Dzo

Nigde nisam pogrešila

That username is already taken, mislim da nam je to slaba tacka- nama, zenama.
Kad postanes majka, onda je tvoje dete najbolje, najlepse, najnaprednije i ti sve znas nabolje, i naravno, najpozrtvovanija si.
Tako kada jedna majka doji, misli da onoj koja ne doji moze bez problema da objasni kako je losa majka, ili neko ko se prirodno porodio moze da kaze kako se neko porodjen carskim rezom "nije porodio dovoljno".
I mislim da je svuda tako, ali ovde je lakse reci, internet, pa smo svi malo k**cevitiji nego obicno.

U porodilistu sve odlicno.
Kad smo dosli kuci plakala sam svaki boziji dan. Muz se uplasio da cu da zaglavim postporodjajnu depresiju.
Strasno sam se brinula da li sve radim kako treba, sanjala uzasno morbidne snove, ali toliko uzasne da i dan danas nikome nisam ispricala.
Sve u svemu, raspadala sam se.
Polako je sve doslo na svoje, sto se tice ljubavi, ne znam , bio mi je divan i sve to, ali mislim da je ljubav ljubav, dosla malko kasnije.

Bila sam prilicno svesna svega tokom trudnoce. Onda, kada sam se porodila, kao da je to bio neko drugi. Moguce da je to tako zbog veoma teskog porodjaja. Do pre neki dan mi je beba bila draga, ali isam imala preteranu zelju da se mazim sa njom. Samo da je presvucem, nahranim i stavim da spava. Cim bi krenula da place, ja bi se izgubila. Non stop bi ga sazaljevala i plakala kada ga vidim. Ne znam sta me je to snaslo tih prvih dana. Medjutim, dan za danom, volim ga sve vise i samo bi da ga ljubim i mazim

Izvini svako ima svoje misljenje al mislim da bebe tj.deca sa dve godine netreba da nose pelene a ne da se tek navikavaju na nosu

A meni su rekli da cveklu davam D da poboljša krvnu sliku i pijo je sokic i sad je krvna slika ok .Trebao je da pije sirupiće prije cvekle ali ih nije podnosio čak su htjeli da mu daju krv kako to dr kaže da ga osvježi ali hvala Bogu cvekla je uradila svoje vjerovatno uz nju i žumance

Mi za sad jedemo pirinac, krompir, sargarepu i tikvicu Sledecu cemo jabuku da uvedemo, posto nam je dr rekla da moze da ima 2 obroka dnevno jedan slani i jedan slatki
Samo je nisam bas najbolje razumela kad mi je rekla za piletinu, parce velicine nokta da se prokuva i prvi put da dam bebi malo tu vodicu u kojoj se kuvalo a tek sutradan da joj dam meso... mozda sam i pomesala... to tek kad napuni 6 meseci... ima vremena do tad pa cu je pitati ponovo.

Jao, jao, dok je jeo sargarepu, bebac je takve face slagao, da je bilo presmesno... jedva je dve kasicice pojeo... Krompir isto tako... A juce samo sto je probao bundevu, povratio je...
Znate li za neku dobru knjigu o bebi ishrani i receptima, mozda?

Au , ako te ne dotice ne razumem ovakav post pun neke negativne energije usmeren direktno meni??
Ne kazem da je sveki pogresila ali hocu reci kako meni recimo nikada nisu branili pojedine namirnice ali da ih i ne konzumiram jer znam da nisu zdrave. Moje misljenje je da braniti detetu kada ode na rodjendan da jede sta je tamo posluzeno nije bas pametno jer kada bude u situaciji odnosno bez nadzora pojesce sigurno.
U kuci treba da je zdrava hrana i kako dete raste objasnjavati mu i usadjivati navike a ne braniti itd. Na taj nacin ce izrasti u zdravog coveka a ne u coveka koji se oseca lisen necega ceo zivot.

Meni je ovako logicno a opet svako ima pravo da radi kako zeli, samo molim bez grubih kritika tudjih odluka.

