Tila

Mm je ovih dana premoren jer je dva dana spojio i neke noćne i dnevne smene, a kada tako izmoren zaspi i ja ga budim da pređe iz dnevne u spavaću sobu priča svakojake gluposti. Uglavnom Luka nam je juče čitavo popodne kmezio, plakao i vrištao, spavao po 5 minuta na rukama tako da smo sinoć posle kupanja (kad je konačno mirno zaspao) oboje bili kao da nas je voz pregazio. Elem, dok sam se ja tuširala mm je zaspao u dnevnoj i ja stanem pored njega i drmusam ga za rame govoreći da pređe u spavaću sobu, a on zgrabi moju ruku ( u nekom položaju za ljuljanje bebe, otprilike ) sa obe svoje i viče "Ne da tata, ne da tata sina svoga..." i ljuljuška moju ruku dok ja vrištim od smeha. Naravno, probudila sam ga u tom momentu i on me gleda bledo kao da sam sa kruške pala nemajući pojma čemu se smejem, a meni suze pošle od smeha... :D

I kod nas je mešoviti brak ( tj. veza ) i smatram da ako ne poštujem njega i njegovo poreklo ne mogu ni svoje, posebno sada kada imamo dete. Za ovih 5 godina slavili smo sve duplo, moji dolazili kod prijatelja za njihov Božić i Uskrs, njegovi kod mojih za naš, za slavu i svima lepo. A Luka će tu najviše profitirati, em će pričati 2 jezika i učiti o dve kulture, em će dobijati duple poklone

Zamalo i moj Luka da dobije ta u puder roza boji. Da je mm otišao sam da kupi kolica kupio bi ta jer su taj dan kada smo išli da kupimo kolica bila samo ta u prodavnici, tog modela. I dok je prodavačica gledala u magacinu da li imaju bež boju mm je prokomentarisao "Pa šta ovima fali?"
Msm, nisam striktno da se stvari za decu dele po bojama ali baš da vozim dečaka u puder rozim kolicima ne ide. Sreća što sam ja bila tu i što su u magacinu imali i naša bež kolica

Baš tako, mada nekada i mi moramo malo uvući rogove da bi neke stvari funkcionisale. Doduše sa nekim svekrivama ni to ne pomaže, verovatno.
Nekoliko dana nakon što sam došla iz bolnice imale smo jedan poduži razgovor i ona mi se tada baš otvorila i kroz suze ispričala kako ju je bolelo moje ponašanje tokom nekih perioda trudnoće. Valjda zbog uskomešanih osećanja, nekih porodičnih problema, loših rezultata double i triple testa, pa frke oko amniocinteze, i nervoze zbog mirovanja, vrućine i hormona bilo je dana kada sam bila nervozna kao pas i kada sam znala po 3-4 dana da ne izlazim iz kuće, a samim tim ni da svratim kod njih, vidim šta rade, kako su i sl. Kaže da joj je to jako teško palo i objasnila mi da je povređuju takve stvari, a da ona ne traži puno od mene već samo da obratim pažnju na njih dvoje i upitam ih kako su, ponekad zovnem na kafu i kada mi zatreba pomoć to otvoreno zatražim od nje. Kaže to su sitnice koje njoj mnogo znače.
Kada sam ovo ispričala mojoj baki i ona me je posavetovala da tako i radim i da bez obzira kakvog raspoloženja bila svratim svaki dan sa detetom kod njih jer će im to značiti više nego da ne znam ni ja kakvu krupnu stvar učinim za njih. I kada pomislim da je nakon našeg dolaska iz bolnice svako jutro dolazila da vidi da li mi nešto treba iz prodavnice, istresala kantu sa mojim iskorišćenim ulošcima, peglala moj donji veš, usisavala i džogirala ceo stan kako da joj ne zahvalim sa malo pažnje, kada sam svesna da bi takve stvari za mene samo još rođena majka radila.

