Kako ste se snasle sa novorodjencetom?

odgovora

Objavljeno

Da li ste se zaljubile u svoju bebu na prvi pogled ili ste taj osecaj stekle malo kasnije?Da li ste se brinule kakva cete majka biti i da li ste ispunile svoja ocekivanja?Da li ste izgubile sebe ili ste se nadogradile i postale potpune osobe?

BgB voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jeee lepa tema :wub:

Nisam na prvi pogled, jer sam bila nadrogirana epiduralom i kad su mi je stavili na grudi odmah nakon porodjaja samo sam je gledala u cudu, kao - sta je sad ovo? :D Kao u snu nekom...a kad su mi je doneli sutra ujutru u sobu, tada sam se zaljubila odmah..ali jacina tih emocija nije nista od jacine sadasnjih, znaci to ti se samo povecava iz dana u dan..pogotovo kad prestane da bude pasivna beba i kad pocne da te mazi, da ti uzvraca i td..no, da ne duzim sada, to vec nije novorodjence :D

Ja sam bila uplasena da li cu umeti da se snadjem, i kako cu da drzim to malo krhko stvorenje, pa sam zvala mamu da mi dodje da mi pomogne..i rekla samo joj da ce ostati 3 nedelje bar. Medjutim, nakon 4-5 dana, mama je vec postala visak :) To je i sama uvidela i otisla..nema sta ko da pomaze, sve mozete tm i ti, barem je to moje misljenje.

Mi smo bas uzivali da budemo sami, on uzeo godisnji tada i eto :)

Bolja sam mama nego sto sam se nadala da cu biti, nekako mi prirodno doslo sve..mislila sam da cu biti smotanija :D Nisam nista izgubila (osim vremena za izlaske ili mogucnosti da pijem alkohol ili vecu kolicinu slobodnog vremena - ali to je nekako smesno u poredjenju sa onim sta dobijes), a to sto dobijes se ne moze objasniti unapred, videces i sama ;)

Najlepsi period zivota mi je ovo..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jao Hellen hvala ti,ja sam danas bas nesto preplasena,valjda postajem svesna odgovornosti i svega sto ce da me snadje kroz 10-ak nedelja...Pa mi je krivo sto nisam presrecna sto cu imati bebu,pa me strah,haos...Ali vidim da si i ti imala strahove,pa me tesi da cu i ja biti dobra mama kao ti ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Super teme, trebace vam da citate kad se porodite :)

Ja sam se topila od ljubavi za mojom bebom u porodilistu. Bila je zaista ljubav na prvi pogled. U porodilistu sam razmisljala kad pogledam slucajno neku drugu bebu kako je moja beba naajlepsa, sve mi nekako bilo zao roditelja tih drugih beba, sto oni nemaju bebu kao ja :D Sad kad gledam slike prvih dana, nije ni cudo sto se porodilje ne smatraju uracunljivima neko vreme :D

E ali kad smo stigli kuci, pa pocele obaveze, budjenje za hranjenje, pa problemi sa sisanjem, zatezanje rane i ludacki bol, onda nisam imala ama bas nikakva osecanja, Tad mi se cinilo da ga svi vole vise od mene. Ali kad su krenuli prvi grcevi, onda sam videla da ipak nisam bez duse. Kad vidis da neko tako malen ima problema i nesto ga boli, a ti si totalno nemocan, e onda shvatis koliko ti je to malo bice bitno i koliko ga volis. I zaista ljubav koja svaki dan je sve veca.

Neko je lepo rekao "Imati dete znači kako ni u jednom delu tog puta jednostavno ne možeš zamisliti da ga je moguće voleti više nego što ga već voliš, jer se sav topiš od ljubavi, voliš koliko uopšte ljudsko biće može voleti, a onda zapravo shvatiš – da voliš ga još i više."