Ja sam imala konstantnu zelju da piskim i imala sam utisak kao da se suzdrzavam... Odvratno, i ja sam jedva docekala samo da ga skinu, a sto se tice setanja, bila sam tamo naj setacica porodjena carskim, jer sam se u bolnici ponasala kao da sam na misiji- osposobi se dok ne stignes kuci :D Zadnjih 2 dana nisam htela ni nista protiv bolova

Drage mame, izvinjavam se na upadu. Htela bih samo da vas pozovem na manifestaciju povodom Svetske nedelje dojenja koja se odrzava na dve lokacije petak 02.08. u Novom Sadu na Strandu i na Zemunskom keju subota 03.08. u 18h. Hvala!

nisam znala gde bih ovo stavla, pa evo ovde za mame koje ne znaju za ovu foru
DM baby bonus program

http://www.dm-drogeriemarkt.rs/rs_homepage/bebe_deca/dm_babybonus/302048/program_za_bebe.html

U porodilistu sve odlicno.
Kad smo dosli kuci plakala sam svaki boziji dan. Muz se uplasio da cu da zaglavim postporodjajnu depresiju.
Strasno sam se brinula da li sve radim kako treba, sanjala uzasno morbidne snove, ali toliko uzasne da i dan danas nikome nisam ispricala.
Sve u svemu, raspadala sam se.
Polako je sve doslo na svoje, sto se tice ljubavi, ne znam , bio mi je divan i sve to, ali mislim da je ljubav ljubav, dosla malko kasnije.

Djudja, nemoj da se opterecujes. Bice svega ali sve ce proci, i bice ti kul.
Ja sam histerisala kao ti, ali kada smo dosli iz bolnice, do tada sam mislila sve ce biti u najboljem redu.
Sto se tice tela, pre neki dan smo krenuli na kupanje i ja sam pola sata plakala jer mi stomak nije kao sto je bio- a ostalo mi je 2 kg viska! Prosto je sve drugacije, i meni je malo problematicno u svim tim pelenama i bljuckanju da se osecam pozeljno i lepo... E tu ti treba dobar muzic puzic!
Sve se to pregura, htela ili ne.
Vidim i ti dobijas malog Strahinju :wub:
Bice sve kul, nemoj da brigas!

Prvih mesec dana uzivancija,beba sisa i spava, a ja presrecna i divim se sama sebi kako se lepo snalazim obzirom da mi je prvo dete,jednostavno je to ONAJ instikt koji se pojavi kad ti donesu bebu i spuste pored. Divota...
A onda su krenuli grcevi, slabo spavanje i sve sto ide uz to... jos su tu cekamo da sve prodje pa da odahnemo i budemo srecni sto smo pregrmeli prvi ispit...

A sto se tice ljubavi, postepeno i polako... i svakim danom sve vise.

Jedan lep citat
"Da nisam rodila dete,putovala bih,kuca bi mi bila cista,novcanik pun,ali bi mi srce bilo prazno..."

Da ce sve biti kao pre, nece. Da ce se kockice polako slagati, hoce. Da cete imati raznih faza, i vi i dete i brak i u odnosu sa bliznjima, hocete. Da cete izgledati kao pre trudnoce, tesko ali je moguce. Da ce vam to biti mogo bitno, nece. Da cete promeniti hiljadu postulata i nacela koja ste mislili da nikad necete - itekako hocete. Da ce vam povremeno svi zivi smetati, hoce. Da cete ponekad pozeleti da vam dete vise odspava preko dana ili da prestane da kmeci nocu jer vise ne mozete da izdrzite - hocete. I tako dalje i tako blize.
U sustini, sve ce se promeniti, ali na svaku negativnu promenu uocicete da imate makar pet predivnih stvari u vezi s vasim detetom koje mozete da navedete kao kontrarazlog zasto vam je zivot, u stvari, postao ili ostao divan.
Te promene idu spontano, vi se menjate zajedno s njima i dok je tako sve je ok. Ne valja kad nesto ide mimo vas, kad vam neko nesto namece, kad vam smeta, narusava privatnost, intimu, siri negativnu energiju i ne razume vas. To onda mora da se prekrati. Ali dok vi pratite i "zvacete" sve novine polako i zrelo, nista nije u sustini problem.
Eto tako, po mom misljenju, ide postporodjajno prilagodjavanje.

ja sam jedva cekala da se porodim da vidim dete, a kada sam se porodila cudno sam se osecala i kao da nisam upitanju ja i moje dete. bila sam hladna a dok je moj muz plakao od srece. bila sam zbunjena i nisam razumela sebe i svoja osecanja. toliko sam zelela dete i mislila sam da cu od srece da placem a ono nista. to je na svu srecu trajalo kratko. a sad ne mogu da opisem tu ljubav koju osecam prema svom sinu.

a da, kada sam prvi put kupala dete, ja sam se toliko tresla da nisam dete ni okupala kako treba, bilo me strah da ga ne ispustim. meni je prvih 2 meseca pomagala svekrva, mada sam ja mogla sama odma posle nekoliko dana. ali ja da se ona ne naljuti pustila sam je da kupa dete dok sama nije odlucila da se povuce i pusti mene da ja sama sve radim.

sad kad se setim svega meni smesno jer sam se mnogo opterecivala, ali to je tako sa prvim detetom.