Mi smo juče bili na UZ kukova i sve je dobro i po savetu dr. nema potrebe da više koristimo široki povoj. Jupiii sloboda!
A i one lepe bodiće što sam odložila kao male možemo koristiti još neko vreme

Meni sutra stiže marama i sad sam baš nestrpljiva da vidim kako i šta...
Za ovih mesec i po dana smo x puta čuli taj komentar "Nemojte ga navići na ruke..." i zaista su me ljudi počeli nervirati sa tim. Juče je mm pukao i jednom drugaru nakon takvog komentara odbrusio " Naše dete - naša stvar..." Mislila sam da mene to izluđuje ali vidim da je i njemu dopi....o
Ako je nahranjen, presvučen i ne muče ga grčevi ali traži zagrljaj, pažnju, maženje narvno da mu je neću uskratiti pa...Moje mišljenje je da deca koja odrastu sa osećanjem da su voljena mažena i pažena neće biti razmažena već psihiči stabilnija. Pa zar i mi odrasli ne uživamo u partnerovom zagrljaju i maženju?

Baš tako, mada nekada i mi moramo malo uvući rogove da bi neke stvari funkcionisale. Doduše sa nekim svekrivama ni to ne pomaže, verovatno.
Nekoliko dana nakon što sam došla iz bolnice imale smo jedan poduži razgovor i ona mi se tada baš otvorila i kroz suze ispričala kako ju je bolelo moje ponašanje tokom nekih perioda trudnoće. Valjda zbog uskomešanih osećanja, nekih porodičnih problema, loših rezultata double i triple testa, pa frke oko amniocinteze, i nervoze zbog mirovanja, vrućine i hormona bilo je dana kada sam bila nervozna kao pas i kada sam znala po 3-4 dana da ne izlazim iz kuće, a samim tim ni da svratim kod njih, vidim šta rade, kako su i sl. Kaže da joj je to jako teško palo i objasnila mi da je povređuju takve stvari, a da ona ne traži puno od mene već samo da obratim pažnju na njih dvoje i upitam ih kako su, ponekad zovnem na kafu i kada mi zatreba pomoć to otvoreno zatražim od nje. Kaže to su sitnice koje njoj mnogo znače.
Kada sam ovo ispričala mojoj baki i ona me je posavetovala da tako i radim i da bez obzira kakvog raspoloženja bila svratim svaki dan sa detetom kod njih jer će im to značiti više nego da ne znam ni ja kakvu krupnu stvar učinim za njih. I kada pomislim da je nakon našeg dolaska iz bolnice svako jutro dolazila da vidi da li mi nešto treba iz prodavnice, istresala kantu sa mojim iskorišćenim ulošcima, peglala moj donji veš, usisavala i džogirala ceo stan kako da joj ne zahvalim sa malo pažnje, kada sam svesna da bi takve stvari za mene samo još rođena majka radila.

Trudim se da pišem ispravno kako u sms porukama tako i po forumima, fb i sl. Mislim da je korišćenje velikog slova i znakova interpunkcije stvar navike stečene još u osnovnoj školi i ljubavi prema pisanoj reči, a ne žurbe. Takođe mi se čini da ljudi koji vole da čitaju pravilnije pišu od onih koji knjige zaobilaze u širokom luku.
Naravno, svima nam se desi da se podkrade koja greška ali dobro je dok su to samo slučajne greške.
Do pre 3 ili 4 godine sam pisala isključivo latiničnim pismom dok nisam videla moju baku kako se potpisuje ćirilicom i to onim krasnopisom koje su te generacije učile u školi. Tada sam shvatila koliko je lepo naše ćirilično pismo i da je šteta da ga se toliko lako odričemo i kvarimo ubacivanjem stranih reči tamo gde im nikako nije mesto.
Trudiću se da i svom sinu usadim ljubav prema pisanoj reči od malih nogu, kao što su meni moji roditelji. Naravno, veliku ulogu tu igraju učitelji, nastavnici i profesori ali ipak najveću upravo roditelji.

