Voljena

Voljena mi smo generacija , a i Snow nam diše za vratom 

Ideja o blogu je dobra. Zlata bi vredelo onima kojima treba potvrda takvih iskustava i kod drugih, plus bi dobili gomilu odličnih i korisnih smernica. Tebi bi to mogao biti sjajan izduvni ventil. Da ne govorim da je čitanje tvojih postova do te mere "zarazno" da bez po' muke drži prikovanim za napisano i onoga koji ovakve probleme nema. 

E ovako, zene moje drage. Sto se tice godina, ja punim 35 a moj muz 42 ove godine. U cvijetu mladosti, kao sto vidite, nismo:-)a podizemo troje sitne djece;-) Nekad bude bas naporno, jer nemamo nikakvu pomoc, ali oni nas toliko ispunjavaju nekom radoscu i ljubavi da na sve 'nedostatke' zaboravimo. Pa cak i na finansije, tjesimo se da nismo gladni, goli i bosi:-) Za sad muzevljeva plata prosvetara jedva skrpi kraj sa krajem. Ali ja se nadam da cu brzo naci neki posao i onda ce doci sve na svoje. Sad sam djeci najpotrebnija i nije mi zao sto sam kod kuce. Ne bih voljela da su me djeca zeljna, pa sve i da kuci donosim ne znam kakve pare.

Nemojte da vam finansije budu prepreka...one kao i posao su relativna stvar...mislite o potomstvu, radjajte djeci bracu i sestre;-) to je ono neprocjenjivo, ono sto nam daje snagu da guramo naprijed, ono sto ostaje za nama...

Kruela, ti si bas mlada, imas vremena za sve;-) tvom muzu godine nisu prepreka(mm je u 36oj postao po prvi put tata) i nadam se da taj zdravstveni problem sto ima vas nece omesti da se i jos jednom ostvarite kao roditelji...drzim fige:-)

Voljena, super za putovanje!
E ja od tebe ocekujem da me sustignes;-) ej bre, zivis u normalnoj drzavi a ne u rupi kao ja...tako da nema izgovora, sem ako si zagazila u petu deceniju zivota:-p

Skinuo je pelene! Ovo je prva stvar koja je prosla bez muke i problema, bukvalno preko noci. Mozda ce nekom od roditelja ko ima slican problem kao ja pomoci ovo moje iskustvo 
Kada uporedim ovaj period sa periodom pre godinu dana kada je odbijao svaki socijalni kontakt, kada nije govorio, kada je imao tantrume i meltdown, ovo je drugo dete. On sada govori, ima povremene ispade (vristanje, leprsanje rukama itd...) ali je to zanemarljivo. Burno reaguje i mislim da na tome treba poraditi. Mislim da se vec za sest meseci nece primecivati nikakva razlika izmedju njega i dece koja su imala "normalan" razvoj. 
Ja sada njega mogu da uhvatim za ruku i da bez bojazni krenem negde. I dalje su to krace destinacije, tek par stanica autobusom, ali je tih par stanica autobusom odlazak u miru, u tisini, mogu da mu objasnim svasta, ne moram da strepim od njegovih ispada itd..
Nosa stoji od oktobra meseca u dnevnoj sobi. Nije hteo sve do januara ni da cuje za nju i i sama sam svesna da je bio daleko od spremnog za tako nesto. Nisam ga ubedjivala, ali od necega mora da se pocne. Svako malo bih ga pitala da li zeli tu da piski ili kaki kao sto to tata i mama rade u wc-u. U januaru sam mu skinula pelenu ali je on jako plakao i sam je sebi pokusavao da stavi pelenu...Ok, ostavila sam mu pelenu ali sam mu svakog dana spominjala da moze i u nosu, kao veliki decak. Kao sto nosi jaknu slicnu tatinoj i kao sto nosi kosulju i cipele slicne tatinim-tako moze i ovo ako zeli, tj da piski i kaki kao mi odrasli. 
Pocetkom februara je sam rekao da zeli da piski na nosu. Pelene sam mu stavljala samo kada idemo napolje, ako zaspi poslepodne i nocu. Upiskio se u gacice svega nekoliko puta, ja bih mu objasnila da je napolju zima, da je hladno, da moze da se prehladi i da kada oseti da zeli da piski da ode na nosu. 
Sredinom februara smo poceli da izlazimo u krace setnje bez pelene. Par puta je pisnuo u gacice pa mu nije bilo pravo sto moram da ga vratim kuci jer je mokar. Zima je, bio je bas debeo minus i posto kod nas sve ide naopako (umesto da se leti ovo organizuje mi smo sticajem okolnosti kad je -10napolju, mora da se odmah vraca kuci). Izgleda da je tu shvatio da mu se to ne isplati  tj da se tako prekida aktivnost, odlazak negde gde on zeli itd...
Krajem februara je muz rekao da mu skinemo nocnu pelenu, bila sam skepticna. Kazem mu ja da ce biti mokar ako se upiski u gacie i da piski pred spavanje. Ocekivala sam baricu u toku noci. Prva noc-suv...druga-suv...treca-suv. I to je to. Ni jednom se nije upiskio u toku nocnog sna! Ponosna sam na svoje cupe.
Bez drame, bez grdnje, bez ubedjivanja, bez forsiranja. Jeste da je kasno, ali kod njega je mnogo stvari kasnilo. Sada vec piski na wc solji, zato sto on tako zeli, tj kako kad je raspolozen. Ako smo napolju (posto je vec toplije), ja mu kazem da moze da zapiski drvo kao sto to radi nas pas, ako mu prigusti  
Mislim da ni kod dece koja se razvijaju neurotipicno, a ni kod dece sa bilo kojim odstupanjem ne vredi forsiranje jer forsiranje vodi u blokadu. Zadovoljna sam, ovo je ogroman skok.
 

