedno, a drugo posto je mladja porasla mogu u isto vreme da se igram sa obe. A kada vidim da se njih dve igraju zajedno i da uzivaju ne mesam im se. Gledam ih i hocu da puknem od ljubavi i ponosa.

[jelena_ 9644]

Ehi, svidja mi se sve sto si napisala

[Hellen 14345]

Ma to vi prva deca pa vam zato smeta, razumem :D A mi mladji nama je smetalo sto smo nasledjivali odecu i td..

U principu uvek jedno dete misli da je drugo povladjeno i td..

[paper_moon 16452]

Problem oko nejednakosti u posvećenom vremenu se u našem slučaju javio kada je N imao konstantne vježbe što kod kuće,što kod terapeuta,defektologa itd.Mi smo se trudili ds S posvEtimo posebno vreme vodeći je na predstave,ili njega uspavam ranije a nju sat vremena kasnije.Ali ipak se osećalo posebno kad smo bili u banji pa pola dana provedem s njim na terapijama.

Zatim sam ja sama bila slabija na njega zbog svega što prolazi i ispunjavala mu gotovo sve želje.To sam krenula da mjenjam jer je prvenstveno loše za njega samog.

Intezitet vježbi i tretmana se smanjio a samim tim imam za oboje više vremena.

Ali eto sigurna sam da u tim situacijama kad neko dete ima probleme bilo koje vrste pre sveha fizički je nemoguće posvetiti se ravnopravno.Mene baš baš grize savest zbog toga iako sam se trudila maksimalno da joj posvetim istu količinu pažnje- znam da je S i te kako osetila da je pažnja bila više okrenuta ka njemu.

Izmenjeno 6 Dec 2015 od strane Marijachi

[amorfati 3461]

JA sam na primeru mm i njegovog brata shvatila sta necu raditi. Njihovi roditelji non stop trube, pa i sad kad su matori, mogu onda da zamislim kako je bilo kad su bili klinci, kako su oni braca i kako ne treba da se svadjaju, kako treba da se drze zajedno i bla, bla...Sve to super zvuci ali mm i dever su dva razlicita sveta i to insistiranje na tome da ne treba da se svadjaju je dovela da toga da oni sada maltene i nemaju odnos. Da se razumemo, ne svadjaju se, taman posla, razgovaraju ali sve nesuglasice trpaju pod tepih, jer je, jel te, nedopustivo da udju u konflikt. Nema tu ni B od bliskosti, odnos im je krajnje povrsan pa i  cak nekako formalan, ne znam kako bih objasnila. Eto, to stvarno ne bih volela da prenesem na svoju decu. Sto neko rece, svadjace se, ko je jos video da se braca i sestre ne svadjaju i meni je to ok. Trudicu se da ih naucim KAKO da se svadjaju tako da ne povrede jedno drugo. Nesuglasice ce postojati i mislim da je bolje da ih kroz konflikt prorade nego da cute i guraju pod tepih zarad usiljenih "dobrih odnosa" 

Sto se mene i moje setre tice, volela bih da smo bliskije ali ona je nekako bas zatvorena kada su emocije u pitanju i tu je mnoooogo tesko doprti do nje. Inace se mnogo bolje slazemo od kad ne zivimo zajedno, tj.od moje udaje. Vidjamo se bar 1 nedeljno, cujemo skoro svaki dan i volimo se naravno 

[In-Greed 10390]

Nasi nas nisu forsirali uopste da budemo ovakvi ili onakvi. S godinama smo prirodno postali bliski, posebno otkad sam se udala. Braca su mi bas oslonac i pricamo o mnogo cemu, a nadam se da cu i ja njima biti. Meni je simpaticno sto i dan danas ja moram da vidim i aminujem 90% stvari prije nego sto se oni odluce za trgovinu garderobe. Vjeruju mom ukusu, pa ostalno navika sta li. Razliciti smo, ali i naviknuti na to.

[Ehinacea 7744]

Ma to vi prva deca pa vam zato smeta, razumem A mi mladji nama je smetalo sto smo nasledjivali odecu i td..

U principu uvek jedno dete misli da je drugo povladjeno i td..

Hehe, ja sam mladje dete, ali me principijelno nervira povladjivanje. E vidis Hellen bas si lepo napisala-jedno dete misli da je drugo povladjeno. Nije stvar u tome koliko se trudis da raspodelis paznju, vec kako deca to dozivljavaju. Nekada nasim postupcima mozemo da navedemo da se dete oseti manje voljenim ili da je dugo povlasceno, a zapravo deca su razlicitog karaktera i roditelji se zbog toga drugacije ponasaju prema njima, a oni to pogresno shvate. To je zamka u koju mnogi upadnu... Cesto se roditelji za jedno dete vise brinu, za drugo manje jer je po prirodi snalazljivije, pa se to snalazljivije oseti zapostavljeno, a nije tako, nego roditelji vise brinu za manje snalazljivo dete.  Kao i za sve u zivotu, nije vazno sta si rekao, vec kako su te drugi shvatili.

[Kokica87 1065]

Divno si ovo srocila,slazem se u potpunosti!

