Inkluzija

[NanaS 29]

Sorry ako sam bila OT.

[Dea* 2]

Moj mali bratanac se vodi kao dete ometeno u razvoju.Prilikom rodjenja je ostao bez kiseonika i jedva su ga spasili.Do toga ne bi ni doslo da su moju snaju odmah porodili na carski kao sto je i bilo dogovoreno.Mucili su je 25 sati,babice su govorile: vidi kolika si ti,ima na prirodno da rodis.Na kraju su jedva i nju i bebu spasili.Uglavnom,dete je u pocetku bilo dobro,ali kako je rastao primetili smo da ne reaguje na osobe oko sebe.Ponekad se nasmeje i to je bilo sve.Prvo su mislili da je jednostavno mirna beba,ali kad ni do druge godine nije propricao onda su se moj brat i snaja zabrinuli.Pre toga su ga vodili na neka ispitivanja jer je prilikom rodjenja imao hematom u glavi koji se na kraju povukao i mislili su eto to je to,sada ce sve biti u redu.Kada je napunio 3 godine vodili su ga u Beograd na razna ispitivanja,zatim u neku kliniku gde su bila deca ometena u razvoju i tamo je bio 2 nedelje i imao je vezbe za govor.Poboljsalo se stanje nakon toga,poceo je da prica pomalo.Mi smo kuci sa njim svaki dan radili,uopste nije bilo lako.Desavalo se da on nece da vezba,place,vristi, i mi smo sa njim plakali,ali terali smo ga da vezba,da ponavlja reci za nama.krenuo je u vrtic sa 4 godine,svaki dan kod psihologa,logopeda,svaki mesec u Bg kod psihologa i logopeda.Deca su u pocetku bila okrutna prema njemu,ali ubrzo su ga svi zavoleli.Vaspitacica im je objasnila kakav on ima problem i prihvatili su ga.Sada je drugi razred osn.skole,krenuo je godinu dana kasnije.Psihologica je zadovoljna sa njim koliko je napredovao,uciteljica isto tako.Malo mu je pisanje problem,ali kazu to ce se se poboljsati vremenom.Brblja 100 na sat,stalno prica,ponekad pobrka padeze,ali mi ga stalno ispravljamo kad god nesto pogresi.Deca su ga zezala u skoli,rugala mu se,i sada ga ponekad neko dirne,gurne,podmetne nogu da padne samo zato sto je on drugaciji.Ali sva sreca pa on to ne prima toliko k srcu.Kada dodje kuci i pozali se da ga je neko dirao ja mu kazem: pa vrati mu,nemo trpeti...on kaze: pa kako da ga udarim,on je moj drug! Sta da kazem,on je jedno divno dete i mi ga svi obozavamo.

[Ivančica 939]

Moj mali bratanac se vodi kao dete ometeno u razvoju.Prilikom rodjenja je ostao bez kiseonika i jedva su ga spasili.Do toga ne bi ni doslo da su moju snaju odmah porodili na carski kao sto je i bilo dogovoreno.Mucili su je 25 sati,babice su govorile: vidi kolika si ti,ima na prirodno da rodis.Na kraju su jedva i nju i bebu spasili.Uglavnom,dete je u pocetku bilo dobro,ali kako je rastao primetili smo da ne reaguje na osobe oko sebe.Ponekad se nasmeje i to je bilo sve.Prvo su mislili da je jednostavno mirna beba,ali kad ni do druge godine nije propricao onda su se moj brat i snaja zabrinuli.Pre toga su ga vodili na neka ispitivanja jer je prilikom rodjenja imao hematom u glavi koji se na kraju povukao i mislili su eto to je to,sada ce sve biti u redu.Kada je napunio 3 godine vodili su ga u Beograd na razna ispitivanja,zatim u neku kliniku gde su bila deca ometena u razvoju i tamo je bio 2 nedelje i imao je vezbe za govor.Poboljsalo se stanje nakon toga,poceo je da prica pomalo.Mi smo kuci sa njim svaki dan radili,uopste nije bilo lako.Desavalo se da on nece da vezba,place,vristi, i mi smo sa njim plakali,ali terali smo ga da vezba,da ponavlja reci za nama.krenuo je u vrtic sa 4 godine,svaki dan kod psihologa,logopeda,svaki mesec u Bg kod psihologa i logopeda.Deca su u pocetku bila okrutna prema njemu,ali ubrzo su ga svi zavoleli.Vaspitacica im je objasnila kakav on ima problem i prihvatili su ga.Sada je drugi razred osn.skole,krenuo je godinu dana kasnije.Psihologica je zadovoljna sa njim koliko je napredovao,uciteljica isto tako.Malo mu je pisanje problem,ali kazu to ce se se poboljsati vremenom.Brblja 100 na sat,stalno prica,ponekad pobrka padeze,ali mi ga stalno ispravljamo kad god nesto pogresi.Deca su ga zezala u skoli,rugala mu se,i sada ga ponekad neko dirne,gurne,podmetne nogu da padne samo zato sto je on drugaciji.Ali sva sreca pa on to ne prima toliko k srcu.Kada dodje kuci i pozali se da ga je neko dirao ja mu kazem: pa vrati mu,nemo trpeti...on kaze: pa kako da ga udarim,on je moj drug! Sta da kazem,on je jedno divno dete i mi ga svi obozavamo.