Sve je bilo kul u porodilistu,sem sto sam trazila da mi nahrane dete koje je bilo previse gladno, posto meni mleko nije bilo krenulo, i to sto su me cepali hormoni i sto sam plakala sto sam novu godinu provela u bolnici bez muza i tako to.
Kad sam dosla kuci, vec je bilo kul sve. Dok muz nije dosao i rekao da mora da ide n Spaniju na neki sajam mobilnih tehnologija blabla. Plakala sam svaki dan. Tad mi je bila mama par dana, sve odem u kupatilo isplachem se ko kisa, i vratim se.
Znala sam sve oko bebe, posto sam cuvala bebice mog brata.
E sad, meni je jedini problem bio da li je on gladan. Ja nisam imala mleka dovoljno u startu, i koristili smo dohranu.
Na kraju sam kupila pumpicu, i lepo videla kako stanje stoji. Previse malo za njega, ja pod velikim opterecenjem, i onda smo imali mesovitu ishranu dva meseca, dok mleko nije stalo.
Svadja sa patronaznom oko toga da ne bi trebalo da dajem na flasicu blabla, na sta sam joj rekla, jel ti zeno hoces da ja placem nonstop misleci da je on gladan cim zaplace, ili da budem mirna kad vidim te mililitre. Posle toga me je pitala sta sam po struci, kad sam rekla, onda je saopstila kako sa svima kojima su brojke u struci ima taj problem Pa je odustala.
Onda je dosla druga, koja je zaprepascena sto nas ova nije poslala da nam pupak saniraju u Institutu za majku i dete, posto nije se sasusio. I onda frka oko toga. Drz ne daj. Muz nece, ja hocu. I onda sam presekla, i rekla ja odo a ti kako hoces xD Posle je skontao da sam bila upravu.
eto tako.
Da me je drmala postporodjajna jeste, jos uvek ponekad imam ispade al sta ces, zivot je to sve.

vidim ono zaljubljivanje na prvi pogled, nije bash proslo kod mene to tako.. trebalo je malo vremena da se priviknem, i da se zaljubim

Ivanica svaka cast za post!

Ja se prvo bebi i trudnoći nisam nadala, nisam želela da se to tad desi već malo kasnije, imala sam druge planove... čitava trudnoća mi je bila kao u snu, bebe sam postala svesna tek kad se počela da se mrda onako jako i intenzivno i bila sam preplašena i očajna, u smislu zarobiću se, kraj, biću u pelenama i kaki, debela sa strijama i život će proći pored mene.. još sam se i preselila u drugi kraj grada, tj. van grada, svi su mi daleko itd., da ne dužim dugooo mi je trebalo da se adaptiram na ulogu majke i 'supruge'... čak sam kroz neke faze i depresije i ovde na forumu prolazila...

Kad se beba rodila bila mi je slatka : ) toliko me je sve bolelo, bila sam umorna, iscrpljena.. beba mi je bila lepa, znala sam da je moja, da treba da je volim i tako sam se i ponašal, i ako se.nisam uvek osećala tako... mm je.bio na putu u Kanadi kad sam došla iz porodilišta, kod mene je bila moja sestra, sutradan mama i naravno neizbežna sveki... Sećam se da je ona spavala u kolima do kuče, unela sam je sa.nosiljkom i spustila na krevet u sobi i otišla brzo da jedem i da se istuširam jer mi je to mnogo trebalo i sve vreme sam mislila o tome šta da radim kad se probudi ali nekako je sve ispalo ok, ona se probudila, ja je presvukla dala joj da siki i na moje oduševljenje ona je opet zaspala i tako je bilo danima, ona je samo sisala i spavala : ) ja spavala sa njom po ceo dan i to je to.. priroda je nekako to lepo uredila, beba nije.nimalo zahtevna tih prvih mesec dana, meni je tek posle bila naporna, kad onako mala bude.budna i treba kao nešto da je zabavim a ona nema pojma gde je šuplja