Hajde, žene, valjalo bi malo ubrzati, treba ovde stići Snowhite i ostale sa 3 dece
Mene tako nekad opasno prodrma kriza za 3. detetom da je to strašno. Uglavnom oko ovulacije  Šalu na stranu, često se baš zamislim šta mi je činiti. Mislim da će vreme da prelomi, ako se ne desi ove godine, ne bih više razmišljala u tom smeru, ni sad nismo baš u prvoj mladosti.
Vala, ne zvanično povodom 8. marta, ali mi danas od s&s dobismo putovanje! Još uvek sam potpuno euforična 

Oooo, bravo za sveki! 
Od obeležja dobiješ mimoze ako te se iko seti (tradicionalna  im je baš mimoza). U školicama dečica obavezno prave čestitke za mame i to mi je, iskreno, najlepši poklon  A za dame koje baš fanatično drže do današnjeg dana, imaju organizovane čitave tematske večeri sa sve prejedanjem i muškim striptiz spektaklima (nikad išla, da me neko pogrešno ne shvati! )

Vredno je svakog napora i pokidanog nerva! Sve će to biti ok, dan za danom, polagano sve bolje i bolje
 

Pa i mi smo 18.4. znaš već...Podnosi ih super. Viri im iz krevetca  ili kolica. A najviše voli da se prodere kad one zaspu Ančiiii Banančiiii  ja odlepim.

Srecan vam praznik drage cure , ja ga bas me doživljavam kao svoj... Sinko mi je poklonio orhideje i to mi je pored bebe najdivniji poklon za 8.mart. Eno ih spavaju oboje u sobi, uključila sam bebi Phone da letim ako beba krene da plače.. 
Ukratko, J se malo unormalio... Prvi dan je bio katastrofa lan, on nije znao kuda udara... Ali bukvalno. Od euforije, do histerije svega smo videli... Jadnici bas mi ga zao bilo. Evo znatno je bolji ovih dana... Spava sa tatom u sobi, a bebi i ja u dnevnoj. Videćemo kako cemo se ubuduće organizovati. Beba se cesto noćas budila, to bi i njega budila tako da nista time nisam uradila... Za početak smo razdvojeni. Uh bice ovo naporno, ali mi je srce zaista prepuno 

Oooo, bravo za sveki! 
Od obeležja dobiješ mimoze ako te se iko seti (tradicionalna  im je baš mimoza). U školicama dečica obavezno prave čestitke za mame i to mi je, iskreno, najlepši poklon  A za dame koje baš fanatično drže do današnjeg dana, imaju organizovane čitave tematske večeri sa sve prejedanjem i muškim striptiz spektaklima (nikad išla, da me neko pogrešno ne shvati! )

Srećan praznik, drage moje!