Zaista divno dete. :)

[mna mama 4535]

Pre neki dan sam provela 15-tak min u šk.dvorištu i tu je bio dečkić 2.razred koji ima 'nevidljive golim okom' smetnje u razvoju,da se tako izrazim,ali se ponaša kao dete od 4 godine,pri tom užasno puno psuje,ostala deca se zezaju sa njim (da se tako izrazim) i rekla bi da mu to jako prija ,često skida gaće i 'dahće' kod vrata,ispušta zvukove,ma svašta radi,e sada ne znam šta je tu 'pravo rešenje'

[Nice 8803]

Pre neki dan sam provela 15-tak min u šk.dvorištu i tu je bio dečkić 2.razred koji ima 'nevidljive golim okom' smetnje u razvoju,da se tako izrazim,ali se ponaša kao dete od 4 godine,pri tom užasno puno psuje,ostala deca se zezaju sa njim (da se tako izrazim) i rekla bi da mu to jako prija ,često skida gaće i 'dahće' kod vrata,ispušta zvukove,ma svašta radi,e sada ne znam šta je tu 'pravo rešenje'

Tesko je tu reci sta je pravo resenje, ali da ide u skolu sa decom koja nisu ometena u razvoju definitivno nije, bar po meni. Dete je jos malo i nije kasno da mu se pomogne, jer ako ovako nastavi bojim se da bi se kasnije neko mogao mnogo ozbiljnije ''zezati'' s njim, a onda ce se svi hvatati za glavu i pitati se sta nam se to desava, kuda ide ovaj svet i sl. Da ne govorim o tome da takva deca cesto postaju i sama nasilna prema drugima, cula sam za par primera. Nisam ni za kakvu podelu dece, i u sustini sam za inkluziju, ali iskljucivo ako sa decom rade odgovarajuce obuceni ljudi.

[Dulcinea 1862]

Inkluzija je kao i sve u ovoj zemlji,dobra zamisao,ali lose sprovedena u delo. Tesko je nastavnicima da posle samo nekoliko seminara budu u potpunosti sposobni za rad sa decom koja imaju posebne potrebe. S druge strane,otpusten je veliki broj defektologa,ljudi koji su zaista kompetenti po ovom pitanju. Nije mi jasno kako misle da se mozemo u potpunosti i podjednako posvetiti detetu koje radi po IOP-u i ostalim ucenicima kojih ima preko 20-30 i sve to za 45 min? Slazem se da je dobro za decu da budu u "normalnom" okruzenju,ali s njima bi ipak trebalo da radi neko strucan u toj oblasti,tj.da pored nas na casu bude pedagoski asistent (neki novi naziv?),neko ko ce raditi samo sa tim detetom i na njemu svojstven nacin,nacin koji ce on/ona razumeti,objasniti nastavnu jedinicu.

Drugi problem koji postoji je taj sto se ucenici bune oko ocena.Tesko je objasniti zasto neko ko radi po IOP-u ima dvojku i od njega se ocekuje da zna samo najosnovnije,dok ucenik koji radi po standardnom programu za tu istu ocenu mora da zna mnogo vise.

Ne postoje jedinstveni kriterijumi za te posebne individualne programe.

Mora na ovom polju jos mnogo da se radi u nasoj zemlji.