Ko zna kakve ćemo mi biti kao svekrve ili tašte?
Moja sveki je skontala da prepozna moj kez i klimanje glavom kada krene nešto da pametuje pa na kraju i sama monolog završi sa "...Ali znam da ćeš ti na kraju po svom mada ako te moja priča navede da sagledaš stvar sa druge tačke gledišta je super."
Skontala žena da ima posla sa tvrdoglavom bičinom

Baš tako, mada nekada i mi moramo malo uvući rogove da bi neke stvari funkcionisale. Doduše sa nekim svekrivama ni to ne pomaže, verovatno.
Nekoliko dana nakon što sam došla iz bolnice imale smo jedan poduži razgovor i ona mi se tada baš otvorila i kroz suze ispričala kako ju je bolelo moje ponašanje tokom nekih perioda trudnoće. Valjda zbog uskomešanih osećanja, nekih porodičnih problema, loših rezultata double i triple testa, pa frke oko amniocinteze, i nervoze zbog mirovanja, vrućine i hormona bilo je dana kada sam bila nervozna kao pas i kada sam znala po 3-4 dana da ne izlazim iz kuće, a samim tim ni da svratim kod njih, vidim šta rade, kako su i sl. Kaže da joj je to jako teško palo i objasnila mi da je povređuju takve stvari, a da ona ne traži puno od mene već samo da obratim pažnju na njih dvoje i upitam ih kako su, ponekad zovnem na kafu i kada mi zatreba pomoć to otvoreno zatražim od nje. Kaže to su sitnice koje njoj mnogo znače.
Kada sam ovo ispričala mojoj baki i ona me je posavetovala da tako i radim i da bez obzira kakvog raspoloženja bila svratim svaki dan sa detetom kod njih jer će im to značiti više nego da ne znam ni ja kakvu krupnu stvar učinim za njih. I kada pomislim da je nakon našeg dolaska iz bolnice svako jutro dolazila da vidi da li mi nešto treba iz prodavnice, istresala kantu sa mojim iskorišćenim ulošcima, peglala moj donji veš, usisavala i džogirala ceo stan kako da joj ne zahvalim sa malo pažnje, kada sam svesna da bi takve stvari za mene samo još rođena majka radila.

Baš tako, mada nekada i mi moramo malo uvući rogove da bi neke stvari funkcionisale. Doduše sa nekim svekrivama ni to ne pomaže, verovatno.
Nekoliko dana nakon što sam došla iz bolnice imale smo jedan poduži razgovor i ona mi se tada baš otvorila i kroz suze ispričala kako ju je bolelo moje ponašanje tokom nekih perioda trudnoće. Valjda zbog uskomešanih osećanja, nekih porodičnih problema, loših rezultata double i triple testa, pa frke oko amniocinteze, i nervoze zbog mirovanja, vrućine i hormona bilo je dana kada sam bila nervozna kao pas i kada sam znala po 3-4 dana da ne izlazim iz kuće, a samim tim ni da svratim kod njih, vidim šta rade, kako su i sl. Kaže da joj je to jako teško palo i objasnila mi da je povređuju takve stvari, a da ona ne traži puno od mene već samo da obratim pažnju na njih dvoje i upitam ih kako su, ponekad zovnem na kafu i kada mi zatreba pomoć to otvoreno zatražim od nje. Kaže to su sitnice koje njoj mnogo znače.
Kada sam ovo ispričala mojoj baki i ona me je posavetovala da tako i radim i da bez obzira kakvog raspoloženja bila svratim svaki dan sa detetom kod njih jer će im to značiti više nego da ne znam ni ja kakvu krupnu stvar učinim za njih. I kada pomislim da je nakon našeg dolaska iz bolnice svako jutro dolazila da vidi da li mi nešto treba iz prodavnice, istresala kantu sa mojim iskorišćenim ulošcima, peglala moj donji veš, usisavala i džogirala ceo stan kako da joj ne zahvalim sa malo pažnje, kada sam svesna da bi takve stvari za mene samo još rođena majka radila.

Član 1
Ručak se kuha samo Nedeljom, kada dolaze neki specijalni gosti ili u izuzetnim prilikama. Za sve ostale dane ti si dužan da obezbjediš novce za narudžbu ili ženu koja će da kuha. TVOJA MAJKA NIJE SPECIJALNI GOST I ONA NE KUHA U NAŠOJ KUĆI! Veš se pere samo po potrebi a peglanje se vrši po principu “kome treba ispeglano neka si pegla sam”. Sve ostale muške poslove se slažem da obavljaš ti kao što je tjeranje buba, provalnika, cjepanje drva itd.

Član 2
Kiseli kupus ne smrdi i stavlja se svake godine. – slažem se, slobodno ga kiseli!