E pa sad, nema čestitke bez usrane pelene, zato posle i znaš da je ceniš !
Srećan nama praznik, mame! 

O čemu on uči sad?Na tu temu nadješ nrki dokumentarac na national geogr. ili na netu,odgledajte zajedno a onda neka pročita lekciju.
Ima li išta zanimljivije od biologije..Samo joj treba prići na pravi način.

Da krenem od pocetka...
Cekala sam vise godina da zatrudnim,nikako nije uspevalo,bila opterecena maksimalno i naravno kada sam odustala to se desilo...  Trudnocu sam ustanovila zbog bolova u donjem delu stomaka i grudima...Kad mi je doktor saopstio bila sam presrecna-niko nije bio srecniji od mene na ovoj planeti...Problem je bio sto sam morala da lezim celu trudnocu jer je bila rizicna,ali ni to mi nije tesko padalo samo sam se tesila da to vreme sto pre prodje i da se porodim...
Normalno sam odlazila kod lekara na svaki pregled ultrazvuka i sve je bilo u redu...Onda je dosla 20 nedelja da radim 4d ultrazvuk...nigde nije bilo mesta [u drzavnim ustanovama] i odem kod privatnika u euromedik u visegradskoj ulici,bile su dve doktorke.krenulo je sve super sve kako treba i samo odjednom tajac i pricanje izmedju sebe...ja sam bila presrecna prvo pa musko a razgovor se oduzio izmedju njih dve a ja lezim i one povlace i povlace ultrazvuk preko mog stomaka...Uspanicila sam se i pitam jer beba u redu,gde ce one "mama ovo je ozbiljna stvar beba vam ima dijafragmalnu herniju" gde sam ja sa muzem izbezumljeno gledala i pitala sta je to a da ponovim te dve reci nisam mogla niti znala!! One su mi objasnile i odmah uputile u visegradsku kod doktorke Olivere Kontic da proveri,cekala sam dok me nije primila,pogledala me na ultrazvuku i rekla jeste sve to kao sto su vam rekli i taj dan me poslala na konzilijum za fetalne anomalije [1 sprat]...meni se svet okrenuo naopacke...tamo su me pregledali opet ultrazvukom i samo su dolazili da provere i sve je bilo jasno...sledece nedelje mi uzimaju plodovu vodu,cekanje dve i po nedelje je bilo mnogo stresno,svasta mi je padalo na pamet ... ali u tom periodu dok sam cekala rezultate doktorke su mi objasnile da ako se plod i pluca ne razviju koliko bi trebalo moram da ... necu ni da izgovorim!!! Hvala Bogu rezultati su bili super sa te strane,a njegova mala pluca su se razvijala koliko su mogla zbog potiskivanja....i od tada sam na svake 2 do 3 nedelje odlazila na preglede...Kako je trudnoca odmicala ja nisam prihvala da moja beba ima problem,dok nisam otisla na zvezdaru,tada sam pricala sa doktorkom Vesnom Stojanovic i ona mi je objasnila da to moze da se operise i sve do tancina kako ide redosled pre porodjala pa sta njega ceka a sta nas kao roditelje,i tek tada sam prihvatila,a do tada sam negirala i sama sebe ubedjivala kako doktori nemaju pojma!
Poslali su me sa konzilijuma i kod doktorke Marije Lukac koja radi u istitutu decije klinike tirsova da popricam sa njom kako i sta se tada radi kada se beba rodi,sve do detalja mi je zena objasnila,polako sam se pripremala ali jedan deo mene nije hteo da prihvati sve to...Moja trudnoca je tekla tako sto sam lezala u krevetu samo do wc-a i do lekara taxijem nikako prevozom zbog truckanja! Umesto da uzivam u trudnoci i da setam kao i vecina trudnica,moja trudnoca se svodila na krevet i lekare.Dosao je i termin kada sam otisla u porodiliste da bi me pratili