[Annabel_Lee 166]

Inkluzija je kao i sve u ovoj zemlji,dobra zamisao,ali lose sprovedena u delo. Tesko je nastavnicima da posle samo nekoliko seminara budu u potpunosti sposobni za rad sa decom koja imaju posebne potrebe. S druge strane,otpusten je veliki broj defektologa,ljudi koji su zaista kompetenti po ovom pitanju. Nije mi jasno kako misle da se mozemo u potpunosti i podjednako posvetiti detetu koje radi po IOP-u i ostalim ucenicima kojih ima preko 20-30 i sve to za 45 min? Slazem se da je dobro za decu da budu u "normalnom" okruzenju,ali s njima bi ipak trebalo da radi neko strucan u toj oblasti,tj.da pored nas na casu bude pedagoski asistent (neki novi naziv?),neko ko ce raditi samo sa tim detetom i na njemu svojstven nacin,nacin koji ce on/ona razumeti,objasniti nastavnu jedinicu.

Drugi problem koji postoji je taj sto se ucenici bune oko ocena.Tesko je objasniti zasto neko ko radi po IOP-u ima dvojku i od njega se ocekuje da zna samo najosnovnije,dok ucenik koji radi po standardnom programu za tu istu ocenu mora da zna mnogo vise.

Ne postoje jedinstveni kriterijumi za te posebne individualne programe.

Mora na ovom polju jos mnogo da se radi u nasoj zemlji.

Potpisujem

Kao i prethodne reforme u našoj državi, i ova je nespretno uvedena. Najpre su nam servirali priču da to treba sprovesti, tek su onda počeli da nas edukuju, oni koji su sve to osmislili i dalje lutaju kada su neke stvari u pitanju, kadra nema, iako mnoštvo kolega čeka posao na Birou, bolje rečeno, para nema, tako da, slažem se, mora na ovom polju još mnogo da se radi.

Da je nije lako nama, učiteljima i nastavnicima, u svetlu svega ovoga, nije nam lako, ali toj deci i njihovim roditeljima je svakako teže. Svakako da je poenta priče i da ih naučimo da čitaju, pišu, sabiraju, ali mnogo više da se socijalizuju, da umeju da se ophode prema drugima, da se druže, da ih razumeju, da se snađu sutra u životu kad odu na autobusku stanicu, u prodavnicu, na slavu.

Uverila sam se da takvoj deci inkluzija puno koristi, a naša je uloga da njihove drugare uputimo na to da ih prihvate.

[Ivana Popovic 14]

Mlada sam profesorica i od ove školske godine sam počela da radim u osnovnoj školi gde sam dobila 5 učenika sa inkluzijom. Zatekla sam situaciju da je jedan učenik iz siromašnije porodice bio nekoliko godina "degradiran" na IOP 2 iz predmeta koji predajem. Utvrdila sam da ima redovne sposobnosti iz mog predmeta (iako ima malo smanjene sposobnosti u smislu da mu je pamćenje slabije, ali je dovoljno bistar da prati redovno gradivo iz svih predmeta, sve razume, jako se trudi i sve bolje napreduje). Počela sam sastavljati posebne lekcije za tog učenika na redovnom nivou, uvoditi osnovne pojmove, davati kratka objašnjenja za svaki zadatak, strpljivo vežbati zadatke s njim, i već nakon par meseci taj učenik savladava i gradivo srednjeg nivoa, a ne samo osnovnog kao što se očekuje od učenika sa IOP-om. Izuzetno je bistar, vredan i marljiv i ima radne navike kao vukovci, ako nešto ne zna odmah želi da to nauči i da popravi ocenu, ne dozvoljava sebi nijednu grešku ili propust. Svaki put kad postavim ciljeve koliko učenik treba da savlada iz neke oblasti, ostanem neverovatno iznenađena kada savlada sve za čistu peticu i pokazuje interesovanje da nauči još zadataka koji su predviđeni za ostale učenike. Oduševljena sam i jako zahvalna što sam dobila to odeljenje i što imam čast da stičem iskustvo u radu sa inkluzijom u najboljim mogućim uslovima. Samo me brine jedna stvar: primetila sam da je jedan slab učenik postao jako zavidan što pomažem učeniku sa IOP-om i što učenik sa IOP-om dobija bolje ocene jer napreduje. Na nekoliko časova primećujem kako slab učenik uporno upućuje sitnije uvrede učeniku sa IOP-om (koji je inače dobar i miran i ne reaguje na to) i brinem se da li ja svojim postupcima doprinosim razvoju takve situacije i da li će možda ta tenzija kulminirati. Mislim da još uvek nije vreme da intervenišem jer to nisu jako uvredljivi komentari, i plašim se da ako pokušam da se tome suprotstavim sada dok je ovako banalno, da mogu proizvesti kontraefekat nakon mog časa. Inače je učenik sa IOP-om dobro prihvaćen od strane vršnjaka i čini mi se da bi ga drugovi zaštitili ako se nešto desi. Moraću posvetiti više pažnje slabijem učeniku i malo mu pomoći da i sam dobije neku bolju ocenu, pa će možda neprijateljstvo da se postepeno stiša. I sama sam bila povučenija i nisam bila baš prihvaćena od strane vršnjaka i moje iskustvo je da je bolje ne reagovati na uvrede i postiti da prođu, nego upasti u nevolju zbog suprotstavljanja. Inače, trudim se da budem posvećena svim odeljenjima, da objašnjavam i prilagođavam lekcije na svim nivoima i da kvalitet mojih časova bude što bolji i bolji i da uvažavam sve učenike koji se trude i koji su željni znanja, dok one nesavesne učenike jednostavno ne angažujem dovoljno jer oni to ni ne žele, pružaju otpor kad ih prozovem i postavim neko pitanje iako nisam stroga. 