Nanny, ljubi, SuperStar i 12 ostalih volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jao Hellen hvala ti,ja sam danas bas nesto preplasena,valjda postajem svesna odgovornosti i svega sto ce da me snadje kroz 10-ak nedelja...Pa mi je krivo sto nisam presrecna sto cu imati bebu,pa me strah,haos...Ali vidim da si i ti imala strahove,pa me tesi da cu i ja biti dobra mama kao ti ;)

Normalno je da imas strah, ali videces, brzo ces se uhodati.. :*

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cipelicka,slatko sam se ismejala :D Bas lepo,ohrabrile ste me dosta ^_^

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ma idi,bre,ja sam bila uzasno uplasena kad sam dosla kuci. U porodilistu super,donose je na podoje i super! Kad smo izlazile iz porodilista,vec tada sam bila preplasena! Te ne znam da je drzim,ne znam sta hoce kad place, stolica ove boje,one boje,ma meni se cinilo da sam najgora od svih mama. Odmah sam zvala mamu da dodje, zvala babicu da dodje odma hda me uci da dojim itd. I tako,iz dana u dan ,malo po malo i eto nas ovde. Moram da napomenem da je mm imao kljucnu ulogu tada,zahvalna sam mu do neba.

Ljubav je dolazila isto tako,nisam se odjednom zaljubila u nju.

Mama u avgustu i SuperStar volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pa nije bas bila ljubav na prvi pogled. Kad sam se porodila videla sam da je dobro i samo sam htela da me svi puste na miru da se odmorim. Sutra dan je krenulo moje zaljubljivanje ali postepeno, kako je strah od odgovornosti bivao manji tako je ljubav postajala sve veca i veca

SuperStar, Nice, Dzo i 1 ostali volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

U porodilistu sve odlicno.

Kad smo dosli kuci plakala sam svaki boziji dan. Muz se uplasio da cu da zaglavim postporodjajnu depresiju. :D

Strasno sam se brinula da li sve radim kako treba, sanjala uzasno morbidne snove, ali toliko uzasne da i dan danas nikome nisam ispricala.

Sve u svemu, raspadala sam se. :D

Polako je sve doslo na svoje, sto se tice ljubavi, ne znam , bio mi je divan i sve to, ali mislim da je ljubav ljubav, dosla malko kasnije. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A da, mislim da mi je 13-i dan bio najgori. Mojima bila slava, svi otisli, ostali samo nas dvoje i taja otisao po klopu kod mojih za nas. Pola ne smem da jedem pa se i tu smorila. Onda jos uzmem blic zenu i naidjem na neki clanak kako sacuvati dete od povreda u kuci, pa kako brinuti o osmogodisnjacima...e kad me je sastavila panika, mislila sam da sam gotova. Treba stici do toga. Onda razmisljam da cu biti ocajna mama, ko ce sve to izgurati...Ma bila bas bljak. Isplakala se kao kisa. Muz sta ce grli me, ubedjuje kako sam divna, a ja roncam li roncam. I proslo i to. Kako je samo proletelo. A nisam verovala kad su mi svi oko mene govorili "kako to brzo proooodjeee" :)

Megi., Dzo, Mama u avgustu i 1 ostali volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja se prvo bebi i trudnoći nisam nadala, nisam želela da se to tad desi već malo kasnije, imala sam druge planove... čitava trudnoća mi je bila kao u snu, bebe sam postala svesna tek kad se počela da se mrda onako jako i intenzivno i bila sam preplašena i očajna, u smislu zarobiću se, kraj, biću u pelenama i kaki, debela sa strijama i život će proći pored mene.. još sam se i preselila u drugi kraj grada, tj. van grada, svi su mi daleko itd., da ne dužim :) dugooo mi je trebalo da se adaptiram na ulogu majke i 'supruge'... čak sam kroz neke faze i depresije i ovde na forumu prolazila...