kako ne bi beba krenula pre vremena,bila sam na odeljenju kod doktorke Miroslave Gojnic i u 38 nedelji su mi uradili carski rez jer nisu smeli da cekaju da beba krene prirodnim putem.Po rodjenju beba je odmah prebacena u tirsovu,treceg dana njegovog zivota uradjena mu je operacija dijafragmalne hernije i onda smo se molili BOGU i SVIM SVECIMA da bude dobro!!! Meni su ta tri dana bila kao tri nedelje,posto sam u porodilistu lezala sa ostalim porodiljama samo sto su njihove bebe donosili a moja je bila malo dalje od mene u drugoj ustanovi,videla sam ga prvi put treceg dana njegovog zivota tj.posle operacije...Taj osecaj moze samo da zna majka kojoj bebica nije bila pored nje...Dani su izmicali mali borac se oporavljao vrlo polako ali sigurno...i krenuli su da mu daju 4 ml mleka na sondu kada je on prihvatao prvi obrok a kada dodje drugi on kroz sondu vrati i onaj prvi...I onda mu ustanove da ima hijatus herniju [uvrnut zeludac] i to urodjenu...i ponovo sve iz pocetka,operacija pa onda njegov oporavak,opet hvala Bogu pa je sve proslo kako treba i nas mali VELIKI borac je za 3,4 dana poceo da pije mleko,naravno prvo na sondu pa smo ga ucili [suprug i ja] sa cucom da vuce,to je bio trenutak koji se pamti dok si ziv! Onda su polako povecavali dozu mleka i kada bi dosli u posetu nekada su mi ga davali u narucje da ga milujem,ljubim i hranim na flasicu,posto je on sve vreme bio u inkubatoru a posete su bile svega 5-10 minuta,naravno kako mu se stanje poboljsavalo tako su nas pustali duze da ostanemo pored njega...Posle je prebacen na drugo odeljenje sa mnom i tih 10 dana smo se upoznavali,ja sam vise bila budna nego sto sam spavala,bukvalno sam sacekivala spremacice,sestre,lekare koji dolaze na posao...Sa tacno mecec i 12 dana smo ga izveli iz tirsove,i pored svih tih stresova moje mleko nisam izgubila ali on nije imao snagu da vuce pa je pio na flasicu,svega tri meseca...Posto od samog pocetka ne pije mleko koliko bi trebalo,nije ni napredovao puno na tezini,bilo je vazno da ne gubi!! Svasta smo probali,cak i u drugom mesecu smo probali sa piletinom [doktorka rekla] nije vredelo,svakakva mleka smo promenili,dodatke u moje i ostala mleka nije vredelo dok nije "prihvatio" novalac i taman smo dosli do 90ml,i onda sam se razbolela a i on pored mene [tri i po meseca], to je prelilo casu,onako mali sa dve operacije,ne jede kako treba jos povrh svega bolestan,tad sam izgubila svoje mleko a novalak je poceo da smanjuje i smanjuje...Nije ni napunio punih 4 meseca pocela sam sa uvodjenjem cvrste hrane,jer sam jedino tako mogla da ga izvucem da ne gubi na kilazi,i sada jede kako hoce malo jede malo ne jede,sve zavisi kakav mu je dan,samo sto sad pije mleko samo dok spava na prevaru i to popije citavih 20ml umesto 200ml za njegov uzrast,nema veze sto prodje 3,4 sata on toliko popije i ne mogu da ga nateram da popije vise...Hranila sam ga na sat i po,pa na dva,dva i po,pa sad na tri do cetiri sata!!!
On je rodjen u terminu u 38 nedelji sa 3480kg to je bilo od velike vaznosti za ceo taj proces operacija sto je preziveo!!!
Nas BORAC je sve istrajao i evo ga trenutno spava ima punih 6 meseci i svega 5610kg to je 2130 za 6 meseci - malo? Nije s obzirom na sve sto je preziveo a za grceve nemam komentar sem da napisem da jos traju i da se taj bol smanjio!!!