[snowhite 5773]

Nisam usla na ovu temu da dam svoje misljenje o inkluziji nego da vas pitam sta mislite o jednoj situaciji u kojoj se nasla moja dobra drugarica. Pitanje je prije svega upuceno mojim koleginicama, prosvetnim radnicima:-)

Zamislite da predajete odeljenju medju cijim ucenicima je i jedan djecak, sin vase koleginice. Upisan je u skolu kao 'normalno' dijete( ocu reci bez ikakvih posebnih potreba) i sigurno mu je progledano kroz prste(tu mislim prvenstveno na pedagoga skole) i bez ikakve dijagnoze pohadja nastavu sa drugom djecom. A njegovo ponasanje odaje potpuno drugaciju sliku. Djecak ima velikih psihickih problema, moja drugarica je ubijedjena da sigurno ima neki vid autizma. Nerijetki su trenuci kad prica sam sa sobom. Kad iz cista mira pocne da trci po ucionici i neartikulisano vice. I jos mnogo toga....
Svi cute, i uprava, i pedagog, i naravno uciteljica. Zao im koleginice(koja btw ima ozbiljnih zdravstvenih problema) i iz sazaljenja niko ne progovara.
Vruc je krompir u tkama uciteljice. Kako da se nosi sa tim...ja predlazem da majku djecaka obavjestava o svemu sto djecak radi na casu...isto tako i pedagoga...da ne bude posle kad se budu ocjene zakljucivale da je uciteljica nerealna. Da ga je zakinula. A ja se pitam kako uopste realno ocijeniti takvog ucenika...

Dakle, da li biste vi majci djecaka ista rekle? Obavjestavale je o njegovom ponasanju? Kako uopste raditi u takvoj atmosferi? Djecaku je potrebna strucna osoba, da bude pored njega. Za njega treba poseban IOP. I sve bi bilo lakse, narocito za ucitelja.
Ali on se ne vodi kao dijete sa posebnim potrebama, nazalost....zar je roditeljima toliko tesko da priznaju da im je dijete drugacije? Stvarno ne razumijem.

[merima 1499]

kao prosvetar, ukljucujem se.da, obavestiti sve, posebno roditelje i biti uporan, jer sa takvom decom treba raditi.veci problem se pravi ako se to ignorise.

[leni 5767]

Nisam uciteljica al' sam profesor. Al' ne radim to  Salu na stranu, kompetentna ili ne- roditelj sam. Mislim da ni koleginica, ni pedagog, ni uprava, nemaju pravo da jedno dete stavljaju ispred 23. druge dece. Ako je ona procenila(a ima pravo na procenu jer je uciteljica) MORA da obavesti roditelje a zatim usmeno i pismeno PP sluzbu skole i da trazi pomoc. U razredu srednje cerke je decak nasilnik i ja cu prva na roditeljskom traziti da se ukljuci PP sluzba. I da je moje dete nasilnik, nema pravo da drugu decu drzi kao taoce svojim ponasanjem. Ocene su najmanje bitne ali ce time sto sada cuti izgubiti autoritet kod druge dece i imati losu org. casa i nedostizne ciljeve.