Kad se beba rodila bila mi je slatka : ) toliko me je sve bolelo, bila sam umorna, iscrpljena.. beba mi je bila lepa, znala sam da je moja, da treba da je volim i tako sam se i ponašal, i ako se.nisam uvek osećala tako... mm je.bio na putu u Kanadi kad sam došla iz porodilišta, kod mene je bila moja sestra, sutradan mama i naravno neizbežna sveki... Sećam se da je ona spavala u kolima do kuče, unela sam je sa.nosiljkom i spustila na krevet u sobi i otišla brzo da jedem i da se istuširam jer mi je to mnogo trebalo :D i sve vreme sam mislila o tome šta da radim kad se probudi :) ali nekako je sve ispalo ok, ona se probudila, ja je presvukla dala joj da siki i na moje oduševljenje ona je opet zaspala :D i tako je bilo danima, ona je samo sisala i spavala : ) ja spavala sa njom po ceo dan i to je to.. priroda je nekako to lepo uredila, beba nije.nimalo zahtevna tih prvih mesec dana, meni je tek posle bila naporna, kad onako mala bude.budna i treba kao nešto da je zabavim a ona nema pojma gde je šuplja :D

Što se tiče ljubavi ona definitivno raste iz dana u dan, i mislim da ne postoji mama koja se ponekad ne zapita da li je dovoljno voli, možda bi trebalo još malo više da je voli :) meninje sad npr nezamislivo to da će uskoro doći još jedan bebac i da ću i njega isto voleti... nekako mi deluje nemoguće da se u čoveku može stvoriti tolika količina ljubavi :)

A mama sam i bolja nego što sam mislila da ću biti :) kako nisam bila spremna i pripremljena za bebu, mislila sam da ću biti histerična, sebična i ljubomorna keva, međutim sada ne bih ni jedan izlazak i pijančenje ni usputni sex menjala ma ni za 10 minuta ovoga što imam :) Dođe mi ponekad, kao i svima da mi se skupi, da poludim u pelenama, temperaturi, kmečanju i ostalom, ali kad me zagrli i kaže mi 'Sava mamina duša' ja sve zaboravim... sigurno da mi ponekad nedostaje ćaskanje i tračarenje sa drugaricama, ludo letovanje sa društvom, Guča od 3 dana, Exit i kampovanje, ali i to je normalno. Ne pretvaramo se u neke super RoboMame kad dobijemo bebu, potrebe nam manje više ostanu iste, ali su prioriteti malo drugačiji ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Schveco,ovo dok se nisi porodila,kao da sam ja pisala.Mislila sam da su sve mame svesne bebe cim ostanu trudne,da je jedva cekaju itd. i to me je ubijalo jer se ja trenutno osecam sludjeno,nesvesna sam svega....Svi oko mene jedva cekaju,osim mene,a ja moram da budem glavna :/ Mada sam sve sigurnija da je ovaj osecaj normalan i nadam se da ce i ostatak price biti kao tvoj ^_^

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Schveco,ovo dok se nisi porodila,kao da sam ja pisala.Mislila sam da su sve mame svesne bebe cim ostanu trudne,da je jedva cekaju itd. i to me je ubijalo jer se ja trenutno osecam sludjeno,nesvesna sam svega....Svi oko mene jedva cekaju,osim mene,a ja moram da budem glavna :/ Mada sam sve sigurnija da je ovaj osecaj normalan i nadam se da ce i ostatak price biti kao tvoj ^_^

Ma ne da je normalno, nego ono :rolleyes: Ja sam jedva čekala na kraju trudnoće, ne zbog bebe, već zato što mi je više bilo muka od trudnoće, gorušice, otečenosti, pitanja raznih... Posle sam se ubijala u pojam jer su me svi zagledali koliko sam se ugojila, da li sam skinula kilažu, da li nosim stare farmerke, da li mi je otpala kosa, zubi požuteli, misliiiim.... Svi su puni priča nekih kompinica i drugarica koje su posle dva meseca opet bile super zgodne, baš su fensy mame itd, a mene je iskreno mrzelo i da se češljam, pa sam se tako bedačila kako sam grozna, debela, zapuštena.. i tek posle vidiš da su u stvari svi takvi :) samo se neko eto nakinđuri kad ide napolje, neko je prosto takve građe i genetike da je odmah opet mršav itd...