Što se tiče ljubavi ona definitivno raste iz dana u dan, i mislim da ne postoji mama koja se ponekad ne zapita da li je dovoljno voli, možda bi trebalo još malo više da je voli meninje sad npr nezamislivo to da će uskoro doći još jedan bebac i da ću i njega isto voleti... nekako mi deluje nemoguće da se u čoveku može stvoriti tolika količina ljubavi

A mama sam i bolja nego što sam mislila da ću biti kako nisam bila spremna i pripremljena za bebu, mislila sam da ću biti histerična, sebična i ljubomorna keva, međutim sada ne bih ni jedan izlazak i pijančenje ni usputni sex menjala ma ni za 10 minuta ovoga što imam Dođe mi ponekad, kao i svima da mi se skupi, da poludim u pelenama, temperaturi, kmečanju i ostalom, ali kad me zagrli i kaže mi 'Sava mamina duša' ja sve zaboravim... sigurno da mi ponekad nedostaje ćaskanje i tračarenje sa drugaricama, ludo letovanje sa društvom, Guča od 3 dana, Exit i kampovanje, ali i to je normalno. Ne pretvaramo se u neke super RoboMame kad dobijemo bebu, potrebe nam manje više ostanu iste, ali su prioriteti malo drugačiji

mislim da je moja "najdublja strepnja" , vise od toga kako cu tako krhko bice kupati i povijati, bila ustvari da li cu ja biti u stanju da se snadjem u ulozi majke. ja sam dete dobila s 35 godina, a jos sam se osecala potpuno nespremno za to. nekako neadekvatno. zeleli smo dete i to je bilo to, ali ja sam od testa, pa prvog pregleda i sve do rodjenja deteta konstantno se osecala kao da sam se upustila u nesto sto je skroz neprirodna uloga za mene. a radovala sam se svakom uz pregledu - secam se kako sam patila kad mi se oduzi vreme izmedju dva vidjenja s bebom na uz. prosto pomesana osecanja sam imala.
jao, u pocetku kad izadjem sa uz-a na ulicu, kod vuka mi je ginekoloskinja inace, stalno sam komenatrisala muzu da sam toliko zanesena, kao opijena, da ce me neko zveknuti kolima.
a kad se mali rodio, posto je porodjaj bio tezak i proveo je 6 dana u inkubatoru, ta briga i strah za njega su mi obelezili prve dane, a secam se da sam ga prvi put presvukla na onom pampers zelenom pultu u sobi u frontu i da sam bila sokirana koliko sam spretno to uradila i koliko opusteno, prirodno, samouvereno nekako - kao da to radim stoti put. za kupanje mi je prvih par dana bila patronazna, pa mama, a onda sam ja hrabro rekla mami (potpuno neplanirano) da cu da probam. opet sam bila vestija i spremnija nego sto sam mogla da pretpostavim. tako da, koliko god je ta strepnja neminovna, uvek treba da se setis da svakakv kreten zna da promeni pelenu i da okupa dete, pa tako i ja, pa i ti.
a osecaj ciste nepatvorene ljubavi je dolazio postupno, usput. i, ne znam kako, ali i dalje raste.

Otkad sam saznala da sam trudna prvi put, volela sam svoju bebu, i kroz trudnocu nisam imala nikakve strahove kako cu se snaci itd. Trudnoca nije bila planirana ali je beba bila od pocetka i zeljena i voljena. Ja zapravo nisam bila spremna ni na sta ali nisam ni bila svesna svoje nesvesti Valjda zato sto nikad nisam slusala ruzne price novopecenih majki, buduci da ih u mojoj generaciji nije bilo, a oko mene su bile sve neke ekstra pozitivne mamice E onda kad se rodila, cim sam je videla, obuzela me je neka luda sreca i ljubav, uopste se tome nisam nadala, ali sam sigurna da ne mora kod svakog tako da ide. A zatim se redjaju sve moguce emocije pojacane do nemogucih granica, prva strepnja kad joj se CRP nije spustao, prva ludo-hrabra odluka da je izvedem iz porodilista na sopstvenu odgovornost, i prvi histericni plac kad mi je dr rekao da nisam normalna sto sam to uradila, da mi beba mozda vec ima sepsu zbog te moje odluke... I ludacka, neopisiva sreca kad se ispostavilo da je moj majcinski instinkt bio u pravu, i to sreca ne zbog toga sto sam ja bila u pravu, vec sto to znaci da mi je dete zdravo. To je ona cista sreca, neuprljana, sreca sva podredjena njoj, bebi, to nisam nikad ni prema kome drugom osetila. Tek posle su krenuli strahovi, pitanja, pogubljenost, divljanje hormona... Majka sve treba da zna, a majka cesto pojma nema sta je njenom detetu. A ono place i place i svi ocekuju da ga ti smiris, i ti bi verovatno i mnogo lakse u tome uspela da ti ne stizu kojekakvi saveti sa svih strana koji te samo zbunjuju... Tako... Beba onda odraste i ti shvatis da si joj uvek bila savrsena...