[Cintia 726]

I ja sam profesor. Meni je prosto neverovatno da svi okreću glavu i prave se ludi. Doduše, zaista ne znam kako školstvo funkcioniše u Srbiji i Crnoj Gori (pretpostavljam Snow da tvoja prijateljica radi u CG), ali ovde je apsolutno nemoguće da se takvom detetu ne ukaže adekvatna pomoć i adekvatan tretman. Ne razumem kako to niko nije primetio. Ali, ajde, neću da ulazim u to sad, očigledno je da se svi prave ludi, nego da odgovorim na pitanje. Naravno da treba obavestiti roditelje i školskog psihologa i bilo koju službu koja je zaduzena za to. To su deca sa posebnim potrebama i sa takvom decom treba raditi, a rad sa njima odstupa od običnog nastavnog programa. U svakom slučaju, mislim da bi tvoja prijateljica trebalo da bude oprezna jer ako niko ne obraća pažnju na to očigledno je da neće da se zna, pa da ne upadne u problem. 

Izmenjeno 2 Feb 2017 od strane Cintia

[leni 5767]

Pa da, zena se plasi za posao, ali ako svi budemo bili intertni ode nam deustvo u pm. Zato sad imamo pricu o vip razredima u gimnaziji i slicne gluposti.

[snowhite 5773]

Nazalost, tu se svi prave ludi. Svjesni su svi, i PP sluzba i roditelji da djecak ima problem, ali svi cute. Precutkuju tako ociglednu istinu. A zasto? Zato sto je zaboga sin njihove koleginice. Pa sta i ako je...kakve veze ima to cije je dijete...svasta.
Greska je napravljena u startu. Tesko da se sad moze sta promijeniti. Djecak je u drugom razredu. Uciteljici ostaje da se izbori kako zna i umije i bice joj mnogo tesko izaci na kraj sa njim, njoj najteze. A eto i ona mora sad da cuti. Jer ako ista kaze samo ce se zaboga zamjeriti...i naravno niko je nece podrzati u toj prici.

Mnogo sam bijesna zbog ovoga. Sve nam je ovakvo i skolstvo i zdravstvo...pisi propalo. Kad nema pravde, kad je ljudima utjeran strah u kosti pa cute. Cute da ne bi ostali bez posla. Katastrofa.

A sto se tice inkluzije po meni samo mrtvo slovo na papiru....

[broccoli 5060]

A, joj... bas teska situacija.

Ja mislim, da ako roditelj nije naveo da dete ima razvojni zdravstveni problem, mi i nemamo pravo da ga sami imenujemo, ili skrecemo paznju roditelju na to. To mislim da je u pravilniku ili tako nesto...

Da ukazemo da se dete ne ponasa adekvatno na casovima, to da. 

Elem, samo bih redovno obavestavala roditelja sta dete radi na casu, predlagala razgovor sa pedagogom, psihologom... Potrudila se da usmerim druge ucenike da mu pomognu... O svemu treba voditi i pismenu dokumentaciju, o detetovom ponasanju i preduzetim koracima.

Jako bih se potrudila da ostvarim prijateljski odnos sa majkom, da shvati da smo na istoj strani i da zelim da pomognem njenom detetu, a ne samo da se "zalim". 

Na kraju se dobro zamislih na ovo svi cute, znaci ona majci uopste ne govori kako se dete ponasa na casu? Nego majka misli da on sedi, prati i pise? 

[snowhite 5773]

Broc, razmisljamo slicno. I slazem se sa svime sto si rekla, tako bih i ja postupila.

Govori ona majci kako se on ponasa na casu, ali cini mi se ne bas sve. Jer on zbilja ponekad ima cudne poteze, neartikulisanu pricu.
Evo npr ustane iz cista mira iz klupe, ode do prozora i pocne da se obraca Bog zna kome(nekom zamisljenom liku valjda) pa kao nesto se svadja sa njim bla bla i vrati se na mjesto. I ja pitam drugaricu zasto ne kaze to roditelju tj majci...a ona 'pa kako tako nesto da im kazem, da im kazem da on prica sam sa sobom, nesto ne mogu'. Stvarno je ne razumijem, majke mi.

[Vuciguraj 8182]

Snow,i ta tvoja prijateljica ima autocenzuru ocigledno.

[broccoli 5060]

Ja bas razumem tvoju drugaricu... i to nije lako, ali je sastavni deo naseg posla...

Ne znam kako dete stoji intelektualno, to je jako vazno, da li uspeva da prati nastavu i pored problema koje ima? 