Pa saveti u vezi bebe, nemoj da je navikavaš na ruke, na tišinu dok spava, na ovo na ono, daj joj da jede ono, nemoj ono itd... sa time se i danas borim :lol:

sve u svemu, neke faze moramo.svi proći, ipak je to šok i ogromna promena čak i za one koji bebu planiraju i čekaju neko vreme...

Yora, SuperStar, Megi. i 2 ostalih volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

mislim da je moja "najdublja strepnja" :D, vise od toga kako cu tako krhko bice kupati i povijati, bila ustvari da li cu ja biti u stanju da se snadjem u ulozi majke. ja sam dete dobila s 35 godina, a jos sam se osecala potpuno nespremno za to. nekako neadekvatno. zeleli smo dete i to je bilo to, ali ja sam od testa, pa prvog pregleda i sve do rodjenja deteta konstantno se osecala kao da sam se upustila u nesto sto je skroz neprirodna uloga za mene. a radovala sam se svakom uz pregledu - secam se kako sam patila kad mi se oduzi vreme izmedju dva vidjenja s bebom na uz. prosto pomesana osecanja sam imala.

jao, u pocetku kad izadjem sa uz-a na ulicu, kod vuka mi je ginekoloskinja inace, stalno sam komenatrisala muzu da sam toliko zanesena, kao opijena, da ce me neko zveknuti kolima.

a kad se mali rodio, posto je porodjaj bio tezak i proveo je 6 dana u inkubatoru, ta briga i strah za njega su mi obelezili prve dane, a secam se da sam ga prvi put presvukla na onom pampers zelenom pultu u sobi u frontu i da sam bila sokirana koliko sam spretno to uradila i koliko opusteno, prirodno, samouvereno nekako - kao da to radim stoti put. za kupanje mi je prvih par dana bila patronazna, pa mama, a onda sam ja hrabro rekla mami (potpuno neplanirano) da cu da probam. opet sam bila vestija i spremnija nego sto sam mogla da pretpostavim. tako da, koliko god je ta strepnja neminovna, uvek treba da se setis da svakakv kreten zna da promeni pelenu i da okupa dete, pa tako i ja, pa i ti. :D

a osecaj ciste nepatvorene ljubavi je dolazio postupno, usput. i, ne znam kako, ali i dalje raste.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Otkad sam saznala da sam trudna prvi put, volela sam svoju bebu, i kroz trudnocu nisam imala nikakve strahove kako cu se snaci itd. Trudnoca nije bila planirana ali je beba bila od pocetka i zeljena i voljena. Ja zapravo nisam bila spremna ni na sta ali nisam ni bila svesna svoje nesvesti :D Valjda zato sto nikad nisam slusala ruzne price novopecenih majki, buduci da ih u mojoj generaciji nije bilo, a oko mene su bile sve neke ekstra pozitivne mamice :) E onda kad se rodila, cim sam je videla, obuzela me je neka luda sreca i ljubav, uopste se tome nisam nadala, ali sam sigurna da ne mora kod svakog tako da ide. A zatim se redjaju sve moguce emocije pojacane do nemogucih granica, prva strepnja kad joj se CRP nije spustao, prva ludo-hrabra odluka da je izvedem iz porodilista na sopstvenu odgovornost, i prvi histericni plac kad mi je dr rekao da nisam normalna sto sam to uradila, da mi beba mozda vec ima sepsu zbog te moje odluke... I ludacka, neopisiva sreca kad se ispostavilo da je moj majcinski instinkt bio u pravu, i to sreca ne zbog toga sto sam ja bila u pravu, vec sto to znaci da mi je dete zdravo. To je ona cista sreca, neuprljana, sreca sva podredjena njoj, bebi, to nisam nikad ni prema kome drugom osetila. Tek posle su krenuli strahovi, pitanja, pogubljenost, divljanje hormona... Majka sve treba da zna, a majka cesto pojma nema sta je njenom detetu. A ono place i place i svi ocekuju da ga ti smiris, i ti bi verovatno i mnogo lakse u tome uspela da ti ne stizu kojekakvi saveti sa svih strana koji te samo zbunjuju... Tako... Beba onda odraste i ti shvatis da si joj uvek bila savrsena...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