Ja obojicu podjednako obozavam naravno,ali uvek nekako teze podnosim suze ovog starijeg,uvek mislim da mu treba vise zastite i rada sa njim!Maleni mi je vec nekako jaci emocionalno i snalazljiviji,prosto ne znam kako da objasnim,u vecini slucajeva je tako kod mladje dece u mojoj okolini.

Sto se teme tice uzasno bi me bolelo da ne budu bliski kad odrastu,to bi naravno sebi prepisala kao gresku,a u stvari to je najvise do njih samih... 

[Vuciguraj 8182]

Izmedju mene i sestre je cetiri godine razlike.Ja sam kao mala bila ljubomorna na nju kada je u pitanju mamina paznja,ali kod nas je situacija specificna.Tako da smatram da roditelji i te kako uticu ako ne na odnos,onda na osecaje svoje dece sigurno.

Kasnije sam ljubomoru prevazisla,vremenom,a se sestru naravno volim i imam jako zastitnicki odnos prema njoj.Drustvo nam je slicno,npr. ja se druzim sa nekom osobom a moja sestra sa njenom mladjom sestrom,mnoge drugarice su nam zajednicke,izlazimo i sada zajedno kada ja mogu,pomazemo  i brinemo jedna o drugoj...Mislim da imamo lep odnos.

Ja sam uvek zelela da izmedju moje dece bude manja razlika u godinama.Nazalost,to nece biti moguce, pa mi je sada najvaznije da moje dete dobije brata ili sestru,bez obzira kada.

[Kate Kapetanica 2466]

Vidim da ova tema ne postoji, a cini mi se da je veoma zanimljiva za sve roditelje koji imaju (i planiraju da imaju) vise dece. U kojoj meri roditelji uticu na odnos izmedju svoje dece? Kako vi vaspitavate (planirate da vaspitate) vasu decu na ovu temu? Kako su vasi roditelji uticali na vas i vas odnos sa bracom i sestrama? Da li poredite decu? Da li to radite pred njima ili u sebi? Da li verujete u to da na deo nase licnosti utice i to koji smo se po redu rodili (prvo, drugo, srednje dete itd)?

Evo ja cu odmah da kazem da mi je jedna od vaznijih stvari da ih naucim da jedna drugu podrzavaju, da budu jedna drugoj oslonac, u pravom smislu te reci. Da nema ljubomore, da se raduju uspehu one druge.  Mnogo mi je vazno  da ne bude favorizovanja jednog deteta u odnosu na drugo u bilo kom domenu, kolikogod da su razlicite. Volela bih da sa godinama razviju pravu sestrinsku ljubav, trudicu se da im pomognem na tom putu, isto kao sto se nadam da kada budu vece da im se necu mesati kada ne treba, vec da cu umeti da se sklonim i pustim ih da same ucvrscuju svoj odnos. 

Roditelji su ključni, po mom mišljenju, za razvoj odnosa medju decom. Svojim primerom, uključujući tu i medjusobni odnos, ne samo odnos prema deci, uče decu o tome kako izgleda zdrava relacija koja se zasniva na medjusobnom poštovanju, uvažavanju tudjih potreba, na zdravoj i argumentovanoj debati pa i svadji, na iskrenosti, bliskosti i ljubavi. Jako je bitan sistem vrednosti koji deca usvajaju gledajući nas. 

Dopalo mi se kako je Hellen jednostavno objasnila raspodelu pažnje koja nastaje dolaskom drugog deteta, a i slažem se sa Ehi da je ukupni bilans bitan. Trudim se da ispratim potrebe obojice, ali realnost je takva da više vremena provodim sa Strahinjom što je sasvim normalno jer je on beba koja zavisi potpuno od mene. Al zato se trudim da vreme koje provedem sa N bude potpuno posvećeno njegovim željama. Sreća pa je N, bez obzira što je još uvek mali, iznenadjujuce razuman i empatican, naravno ne uvek, ali u meri koja mi je sasvim dovoljna da balansiram. Za sad mislim da neću mešati u njihov odnos, jer imam negativne primere posledice mešanja mojih roditelja u moj odnos sa sestrom, kao i očajan odnos B sa njegovim bratom zahvaljujući intervencijama njihove majke. Ne znam, možda grešim, možda i hoću. Za sad uskocim samo kad je S fizički ugrožen u tom nekom njihovom gurkanju na podu. Za otimanje oko igračaka se sami snalaze

Poredila sam ih, što kaže Jelena-statistike radi. Sa B sam komentarisala S psihičko-motorni razvoj, čisto da se orijentisem jer mi je N jedini etalon. Već sad se vidi da su potpuno različitih karaktera. Već sam pisala o tome da mislim da je najveća greška koju roditelji mogu da naprave baš to poredjenje jer se time stvara(ili pojačava) kompeticija kojoj nema mesta u medjudecijem odnosu. 

Meni je ona sestra najbolji prijatelj. Nije uvek bilo tako, upoznale smo se tek kad smo pre 15g počele da živimo same, zajedno. Od nje sam mnogo naučila i gledajući nju sam se puno promenila. Naravno da se i posvadjamo ponekad, ali sad barem znamo kako, a da ne povredilo jedna drugu