Mi smo 18.aprila  i uve imamo veliki party za rodjendan. To dok mozemo finansijski a i dok ona to zeli
Da... srecan 8.mart 

Uopšte nemam pojma šta ću mu za rođendan. Najverovatnije rolere, taman će i proleće pa da može da uči i koristi ih. A za slavlje, od njega zavisi. Prošle godine nije želeo proslavu pa smo ostali u porodičnom krugu.
Kikiriki, sećam se tebe još iz onog prastarog ćaskalista i da je tvoj momak rodjen nedelju ili dve pre mog (mi smo 25.). Kako podnosi sestrice? 

E pa sad, nema čestitke bez usrane pelene, zato posle i znaš da je ceniš !
Srećan nama praznik, mame! 

E pa sad, nema čestitke bez usrane pelene, zato posle i znaš da je ceniš !
Srećan nama praznik, mame! 

Pa vodiću ga na ovaj film Kong i ostrvo lobanja ili tako nekako. Samo da vidim kad je u bioskopu na repertoaru. Javljam utiske naravno  
Jedva čekam da danas dobijem svoju sliku na čestitki. Uh a jedva čekam da dobijam po tri čestitke za sad dobijam jednu čestitku i dve usrane pelene.

Nego, imate li vi problema sa intenzivnim strahovima? Znam ja da smo u fazi gde mašta radi punom parom, ali postaje već i smetnja jedna. Pre par nedelja je sanjao ružan san od kog se istraumirao i od tada pa do danas niko u kući više ne spava normalno. Neko pod obavezno mora s njim da se uspavljuje, ako ga prevarimo i vratimo u njegov  krevet, svakako će usred noći da se vrati u naš i onda sledi razmeštanje nas velikih po kući jer nema mesta za sve. U par reči, neispavani smo Valjda će ga uskoro proći...

Dobro je, imamo društvo onda Znam da je u ovom uzrastu očekivano da krene ova vrsta straha, ali tuga ga pogledati kad treba da se ide u krevet. Samo krenu krokodilske suze i očajan izraz lica. U njihovoj sobi sad mirno spava malecki brat, a nas troje šetamo svaku noć k'o sumanuti. Možeš misliti, kaže mi juče kako su u školici pričali o strahovima, a on je vaspitačici odgovorio da se plaši SVEGA

To su tzv razvojni strahovi, prevazilaze se odrastanjem...

Voljena i mi smo u toj fazi straha... isto nam se uvlaci u krevet. A pre toga je bas bila hrabra, ima svoju sobu i nije dolazila kod nas... od nedavno to krenulo 

I M je aprilsko dete Slično i kod njega, svako malo pita koliko još fali do rodjendana i zašto ne stigne brže 
Za slova je aktivno počeo da se interesuje pre jedno pola godine. Dobro ih piše, razlikuje, pravog čitanja još uvek nema, što reče Broccoli, tu mu ostavljam prostora da se sam presabere. Sećam se i same sebe kolika mi je gnjavaza bila kada me je mama jurila sa bukvarima i koliko sam to htela sama samcata da savladam (i tako je i bilo) . U predškolskom  su konačno završili sa vežbama pisanja i prešli na pisanje pravih slova, jedno po jedno. Već mesecima ih teraju da se potpisuju na radove tako da smo bar ime savladali temeljno 

I M je aprilsko dete Slično i kod njega, svako malo pita koliko još fali do rodjendana i zašto ne stigne brže 
Za slova je aktivno počeo da se interesuje pre jedno pola godine. Dobro ih piše, razlikuje, pravog čitanja još uvek nema, što reče Broccoli, tu mu ostavljam prostora da se sam presabere. Sećam se i same sebe kolika mi je gnjavaza bila kada me je mama jurila sa bukvarima i koliko sam to htela sama samcata da savladam (i tako je i bilo) . U predškolskom  su konačno završili sa vežbama pisanja i prešli na pisanje pravih slova, jedno po jedno. Već mesecima ih teraju da se potpisuju na radove tako da smo bar ime savladali temeljno