Ok, shvatam da nisam vanzemaljac...Mislila sam da se jedina ovako osecam

Mislim da su nam stavili ruzicaste naocare sto se tice pocetka majcinstva. Ono sto gledamo po filmovima, kao ni sve drugo u zivotu jednostavno nije tako.

Ja sam zelela dete, ali sam u jednom momentu prestala da ga zelim.
Jednu noc smo se moj muz i ja krvnicki posvadjali i vristala sam : ne zelim decu, ne zeliiiiiiiiim decuuuuu. I tako do 8 am... U 8 pm sam saznala da sam trudna i tri dana sam plakala.

Mislila sam da je kraj zivota. Plasila sam se da ne postanem nesto sto nisam. Mislila sam da cu da se zbabim i postanem tetka (ne znam odakle mi ideja da keve postaju tetke)...

I najveci strah da li cu ga dovoljno voleti...jer nisam imala nikakav osecaj da sam trudna.

Sad mi je sve to smesno, a kad se beba rodi ti strahovi ce mi isto biti najverovatnije smesni

Ovo je priča o nesavršenim mamama. One savršene mogu slobodno da preskoče ovaj tekst i vrate se u reklamu za puding, merix, glade microspray i drugu kućnu hemiju.

Nesavršena mama nekad ne može da ustane ujutru iz kreveta jer je beba plakala cele noći zbog zuba, bolesti ili razloga koje naučnici još uvek nisu otkrili. Nesavršena mama se budi ukočena jer se predivni zlikovac ušunjao u ono što se nekad zvalo bračni krevet. Sem što se ušunjao raširio se po horizontali ostaviviši mami nekih 10cm prostora tako da joj pola zadnjice viri napolje.

Nesavršena mama će pustiti malo dete da sat vremena gleda tv (iako eksperti to ne preporučuju) a za tih sat vremena će spremiti ručak, oprati suđe, uključiti veš mašinu, sastavi dirižabl i slično.

Nesavršena mama jede kao gladni Etiopljanin stojećki bez suvišnog žvakanja. Nesavršena mama će se baciti na projektil od hrane jer je kašu lakše skidati sa kose i obrva nego sa zida.

Nesavršenoj mami puna puncata pelena pada ukakanom stranom na pod (I Marfijev zakon) a zatim joj se ugljeniše šerpa sa ručkom jer briše tu kaku sa poda. Nesavršena mama će izaći iz kuće i u centru grada shvatiti da na trenerici ima fleku od bljuvotine. Kad nesavršenu mamu pitaju”Šišala si se?” odgovće “Ne samo sam skinula rep i oprala kosu”.

Nesavršena mama će da razvuče usne u osmeh iza kod škrguću zubi kad njeno mezimče vrišti u gostima, vristi na goste, juriša po supermarketu obarajući skupe proizvode, i (prava stvar) kada vrišti i baca se na sred ulice. Slegnuće ramenima dok po njoj padaju pogledi prolaznika tipa “BOŽE, preduzmi nešto” (eh i ja sam nekad bila prolaznik).

Nesavršena mama čak i kad je uveče uspavala dete iz prve neće moći da zaspi jer će u glavi da joj se iznova i iznova ponavlja ” AJAJAJA JAJA AJAJAJA JAJA… RAZBOLE SE LISICA SUŠI SE KO GRANA….”

Ako ste se pronašle u nekoj situaciji čestitam, nesavršene ste. Kad svi legnu naspite čašu vina, dignite noge i nazdravite sebi. Prošao je još jedan SAVRŠEN dan.