zeleli smo dete i to je bilo to, ali ja sam od testa, pa prvog pregleda i sve do rodjenja deteta konstantno se osecala kao da sam se upustila u nesto sto je skroz neprirodna uloga za mene. a radovala sam se svakom uz pregledu - secam se kako sam patila kad mi se oduzi vreme izmedju dva vidjenja s bebom na uz. prosto pomesana osecanja sam imala.

čitava trudnoća mi je bila kao u snu, bebe sam postala svesna tek kad se počela da se mrda onako jako i intenzivno i bila sam preplašena i očajna, u smislu zarobiću se, kraj, biću u pelenama i kaki, debela sa strijama i život će proći pored mene.. j

Ok, shvatam da nisam vanzemaljac...Mislila sam da se jedina ovako osecam <_<

Mislim da su nam stavili ruzicaste naocare sto se tice pocetka majcinstva. Ono sto gledamo po filmovima, kao ni sve drugo u zivotu jednostavno nije tako.

Ja sam zelela dete, ali sam u jednom momentu prestala da ga zelim.

Jednu noc smo se moj muz i ja krvnicki posvadjali i vristala sam : ne zelim decu, ne zeliiiiiiiiim decuuuuu. I tako do 8 am... U 8 pm sam saznala da sam trudna i tri dana sam plakala.

Mislila sam da je kraj zivota. Plasila sam se da ne postanem nesto sto nisam. Mislila sam da cu da se zbabim i postanem tetka (ne znam odakle mi ideja da keve postaju tetke)...

I najveci strah da li cu ga dovoljno voleti...jer nisam imala nikakav osecaj da sam trudna.

Sad mi je sve to smesno, a kad se beba rodi ti strahovi ce mi isto biti najverovatnije smesni :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nisam se zaljubila na prvi pogled ni u prvu ni u drugu bebu.

Kad sam ugledala prvog bebca, nekako sam mislila "Aha, to je sad moja beba." Zaljubljivanje je došlo tek kasnije. Svakim danom malo po malo sam ga više volela, da bih jedan dan shvatila (a bilo je to posle sigurno 2-3 meseca) da se topim od ljubavi za njim i da u svakom momentu svoj život dajem za njegov.

Drugog bebca kad sam ugledala sličan osećaj sam imala "Dobro, ovo je moja druga beba. Ne liči na prvu.". I tada su krenuli moji užasni strahovi da ga nikad neću moći voleti kao prvo dete. I to je trajalo, pa sigurno jedno 2-3 sedmice, ako ne i mesec dana. U nekom tekstu sam pročitala kad mama dođe kući iz porodilišta sa drugom bebom, može da joj se učini da prvo dete voli manje. A ja sam imala potpuno suprotan osećaj - da prvo dete volim još više i nisam mogla da se odvojim od njega. Krišom san plakala jer sam stalno mislila da će to sad tako biti i da ću morati da živim sa tim da decu ne volim isto. A onda jedan dan, kad da me je nešto drmnulo, i osetila sam da me je ponovo preplavila beskrajna ljubav prema tom malom stvorenju. I obožavam ga, i uživam u njemu više nego što sam uživala u prvom detetu dok je bio beba, ali to mogu da zahvalim iskustvu i opuštenosti koju na žalost, nemamo kad prvi put postanemo mame.

Volim ih obojicu, zaista podjednako i apsolutno nemerljivo.

Od sebe kao majke nisam imala nikakva očekivanja, pa ni strahove da li ću valjati ili ne.

malagarava, Megi., Jacka i 6 ostalih volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jao, moja dva dečaka, su dve različite priče...

