mama Bojana

Teka sam u 11. nedelji a grceve u nogama imam vec desetak dana. Ovde sam pokupila par stvarno dobrih saveta - sta jesti i sta raditi kad grc krene.
Zagrljaj za sve mame

Anchi,
jos jedan glas za Sergeja.
Meni se dopada i Andrej (posto rece da mozemo da dajemo predloge)

Dragi mali mišu,koliko mi znaci svaka reč ohrabrenja! Ohrabruje me i to što imam sve one grozomorne simptome trudnoće (mučnina, bubuljice, ogromne grudi...). Kad već nemam stomak

Mashke budi hrabra! Za vikend ćeš ovom svetu podariti čudo. I budi ponosna jer je divno biti mama. Za muža i razvod ne brini - sve je to manje bitno u odnosu na bebu. Sve će se srediti - na jedan ili drugi način.
Koliko li si uzbuđen sad dok očekuješ prvi bebin pogled i plač? Pile malo.
Šaljem ti najtopliji pozdrav i želim ti što lakši porođaj.

Ja sam i 11 nedelji... Stomaka nigde. Uf! Nestrpljiva sam ali to ne pomaže. Za početak sam se ugojila 1-2kg (zavisi da li se merim ujutro ili uveče). Čak sam zadnjih nedelju dana smršala (bilo je 2-3 kg).
Gde mi je stomak
Imala sam jedan spontani pa paranoišem. eto...

Mozda ima u Sarajevu, bar na filozofskom fakultetu treba da ima psihologa koji to rade. Ako nema, mozda ima da se nadje knjiga koja se zove "Vestine vladanja sobom"- autor Jezdimir Zdravkovic. Meni je ta knjiga zakon.

Super su ti ovi nabildovani ratoborni smajlici! Kako ih pogledam pocnem na glas da se smejem.
U pravu si

Trudna sam! Cekam blizance
U septembru 2009 sam imala spontani u 14. nedelji, tacnije missed abortion. Bila sam neutesna. Sanjala sam nocima kako resavam ukrstene reci od decjih imena...
Prodje sve. Smiris se. Ponekad se setis i rastuzis...
A onda, jednog lepog dana, shvatis da si opet trudna. Opet se radujes i blazena si i blistas... Ja licno, blistam od masne koze i bubuljica (upropasti me progesteron...).
Iako mi je prva trudnoca bila sa tuznim krajem, nisam obeshrabrena. Oprezna sam, ali sam nekako mnogo stabilnija nego tad, ne glumim super heroja koji nece da bude razmazena trudnica... Naprotiv - hocu da budem razmazena trudnica. Brinem o udobnosti, o zdravoj i redovnoj ishrani, ne radim teske poslove, citam. Osecam se zenstveno i lepo... Optimisticna sam... Moje drugarice kazu da mi se sa ovom blizanackom trudnocom sudbina izvinjava za prethodni gubitak...
Zelim samo da ohrabrim sve one koje su imale nesrecu da dozive spontani. Budite jake i hrabre. Ne bojte se nove trudnoce. Ako niste 100% sigurni u svog ginekologa - promenite ga/je. Potrazite nekog perinatologa-akusera koji ce vam odrediti koje testove i analize da uradite. Ponekad su uzroci spontanog banalne stvari - npr. prebrza koagulacija usporava dotok krvi do embriona jer su kod njega krvi sudovi toliko sicusni da krv koja je sklona brzom zgusnjavanju ne moze da prodje i lepo nahrani plod. Znate li kako se to resava? Smesno lako: u periodu pripreme za trudnocu pije se aspirin - jedna tableta dnevno... Meni su analizama (po uputu moje ginekologice i koja je izvrstan perinatolog) utvrdili hipotireozu, a manjak tiroksina izaziva spontani.
I tako... Sad sam opet trudna
Istrazite moguce rizike i bacite se na posao! IDEMO DALJE...