[leni 5767]

Ne mislim da je inkluzija mrtvo slovo, oba moja deteta idu u razred sa detetom sa smetnjama u razvoju. Ovde gresi tvoja drugarica. Meni je to kao kad nas 4 radimo u kancelariji i nas 3 mislimo (i pricamo) kako cetvrta lose obavlja posao a niko joj ne skrece paznju. Mozda ona ne zna da lose radi? Niko joj nije rekao. Mozda majka ne zna da je on takav, mozda misli da je samo rasejan, a uciteljica joj cutanjem ne pomaze.

[majat 1516]

Ja bas razumem tvoju drugaricu... i to nije lako, ali je sastavni deo naseg posla...

Ne znam kako dete stoji intelektualno, to je jako vazno, da li uspeva da prati nastavu i pored problema koje ima? 

Mogu samo da se složim sa ovim. Zamislite kada bi lekar izbegavao da saopšti dijagnozu koja se tiče deteta drugog kolege. Posao učiteljice je da nađe prihvatljiv način da saopšti roditelju sve što se dešava na času. Takođe je važno i da zaštiti sebe u ovakvoj situaciji, a to neće ćutanjem i sakrivanjem... treba voditi i propisanu pismenu dokumentaciju o tome, da ne bi bilo posle da nije reagovala (a morala je). 

Nastavnik je pre svega profesionalac (ili bi bar trebalo da bude) prema svojim đacima i njihovim roditeljima a tek onda prijatelj...

Inače, radim u školi...

[Cintia 726]

Mislim da je nemoguće da majka ne zna da joj dete ima neki problem. Možda bi bilo moguće da majka ne zna da dete ne sluša na času ili nešto u tom stilu, ali da ne zna da dete ima autizam ili neki sličan problem... To je prilično očigledno, a i ne razumem kako školski psiholog prelazi preko toga. Svi znamo da razvoj te dece zavisi od rada sa njima. To je zapravo jako loše za dete. Zaslužuje više od toga. Strasno! Klasičan primer primitivizma.

[snowhite 5773]

Sve ste u pravu.

Majka tog djeteta sve zna, zna kakvo dijete ima ( rasijano sigurno ne) ali naravno to nece da prizna. Da je htjela rekla bi nesto i pedagogu i uciteljici.
Pedagog, iz 'kolegijalnosti', se pravi lud.
Uciteljica izgleda inertna po tom pitanju. I pored svih mojih dpbronamjernih savjeta(bas smo danas pricale)ona ne zeli da preduzme nista. Rekla sam joj da se bojim da ce ispastati zbog toga jednog dana. Bas me zanima sta ce se desiti kad ga preuzmu nastavnici, da li ce i oni da izignorisu cijelu stvar ili ne. o tom potom. Vrijeme ce pokazati da sam bila u pravu.

Nazalost, ovakvih i slicnih situacija ima kod nas koliko ocete. Cintia, vjeruj mi da bi se jako zacudila kad bi cula sta se sve kod nas radi.

I hvala vam sto ste se ukljucile u ovu moju pricu. Hvala na podijeljenim misljenjima i savjetima.

[leni 5767]

Znam Snow, kod nas roditelji nece da vode dete kod logopeda a ne nesto drugo. Ma sta da ti kazem kad nece da kazu da dete ima vaske. 

Evo onaj slucaj nesrecne devojcice koja je skoro preminula jer je mamu bilo stamota da trazi sampon u apoteci pa ih je tretirala sredstvom za stoku. Tuga i uzas.

[Cintia 726]

A kad ste već kod toga, znam jednu crnogorku doktorku koja je u trudnoći samo dva puta išla na uz i odbila da radi testove i slično jer, zaboga, ni njena majka to nije radila pa je rodila zdravu decu. E od toga mi se stvarno diže kosa na glavi.

Mada, ruku na srce, ne dešava se to samo tu kod vas, ima toga svuda. A kada dete dobije vaške sve se nešto snebivaju da kažu jer misle da će se pomisliti da žive u svinjcu. Tuga!

[snowhite 5773]

E da, leni, nece ni kod logopeda djecu da vode. Ne smijes im pomenuti jer bi se odmah naljutili. Mislim na roditelje. I te vaske su tako banalna stvar a eto roditelji se stide i toga. I sta onda reci za roditelje koje imaju dijete sa posebnim potrebama...tek oni nece da priznaju. Strasno!