U prvoj trudnoći sam bila toliko blesava, da sam pričala sa bebom stalno, objašnjavala mu šta radim, i pravila velike planove za budućnost :)

Čim sam ga ugledala, ludo sam se zaljubila. Čak i onako sirast, smežuran i namučen od dugog porođaja, on je toliko ličao na mene, da je to bilo gotovo nestvarno...

Samo da dođem kući, mislila sam, sve ću ja lako, pa sve žene to rade...

A kada smo doneli kući naše voljeno čedo, nastao je haos... od ljubavi se ne živi. Nismo umeli ni da ga presvučemo, ni nahranimo, a kamoli okupamo. Niti je ko umeo da nam pokaže. Pa onda zovi babicu, plač, frka, panika...

A druga trudnoća, rizična, donela je sasvim drugačija osećanja. Nisam smela ni da se radujem unapred ni da maštam. Strepnja je potisnula sve drugo. Kada sam ga ugledala, samo sam osetila ogromno olakšanje da je sve u redu. Ljubav je došla u narednim danima, polako, nežno i sigurno. A snašla sam naravno odlično, poučena predhodnim iskustvom...

I danas ih volim pojednako i nemerljivo, kao što reče jedna od vas.

Izvinjavam se ako sam unosila neke delimične postove, komp me zeza

Yora i SuperStar volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ovo je priča o nesavršenim mamama. One savršene mogu slobodno da preskoče ovaj tekst i vrate se u reklamu za puding, merix, glade microspray i drugu kućnu hemiju.

Nesavršena mama nekad ne može da ustane ujutru iz kreveta jer je beba plakala cele noći zbog zuba, bolesti ili razloga koje naučnici još uvek nisu otkrili. Nesavršena mama se budi ukočena jer se predivni zlikovac ušunjao u ono što se nekad zvalo bračni krevet. Sem što se ušunjao raširio se po horizontali ostaviviši mami nekih 10cm prostora tako da joj pola zadnjice viri napolje.

Nesavršena mama će pustiti malo dete da sat vremena gleda tv (iako eksperti to ne preporučuju) a za tih sat vremena će spremiti ručak, oprati suđe, uključiti veš mašinu, sastavi dirižabl i slično.

Nesavršena mama jede kao gladni Etiopljanin stojećki bez suvišnog žvakanja. Nesavršena mama će se baciti na projektil od hrane jer je kašu lakše skidati sa kose i obrva nego sa zida.

Nesavršenoj mami puna puncata pelena pada ukakanom stranom na pod (I Marfijev zakon) a zatim joj se ugljeniše šerpa sa ručkom jer briše tu kaku sa poda. Nesavršena mama će izaći iz kuće i u centru grada shvatiti da na trenerici ima fleku od bljuvotine. Kad nesavršenu mamu pitaju”Šišala si se?” odgovće “Ne samo sam skinula rep i oprala kosu”.

Nesavršena mama će da razvuče usne u osmeh iza kod škrguću zubi kad njeno mezimče vrišti u gostima, vristi na goste, juriša po supermarketu obarajući skupe proizvode, i (prava stvar) kada vrišti i baca se na sred ulice. Slegnuće ramenima dok po njoj padaju pogledi prolaznika tipa “BOŽE, preduzmi nešto” (eh i ja sam nekad bila prolaznik).

Nesavršena mama čak i kad je uveče uspavala dete iz prve neće moći da zaspi jer će u glavi da joj se iznova i iznova ponavlja ” AJAJAJA JAJA AJAJAJA JAJA… RAZBOLE SE LISICA SUŠI SE KO GRANA….”

Ako ste se pronašle u nekoj situaciji čestitam, nesavršene ste. Kad svi legnu naspite čašu vina, dignite noge i nazdravite sebi. Prošao je još jedan SAVRŠEN dan. :D

Mmmoj, Nice, CIRO i 24 ostalih volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Shveca, moja beba je bila vrlo naporna u prvih par meseci :D

Sad je dusa kakav je bio :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sve je bilo kul u porodilistu,sem sto sam trazila da mi nahrane dete koje je bilo previse gladno, posto meni mleko nije bilo krenulo, i to sto su me cepali hormoni i sto sam plakala sto sam novu godinu provela u bolnici bez muza i tako to.