Član 3
Fudbalske utakmice je dozvoljeno gedati samo u drugoj sobi pod uslovom da se ne narušava mir i tišina potrebni za priču i ispijanje kafe sa drugaricama

Član 4
Takom gledanja TV-a, sasvim je normalno držati noge na stolu. Daljensk upravljač je privilegija koju mogu da ostvarim samo ja u specijalnim prilikama, uz dogovor daljenski upravljač može da se nađe u tvojim rukama!

Član 5
Telefonski razgovori sa tvojom mamom vršiš isključivo ti, ukoliko traju kraće od 10 minuta održavaju se u prostoriji u kojoj ja u tom trenutku ne egzistiram. Ukoliko su duži od 10 minuta automatski se prekidaju ili se održavaju na terasi.

Član 6
Strogo je zabranjeno jesti u dnevnom boravku. U slucaju da se to i desi potrebno je odmah uzeti usisivač i postupiti po uputstvu za upotrebu usisivača.

Član 7
Gaće i čarape i ostala gardaroba se uredno slažu u odmar ako su čisti, u suprotnom se odmah bacaju u korpu sa prkljavim vešom. Noge se peru čim se cipele izuju u suprotnom se bure sa kiselim kupusom unosi u dnevnu sobu da osvježi vazduh.

Član 8
Ruka iz gaća neće biti izvađena nikad. – pod uslovom da je tvoja ruka u mojim gaćama!

Član 9
Rakija služi isključivo u medicinske svrhe ili kao aperitiv u specijalnim prilikama kada dođu gosti. Pivo se poslužuje hladno, svakim danom pod uslovom da mi prije toga rashladiš kriglu u frižideru.

Član 10
Gledanje serijskog programa dozvoljeno je samo u repriznom terminu i to pod uslovom da je taj termin između 2:00 i 5:00 časova po srednjeevropskom vremenu. Ton nije dozvoljen. – slažem se u potpunosti


Član 11
Gledanje rijaliti šou programa nije dozvoljeno ni u glavnom ni u repriznom terminu jer
kontaminira mozak što može imati nesagledive posledice po dalji suživot – slažem se u potpunosti

Član 12
Kum i svekrva su u kući poželjani k'o izbjeglice iz Albanije.

Član 13
Pušenje u kući je dozvoljeno pod uslovom da se odvija na terasi ili pred vratima.

Član 14
Pušenje u kući je poželjno u neograničenim količinama i svim prostorijama – ovakav smisao za humor mi se dopada

Član 15
Kućni ljubimci su potrebni po ugledu na sve srećne i ispunjene porodice. Tvoja dužnost je da ih izvodiš napolje, čistiš za njima i brineš se o njihovom zdravlju.

Član 16
Djeci ćemo se dogovoriti oko imena – sve prijedloge dajem ja.

Član 17
Sin se od rođenja oblači kao muško. Slažem se u potpunosti!

Član 18
Incident u vidu dolaska tvojih roditelja sme se odigrati samo na dečije rođendane i
u slučaju porodične tragedije neslućenih razmera. Njihov nenajavljen dolazak je nezamisliv. Slažem se u potpunosti, objasni to svojim roditeljima!

Član 19
Ako smo oboje u kolima, vozim isključivo ja – nemam ništa protiv. Ako smo oboje u kolima, ti si trezna a ja pijan - ti ostaješ da spavaš u kolima.

Član 20
Društvo je institucija. Zato postoji obaveza da bar jednom nedeljno sa njima posetim kafanu. Ti takođe imaš obavezu da bar jednom nedeljno sa bilo kim odeš bilo gde, kako bismo se kasnije poželili jedno drugoga.

Član 21
Na veseljima kao što su slave, svadbe, babine i svinjokolja nije sramota piti. Sramota je razvaliti se kao ta zaklana svinja na svinjokolju.


Član 22
Seksualni odnosi se upražnjavaju minimalno tri puta nedeljno. Kad deca krenu u školu upražnjavaju se kada god su na nastavi. Kad krenu na fakultet šalju se da studiraju u drugi grad da bi mama i tata svakodnevno mogli da upražnjavaju ovu aktivnost!

