natawyyy

A sta mislis da ti i tm odete u bolnicu i porazgovarate sa nacelnikom odjeljenja. Da mu kazete da pokusa da razumije u kojoj ste vi situaciji i da vam nije bas lako kad vas se jednom recenicom otarase. Da vam trebaju barem malo detaljnije informacije o stanju vase bebe - da li je jela, da li ima barem ikakvog pomaka u rezultatima, u tezini, da li dise pravilnije... Ovo samo nagadjam.
Onda mu kroz pricu provucite da vas ponekad uhvati dodatna nervoza zbog pojedinaca u bolnici da vam dodje da potegnete svoje veze u ministarstvu kako bi dobili preciznije informacije o zdravlju vaseg djeteta. Takodje, da bi vidio da ste ozbiljni, trazite mu kopiju dokumentacije koju vode u vasem slucaju.

Znam da svi mi strahujemo da se nekom ne zamjerimo, ali pojedine zaista treba klepiti necim ne bi li samo radili svoj posao!

Draga moja, znas koji je moj savet... A da se nadovezem, ja sam se tokom trudnoce jako brinula, imala sam marginalnu posteljicu i bila pretravljena. Govorila sam tada eh samo da se porodim, da ga vidim pa kad mu nesto fali i da znam, a ne ovako nemam pojma, a sada pa mislim joj kada ce znati da mi kaze kada mu nesto fali... Mama uvek nadje nesto... Nemoj samo da se zatvaras u sebe, po sebi ti kazem, opet, to ne valja, porazgovaraj sa nekim. Ja se iskreno nadam da ces za 20-ak god. i ti o njoj da pricas nekoj zeni koja je za svoje dete zabrinuta u smislu nemoj da brines, bice dobro, vidis moju devojku, koliko sam se brinula za nju, a vidi je sada, ziva zdrava, studira itd... Ako razumes sta hocu da kazem? Molim Boga da bude tako. Ma bice!!!

Nemojte da mi zamerite sto ovo pisem ovde,ali tek sam sada malo vise paznje posvetila bebac forumu...naisla sam na neke teme...tragicne teme.Vidim da ih je bilo...Citala sam od prve do zadnje stranice i evo suzdrzavam suze.
Sada shvatam da zivot nije nista....da se sve dobro ili lose moze desiti u sekundi.Dobro posle najgoreg...ili najgore posle onog najlepseg.
Nadam se da ova tema nece biti takva!
Kako vreme prolazi,malo po malo sam uverenija da moja Una moze da prezivi.
Uverena sam da bi sa njom sve bilo u redu samo kad bi uspela da prezivi sve ove infekcije i sranja od slajmova i sekreta...a zelim da se to desi,samo da se moja mala dusa izbori...nista ne mozemo,ona mora da se sama izbori za svoj zivot,za sebe i nadam se da je jaka ne kao mi vec jaca!
Jos uvek se nadam da zivot nije tako okrutan...

kod nas je stanje i danas i juce isto...nismo mogli da dobijemo sestru koja prati tezinu,ali nadam se da cemo popodne kad budemo isli ja i mm naci nekoga da pitamo kako napreduje... juce je bio moj svekar da je vidi,on nije isao nekoliko dana,pa mu se ucinjelo da se malo popravila,kaze izgleda mu bolje... ja sam bas sinoc pricala sa mm, gledam slicice od prvog i drugog dana kad se rodila, i ove od prije nekoliko dana,kao da nije isto dijete...kad se rodila sv je bila plava, i potpuno drugacijeg izraza lica i oblika glavice...tad su nam rekli bukvalno da joj glavica nije srasla kako treba,ali ja vidim pomak sto se tice glavice,kao da dobija oblik polako...oni zbog toga sumnjaju na taj sindrom,ni ime ne mogu da mu izgovorim...jedva cekam da dodje rezultat i da znam sta i kako...
primijetila sam jos nesto kod moje Andree,ona uopste ne place glasno...mislim,cuje se kad place ali je tiha bas. Dr mi je rekla da je razlog mozda u tome sto bukvalno jos nije pocela d koristi grlo za jelo i da bi to trebalo da se popravi kad krene da uzima hranu ustima... vise ne znam ni sto su nam sve ispricali od kad se rodila, ali se nadam da ce biti ok.