Kad sam dosla kuci, vec je bilo kul sve. Dok muz nije dosao i rekao da mora da ide n Spaniju na neki sajam mobilnih tehnologija blabla. Plakala sam svaki dan. Tad mi je bila mama par dana, sve odem u kupatilo isplachem se ko kisa, i vratim se.

Znala sam sve oko bebe, posto sam cuvala bebice mog brata.

E sad, meni je jedini problem bio da li je on gladan. Ja nisam imala mleka dovoljno u startu, i koristili smo dohranu.

Na kraju sam kupila pumpicu, i lepo videla kako stanje stoji. Previse malo za njega, ja pod velikim opterecenjem, i onda smo imali mesovitu ishranu dva meseca, dok mleko nije stalo.

Svadja sa patronaznom oko toga da ne bi trebalo da dajem na flasicu blabla, na sta sam joj rekla, jel ti zeno hoces da ja placem nonstop misleci da je on gladan cim zaplace, ili da budem mirna kad vidim te mililitre. Posle toga me je pitala sta sam po struci, kad sam rekla, onda je saopstila kako sa svima kojima su brojke u struci ima taj problem :) Pa je odustala.

Onda je dosla druga, koja je zaprepascena sto nas ova nije poslala da nam pupak saniraju u Institutu za majku i dete, posto nije se sasusio. I onda frka oko toga. Drz ne daj. Muz nece, ja hocu. I onda sam presekla, i rekla ja odo a ti kako hoces xD Posle je skontao da sam bila upravu. :D

eto tako.

Da me je drmala postporodjajna jeste, jos uvek ponekad imam ispade :lol: al sta ces, zivot je to sve.

vidim ono zaljubljivanje na prvi pogled, nije bash proslo kod mene to tako.. trebalo je malo vremena da se priviknem, i da se zaljubim :)

princessadora i Dzo volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ja sam jedva cekala da se porodim da vidim dete, a kada sam se porodila cudno sam se osecala i kao da nisam upitanju ja i moje dete. bila sam hladna a dok je moj muz plakao od srece. bila sam zbunjena i nisam razumela sebe i svoja osecanja. toliko sam zelela dete i mislila sam da cu od srece da placem a ono nista. to je na svu srecu trajalo kratko. a sad ne mogu da opisem tu ljubav koju osecam prema svom sinu.

a da, kada sam prvi put kupala dete, ja sam se toliko tresla da nisam dete ni okupala kako treba, bilo me strah da ga ne ispustim. meni je prvih 2 meseca pomagala svekrva, mada sam ja mogla sama odma posle nekoliko dana. ali ja da se ona ne naljuti pustila sam je da kupa dete dok sama nije odlucila da se povuce i pusti mene da ja sama sve radim.

sad kad se setim svega meni smesno jer sam se mnogo opterecivala, ali to je tako sa prvim detetom.

Dzo voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pa svako drugacije dozivljava, ali se na kraju svede na isto, da li odmah u trudnoci ili odmah po rodjenju ili malo kasnije, svaka mama se zaljubi u svoju bebu kad tad :)

Ja ne mislim da mi je iko stavio ruzicaste naocare, niti da ulepsavam, doduse ja sam se bojala da necu moci zatrudneti, posto je malo potrajalo nase "pravljenje" nje, a to je bilo nesto sto smo oboje zeleli vise nego ista...i zeleli smo bas nju, devojcicu Saru, tako da ja na to gledam kao ispunjenje nasih snova...i ne da ih je ispunila, nego ih je prevazisla..