Uh, bre kada pročitam čega sve ovde ima i kakvih svekrva shvatim da je ova moja zlatna. Ima ona nekih svojih bisera ali smo se nekako uklopile od početka i potrudile da skontamo jedna drugu tako da nikada nismo imale nekih nesuglasica. Iako mi nešto zasmeta trudim se da ne odreagujem na prvu loptu već mm skrenem pažnju na to, a on njoj ( ili njima ) jer je to njegova majka i lakše će podneti kritiku od njega nego od mene.
Na početku sam joj persirala ali ona mi je skrenula pažnju da nema potrebe za tim, tako da joj se obraćam sa Ti i bez nekog posebnog oslovljavanja. Nikada ne bih mogla da joj se obratim sa "mama" , ali kada pričam sa mm ili njegovim bratom ili sestrom nazovem je "keva" jer mi je nekako bezveze da kažem npr. "Da, znam rekla mi Mica, Cica, Mara, Dara ili tetka MIca, Cica..."
Mnogo mi je pomogla u periodu kada sam došla iz bolnice, bukvalno je sve po kući radila umesto mene i terala me da ležim i odmaram i oporavljam se. Pošto se viđamo svaki dan ( u istom smo dvorištu ) razgovaramo o svemu i uvek je spremna da mi pripomogne, pričuva Luku, raširi i pokupi veš, ispegla pelene i Lukine stvarčice, iznese smeće, ode u prodavnicu... iako smo razvile korektan i lep odnos od početka mislim da smo se otkako je Luka u našim životima još više zbližile i drago mi je zbog toga. Kod nas je ključ uspeha otvoren odnos i dobra komunikacija ali i fleksibilnost jer obe želimo da je isti muškarac srećan.
Svekru persiram jer nikako da pređem na Ti, a otkad sam se porodila uglavnom ga zovem deda i vidim da on uživa u tom.

Neka ovako ostane i ja ću biti prezadovoljna...

NIsam se jos porodila, pa ne znam ali mislim da te price i jesu dosadne kad slusas tudje, a potpuno nesto drugo kad ih ti dozivljavas licno..
Za druge je tvoja beba samo jos jedna beba...za tebe je centar sveta

Trenutno sam na porodiljskom i prija mi da se posle 10 godina rada i stresa na poslu malo odmorim od svega ali sa druge strane mi opet pomalo nedostaje. Ali ne, nikada ne bih mogla da se odreknem statusa zaposlene žene.

"...Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam..."
Dok nisam doživela nisam mogla verovati da se neko biće može toliko silno voleti i zaista ne postoje reči kojim se ta ljubav i sam osećaj majčinstva može opisati. Tek sada posmatrajući njega kako bezbrižno spava ili mi se nasmeši tim krezubim osmehom mogu reći da je moj život ispunjen i da sam srećna...istinski srećna

"...Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam..."
Dok nisam doživela nisam mogla verovati da se neko biće može toliko silno voleti i zaista ne postoje reči kojim se ta ljubav i sam osećaj majčinstva može opisati. Tek sada posmatrajući njega kako bezbrižno spava ili mi se nasmeši tim krezubim osmehom mogu reći da je moj život ispunjen i da sam srećna...istinski srećna

Mm je ovih dana premoren jer je dva dana spojio i neke noćne i dnevne smene, a kada tako izmoren zaspi i ja ga budim da pređe iz dnevne u spavaću sobu priča svakojake gluposti. Uglavnom Luka nam je juče čitavo popodne kmezio, plakao i vrištao, spavao po 5 minuta na rukama tako da smo sinoć posle kupanja (kad je konačno mirno zaspao) oboje bili kao da nas je voz pregazio. Elem, dok sam se ja tuširala mm je zaspao u dnevnoj i ja stanem pored njega i drmusam ga za rame govoreći da pređe u spavaću sobu, a on zgrabi moju ruku ( u nekom položaju za ljuljanje bebe, otprilike ) sa obe svoje i viče "Ne da tata, ne da tata sina svoga..." i ljuljuška moju ruku dok ja vrištim od smeha. Naravno, probudila sam ga u tom momentu i on me gleda bledo kao da sam sa kruške pala nemajući pojma čemu se smejem, a meni suze pošle od smeha... :D