majibebac, moras da pronadjes ventil neki. znam da je tesko, i ja se budim po noci i placem, i imam kosmare, i svaki dan razmisljam o njoj. i svaki put kad se probudim pogledam da na mjesto gdje sam planirala krevetac ne stoji nista,a u mom stomaku je nema...i meni fali svaki dan toliko da mi dodje da kazem uzmite od mene sve sto treba samo da prezivi,pa za mene me briga. ali moras da shvatis da zbog nje,zbog sebe i tm ne smijes da klones...i njemu je tesko da te gleda takvu,znam po mm...ne kazem da treba da se pravis da je sve ok,ali moras darazmisljas pozitivno. ja kazem,niko mi ne moze oduzeti to da mislim da ce sve da bude uredu. nadaj se, Una se bori,nije ni svjesna sta joj se desava a dusa mala ne odustaje. tako i ti moras

http://www.novecento.rs/ShopImages/Original/11468.jpg
Divne su mi i moram ih imati

Evo mene...bila danas u Kg...
Moja Una,dusa prelepa...evo i vama slicice da vidite kako je lepa,sve lici na tatu Kaze doktorka jos je lose,ali bolje nego sto je bila....daju joj mleko na spric jer samo tako moze u inkubator,pa kaze kad izadje ici ce na flasicu...oporavice se,treba vreme.Neuroloski je lose,ali to nista ne mora da znaci,to se jos ne zna...
Ja sam joj pricala kako je puno volimo,kako je cekamo kuci,da se mazimo i igramo i kupamo i volimo,da mora da izdrzi,da mora da se bori...i odmah krenule brojke na monitoru da idu na gore!!! Kaze sestra da reaguje izgleda na moj glas i pustila me da joj mazim nogicu kroz onu rupicu na inkubatoru!Tresla sam se kao prut koliko sam bila srecna,suze mi isle...odnela sam posle pampers,noge mi se tresle,zamalo da se srusim u sred klinickog centra...mala moja srecica,sva je mekana i topla,sa malim rucicama i stopalicima,nemate pojma koliko je obozavam,samo da mi se ona oporavi!Da dodje kuci da je mazim i grlim...mora da bude sve dobro,mora...

Marija,javi el ima neke promene kod Andree...
Ljubac za sve...