SuperStar, Anonymous i andisam volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Prvi put kada su mi je stavili na grudi,zaplakala sam i zahvalila Bogu sto je moja devojcica dobro(imala je obmotan pupcanik 2 puta).Odneli su je,a onda su pocele misli na koga lici,kako je medena,kako ce da siki,kako cu je presvlaciti,kupati...).Dosle smo u sobu,pocele smo sa dojenjem,kao da to radimo odavno...I presvlacenje nam je islo od ruke.Svaki strah,nedoumica da nesto necu znati je nestao kada sam je prvi put ljuljuskala da zaspi.Celu noc nisam spavala,samo sam je gledala,razmisljala,pevusila joj...Mm je za 4 dana boravka u bolnici dobio preko 50 mms poruka :)

Zaljubila sam se na prvi pogled u svoju bebu,ta ljubav raste iz dana u dan.

Ne bih menjala grceve,zubice,osmeh moje bebe,ukakane pelene... ni za kakav provod,alkohol,Exit-e,Beer fest-ove.Vise mi se svidjaju ne prospavane noci zbog mog andjela nego zbog neke svirke...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Венчанице
      Započeo/la Tanja.kg · Objavljeno
      Meni su radili po meri na dva mesta, dve vencanice. Jedni omanuli skroz (dar vencanice) drugi su napravili savrsenstvo koje jedva cekam ponovo da obicem za crkveno vencanje (Kroog vencanice). "Dar" me odrao (oko 450), "Kroog" je bila oko 200e
    • Porodilište - Sombor
      Započeo/la JovanicaC · Objavljeno
      Pošto sam se ja na ovoj temi raspitivala o Somborskom porodilištu, red je da i ja dam svoj doprinos.  Iskreno, ja sam prezadovoljna. Ne znam stvarno na šta se žene toliko žale u vezi ovog porodilišta. Osoblje je divno, ljubazno i trude se da svim ženama izađu u susret. Ja sam otišla tamo bez apsolutno ikakve veze i prošla sam super, kao i ostale žene iz moje sobe. Svima su nam pokazali kako da dojimo bebe i sve smo otišle kući bez problema sa dojenjem. Laktacijske sestre obično uveče dođu i same se nude da vam pomognu. Porodio me je dr Terzić koji je veoma pristupačan i duhovit. Zasmejavao me je tokom kontrakcija - onda šta više da vam pričam. Sve pohvale za mladu, divnu, umiljatu babicu Tihanu koja me je povremeno mazila i tešila i to ne samo mene nego i ženicu pored. Preslatka je. Ona je i izvadila mog bebca. Pored nje je super i sestra Renata i još par njih ali nažalost ne znam im imena... Ako neko od njih čita ovo - želim da se zahvalim svima  i da kažem da ću se sledeći put porađati s mnogo manje straha jer znam da sam u sigurnim rukama. Hvala vam do neba.   Što se tiče ostalih stvari u porodilištu... Hrana je super, stvarno. Dobijale smo sokiće, voćne jogurte, pudinge, voće, peciva... Jedino ručak je bio klasičan, bolnički... Higijena je ok, čistačice čiste sobu par puta u toku dana.  Jedino, posteljina je katastrofa, iscepana, flekava - pa ne bi bilo loše da ponesete svoju jastučnicu. Preko čaršafa svakako stavljate podmetače...    To je to, uglavnom, ako neka buduća mama ima pitanja, rado ću odgovoriti.   
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Jasmina.S. · Objavljeno
      sacekaj 15danadana za twst ili, posle 7dana uradi. Betu meni je kasnilo 7dana i 8sam dobila
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Mika92 · Objavljeno
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Mika92 · Objavljeno
      Cao ja sam nova na forumu, dugo vas pratim divne ste. Imam neke nedoumice imala sam zadnji ciklus 29 jula i trajao je svega 3 dana od toga samo jedan dan normalno. Međutim grudi ne prestaju da me bole, imam bol u stomaku kao da cu svakog trenutka dobiti, često idem na wc. A trenutno su mi plodni dani. Inače ja i suprug pokušavamo 6 godina da dobijemo bebu. Grudi od zadnjeg ciklusa nisu prestale da me bole, pa me zanima jel imala neka slično iskustvo. 
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online