Meni sutra stiže marama i sad sam baš nestrpljiva da vidim kako i šta...
Za ovih mesec i po dana smo x puta čuli taj komentar "Nemojte ga navići na ruke..." i zaista su me ljudi počeli nervirati sa tim. Juče je mm pukao i jednom drugaru nakon takvog komentara odbrusio " Naše dete - naša stvar..." Mislila sam da mene to izluđuje ali vidim da je i njemu dopi....o
Ako je nahranjen, presvučen i ne muče ga grčevi ali traži zagrljaj, pažnju, maženje narvno da mu je neću uskratiti pa...Moje mišljenje je da deca koja odrastu sa osećanjem da su voljena mažena i pažena neće biti razmažena već psihiči stabilnija. Pa zar i mi odrasli ne uživamo u partnerovom zagrljaju i maženju?

mamicacica nadam se da hoćemo
Nego me zanima koliko Vi to dece i kolica imate jer koliko primećujem, samo na ovoj poslednjoj stranici ove teme, imate već troja kolica?

Mm je ovih dana premoren jer je dva dana spojio i neke noćne i dnevne smene, a kada tako izmoren zaspi i ja ga budim da pređe iz dnevne u spavaću sobu priča svakojake gluposti. Uglavnom Luka nam je juče čitavo popodne kmezio, plakao i vrištao, spavao po 5 minuta na rukama tako da smo sinoć posle kupanja (kad je konačno mirno zaspao) oboje bili kao da nas je voz pregazio. Elem, dok sam se ja tuširala mm je zaspao u dnevnoj i ja stanem pored njega i drmusam ga za rame govoreći da pređe u spavaću sobu, a on zgrabi moju ruku ( u nekom položaju za ljuljanje bebe, otprilike ) sa obe svoje i viče "Ne da tata, ne da tata sina svoga..." i ljuljuška moju ruku dok ja vrištim od smeha. Naravno, probudila sam ga u tom momentu i on me gleda bledo kao da sam sa kruške pala nemajući pojma čemu se smejem, a meni suze pošle od smeha... :D

Ja sam još pod utiskom komentara mm...Prošlu noć nosa on Luku po kući da podrigne i nešto mu priča, a ja već tonem u san i čujem rečenicu " Jao, sine, pa ja kad sam te pravio nisam imao pojma da ćeš biti ovako sladak i da ću poludeti za tobom...". Istog momenta sam se razbudila i počela da se smejem kao ludak...

Ja sam još pod utiskom komentara mm...Prošlu noć nosa on Luku po kući da podrigne i nešto mu priča, a ja već tonem u san i čujem rečenicu " Jao, sine, pa ja kad sam te pravio nisam imao pojma da ćeš biti ovako sladak i da ću poludeti za tobom...". Istog momenta sam se razbudila i počela da se smejem kao ludak...

Mm je ovih dana premoren jer je dva dana spojio i neke noćne i dnevne smene, a kada tako izmoren zaspi i ja ga budim da pređe iz dnevne u spavaću sobu priča svakojake gluposti. Uglavnom Luka nam je juče čitavo popodne kmezio, plakao i vrištao, spavao po 5 minuta na rukama tako da smo sinoć posle kupanja (kad je konačno mirno zaspao) oboje bili kao da nas je voz pregazio. Elem, dok sam se ja tuširala mm je zaspao u dnevnoj i ja stanem pored njega i drmusam ga za rame govoreći da pređe u spavaću sobu, a on zgrabi moju ruku ( u nekom položaju za ljuljanje bebe, otprilike ) sa obe svoje i viče "Ne da tata, ne da tata sina svoga..." i ljuljuška moju ruku dok ja vrištim od smeha. Naravno, probudila sam ga u tom momentu i on me gleda bledo kao da sam sa kruške pala nemajući pojma čemu se smejem, a meni suze pošle od smeha... :D

Ja sam još pod utiskom komentara mm...Prošlu noć nosa on Luku po kući da podrigne i nešto mu priča, a ja već tonem u san i čujem rečenicu " Jao, sine, pa ja kad sam te pravio nisam imao pojma da ćeš biti ovako sladak i da ću poludeti za tobom...". Istog momenta sam se razbudila i počela da se smejem kao ludak...