Zdravo drage mame!
Ja i nemam neko Bog zna kakvo iskustvo... Tek sam u 11. nedelji. Nemam pojma ni ocemu osim sto znam da nosim blizance...
Kako sam se samo usokirala kad sam videla na ultrazvuku da nije samo jedna beba. Sreca, pa posle strahovi: sitna sam, da li cu moci da iznesem trudnocu do kraja... sta ako ih rodim mnogo pre termina...inkubator... sta ako ne budu dovoljno zrele kad ih rodim... sta ako se porodjaj iskomplikuje... sta ako se desi nesto lose... sta ako moram da lezim tokom trudnoce... sta ako... sta ako... Sve mi je najgore padalo na pamet, necu ni da pominjem.
Prvi UZ pocetkom seste nedelje... jedan se embrion razvio vise nego drugi... Dr ne zna ni da li ce se taj drugi odrzati... Posle nedelju dana blago krvarenje... Drugi ultrazvuk, cekam nesto lose,u nakboljem slucaju da je jedan (manji) "otpao"... Kad Iznenadjenje: manji pristize veceg... Naravno, ubacili su mi Utrogstan u terapiju i lezanje...
Treci UZ za desetak dana - deveta nedalja, cicani su sada isti u mm. Registruje se srcana radnja. Vise ne moram da koristim hormonski dodatak ali treba da se pazim (sta god da to znaci).
Taman pomislim da mogu da odahnem - stizu rezultati iz laboratorije. Imam manjak hormona tiroidne zlelzde. Opet panika: sta ako nastupi pobacaj, sta ako se bebe lepo ne razvijaju,... sta ako zaostanu u fizickom rzvoju pa bude neki missed abortion... sta ako se razvije neki oblik mentalne retardacije kod njih... Cuda su mi prosla kroz glavu.
Odem kod endokrinologa i zena me umiri, kaze mi da ce ponovirti analize (za svaki slucaj) pa ako se potvrde opet losi rezultati da cu piti tiroksin u nekom obliku i da to ne steti trudnoci...
Svaki cas gledam u stomak... Sto ne raste brze? Valjda kad ima dve bebe treba brze da raste, a ja nesto ne primecujem da je tako. Mozda mi bebe ne napreduju dobro? Znam da ne treba unapred da panicim, ali eto...
Ma nisu mi misli stalno mracne... Cak naprotiv. Uglavnom sam blazena. Nego sutra opet idem u laboratoriju pa mi se vrzmaju po glavi neprijatne misli.
Jedva cekam da budem u trideset i nekoj nedelji kao ostale mame koje su kucale na temu blizanacke trudnoce...
Pozdravljam vas!

Strasno! Kako ti nije palo na pameet da pogledas u sat pre nego sto si izasla. Uf! Citam sta koja dozivljava i sve sam besnija. Tebi, i svakoj od nas koja ne ume da se snadje u konfliktnim i neprijatnim situacijama preporucujem asertivni trening - trening samopouzdanja - treba kroz celi zivot,.

Jao, uopste nije normalno to sto se desava. Meni se slicna stvar desila 2. juna u SUPu. Isla sam da sredim za licnu kartu nesto, a guzva guzva guzva. Nije mi ni palo na pamet da pitam da me neko pusti. Najgore mi se desilo kad sam dosla na red a neki deckic, tek punoletan ugurava svoja dokumeta pre mojih u salter. S moje druge strane gura se neki Rom i mumla "Ja samo da cujem sta ce da Vam kazu posto mi nista nije jasno" Ja trpim trpim, pa kad mi je adrenalin udario u glavu i zavrtelo mi se od besa i bespomocnosti. Hajde sto me ne pustaju ali da li moraju i da me jasu u redu. Pocela sam da ih guram obojicu i da vicem na njih, da trazim da se udalje od mene. Pozlilo mi je, skocio mi pritisak (uvek je nizak), zavrtelo mi se u glavi i utrnule mi ruke. Samo sto nisam pala u nesvest. Salterusa je bila ladna ko spricer i nije odreagovala ni grimasom, a kamoli recima. Posle sam, naravno, plakala. Jos se umesala i majka od tog deckica da me grdi sto joj diram dete. Ja jos se jos pravdam: lose mi je, trudna sam... Ona je samo zajedljivo prokometarisala kako mi nije bilo lose pre pet minuta kad sam razgovarala telefonom. A zvali su me s posla...
Kakvih ljudi ima....