Evo i mog iskustva...
U petak 20.07. sam bila na ctg-u u poliklinici u Zemunu i dr. mi je zakazao da u utorak 24.07. dođem u bolnicu sa sve stvarima, da mi opet urade ctg, uz i pregled i da vide da li da me ostave ili da čekamo da krene prirodno pošto sm desetak dana pre toga bila otvorena 2-3cm i imala blage kontrakcije.
Međutim u ponedeljak uveče, oko 23.45h, nakon što sam ispratila drugaricu, pokupila veš sa žice i isti složila, istuširla se i sredila kupatilo meni pukne vodenjak.Samo što sam legla i počeo da me hvata onaj prvi san osetim kako mi mlaz tople tečnosti ističe između nogu. Sačekam nekoliko minuta, a ono još jedan. Ustanem, smotam čaršaf između nogu pa lagano do kupatila.Tamo pogledam bistra tečnost, umotam se u peškir pa legnem u dnevnu i budim mm koji je zadremao uz tv. Ja se smejem kao blesava, a on se sav pogubio, ne zna gde udara Lagano se spremimo i posle nekih sat vremena krenemo ka porodilištu. Ja usput opušteno ćaskam, pijem sokić, pevušim, čak sam i cigaru zapalila i zezam mm "Samo nam pljoska fali pa da bude kao u "Mi nismo Anđeli""
Sve u svemu oko 01.30h smo bili u bolnici i dok me je dr. pregledala na prijemu, pa odvela u porodilište, pa dok su mi uradili klizmu i izmerili prođe nekih sat vremena. Svo to vreme sam šetkala po hodniku i dopisivala se sa mm koji je kući "studirao" kako da uključi veš mašinu i opere posteljinu E, otprilike oko 02.30h me smestiše u salu i tu sam ležala još nekih sat vremena sa slabim kontrakcijama. E, onda se kontrakcije uozbiljiše i krenuše na 5 min. otprilike, pa na 3 min. i sve jače i jače. Ležim na onom stolu, stiskam ručke kad zaboli i dahćem kao lokomotiva...prođe pa gledam na sat i čekam sledeću. Disanje mnogo pomaže da se izdrži bol. Babica uđe s vremena na vreme, pogleda me, kaže koliko sam otvorena, hrabri me da dišem...
I tako dok ja ležim, dišem i trpim bol ženica u boksu pored mene se porodi, a onog momenta kada je njena devojčica zaplakala i ja zaplakah na sav glas. To mi je tako dirljiv momenat bio da nisam mogla da se suzdržim Dolazi dr. pregleda me i pita zašto plačem i kaže "Majka čuvaj suze radosnice za svoje bebče koje će nam uskoro stići"...i uključi mi kiseonik da malo povratim snagu.
I onda kada sam mislila da više ne mogu da izdržim bol, sve prestade i zaista se nađoh u čudu i zapitah "Šta sad?" i tu kreću naponi. Osećaj kao kada ti se kaki, ništa posebno bolno, telo se samo napinje i gura.
Sve je to trajalo do posle smene dr., sestara i babica oko 7h. Onda sam sačekala da ljudi popiju kaficu i oko 8.30h dr. me pogleda, kaže da sam otvorena 9 i po cm i da slušam i radim kako mi on kaže. Prvi put nisam skontala kako da guram samo dole pa sam gurala kao da ću se na uši poroditi, ali već posle 3-4 uspešna napona i malo pritiskanja stomaka od strane dr. izleti moja mrvica. Sve u svemu to guranje nije bolno, osetila sam i kako su me secnuli ali nije me bolelo ili prosto nisam mislila o bolu u tom momentu čekajući da vidim svog dečaka. Sve misli su mi bile usmerene da sve prođe kako treba i da on bude dobro. I onda ona čuvena scena iz filmova kada ga onako modrog i sluzavog drže za noge da ga vidim pa ga spuštaju na moje grudi da ga poljubim. Neverovatan osećaj...zaista.
Nakon 10-ak minuta uz napon i stiskanje stomaka od strane babice izađe i posteljica, a onda kreću da me ušivaju. Pošto sam mnogo ispucala i još su me secnuli ušivanje je trajalo oko sat vremena. Osetila sam svako povlačenje konca ali ništa što se uz stisnute zube ne može izdržati...doduše anestezija je počela popuštati pa sam ona poslednja 3-4 šava baš osetila, ali izdrži se.
Sve u svemu od pucanja vodenjaka do porođaja prošlo je 9 sati, a u bolovima i naponima oko 5-6 sati.
Najveći problem su mi prouzrokovali hemoroidi. Poiskakali su nenormalno, jedan na drugome, bukvalno i to me je bolelo da su mi suze išle svaki put kada bih krenula da ustanem sa kreveta, da prošetam do kupatila i vratim se opet na krevet. A pritom su u toj sobi gde sam ja bila oni visoki kreveti, podešeni za žene od 2m visine, a ne za nas malene sa hemoroidima.
Sledeći dan mi je mm doneo paket ( paketi u KBC Zemun se ostavljaju na prijemu u porodilište u vremenu od 12 do 13h i od 17 do 18h...mada nisu pravili problem ni ako se donese van tog vremena) i faktum kremu ( po preporuci doktorke ) pa mi je već sledeći dan malo lakše bilo.

Veoma važna činjenica ( o kojoj ja nisam imala pojma ) je da je u Zemunskoj od pre nekoliko meseci uveden program Baby friendly za sve ( nema hoćeš-nećeš ) osim za žene porođene CR. Bebirona ti donesu nekoliko sati nakon porođaja i on je sa tobom svo vreme. Dođe sestra pokaže kako se dete previja, pogleda da li imaš mleka i ako je potrebno na 3 sata dolaze sa dohranom.
Ne bi mi to teško palo ( uživala sam gledajući ga kako spava, jede i presvlačeći ga ) da mi guza nije pravila nenormalne bolove pri svakom pokretu

I ako je sve ok i sa mamom i sa bebom otpuštaju te posle 48h.

ja svjeze dosla iz posjete,pa da se javim kad sam usla bebana je plakala, jer joj je iznad glave svirao nekakav alarm da je infuzija zavrsena,ja se stravila. djeluje mi bolje,nekako punije,mada na njoj i 20grama djeluje dosta,ali samo nek mi se ona goji...posto je plakala,ja sam pocela da joj pricam i pjevam(oni okolo me gledaju kao ludu,a ja se mislim sta ocete,moje je dijete,pa me bas briga gdje sam) i mrvica seodmah umirila i zaspala...ipak mi poznaje glas, i drago mi ej da zna da sam tu pored nje makar na ta 2 minuta dnevno...
majibebac, i una je borac,ne da se ona,vidjeces,bice sveto dobro. i ovo ce se zvati juce, kako se ono kaze.

ljubav za sve mamike, i cookie,srecan rodjus!