Samohrana Majka

odgovora

Objavljeno

Veliki pozdrav,

Ja sam 17 sedmice trudna i ovoje moja prva trudnoca :)

Jako se radujem svom malom andjelu ali u isto vreme sam jako zabrinuta.

Znam da vecina buduci majki, prave planove sa svojim suprugom/partnerom i raduju se svom malom andjelcicu.

Nazalost kod mene nije ta situacija. Ja sam 5 godina u braku ali jako slabo se slazemo, nemamo nista zajednicko.

Danas je presla zadnja granica kada je moj suprug rekao da treba da manje novca trosimo na hrani.

Dovoljno zaradjujemo da imamo neki komotan zivot i u isto vreme mozemo da stedimo za "Crne dane". Osecam se potpuno sama, on mi je vise obaveza nego podrska. Apsolutno nemam nista od njega! Planiram da trazim razvod od njega ali ne znam koliko ce to da utice na bebu i kako cu da to sve podnesem. Stvar je u tome sto nisam samo ja i on u pitanju nego i nasi roditelji, familija.

Uglavnom ako neko ima iskustva, ako ste samohrana majka; molim vas podelite samnom. Kako ste prebrodili sve? Kako ste se snasli? Kako je zivot samohrane majke?

Hvala unapred!

Svako Dobro!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam do skora bila samohrana mama, sa razvodom iza sebe....reći ću ti kako je..nije lako..ali sve je bolje od života kakvog sam ranije imala..dete je najvažnije..a ako odnosi medju roditeljima nisu već kako treba, bolje je za to dete da živi uz jednog roditelja i ima normalno detinjstvo nego bude uz oba i posmatra razmirice, loše odnose..kada se najmanje nadaš videćeš svetlo u svom životu..moje svetlo sam ugledala, sada sam srećna žena koja čeka jednog malog andjela..želim ti svu sreću..moraš samo dobro razmisliti vidiš li svoju budućnost pored tog čoveka..sve ostalo će biti lakše.. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ja nisam samohrana majka,ali me je odgajila jedna i to od samog rodjenja,znam samo da je meni bilo super detinjstvo,da mi nista nije falilo,a oca nisam ni vidjala cak,uglavnom ako se ne slazete uopste i ako ti tako osecas,trebas da sednes i odlucis sta je najbolje za tebe i tvoje dete,da ne bi ono kasnije patilo,u svakom slucaju budi jaka i bice sve u redu!g19120.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Prebaciću svoj odgovor ovde..a ti reci Bebcu da obriše, pošto postoje tri iste teme heheh...

Ja sam do skora bila samohrana mama, sa razvodom iza sebe....reći ću ti kako je..nije lako..ali sve je bolje od života kakvog sam ranije imala..dete je najvažnije..a ako odnosi medju roditeljima nisu već kako treba, bolje je za to dete da živi uz jednog roditelja i ima normalno detinjstvo nego bude uz oba i posmatra razmirice, loše odnose..kada se najmanje nadaš videćeš svetlo u svom životu..moje svetlo sam ugledala, sada sam srećna žena koja čeka jednog malog andjela..želim ti svu sreću..moraš samo dobro razmisliti vidiš li svoju budućnost pored tog čoveka..sve ostalo će biti lakše.. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

DRAGA ZELJKA

ni ja nisam samohrana majka,ali sam dete samohranog roditelja.nadam se da ti moj komentar moze donekle pomoci,jer odluka koju planiras da doneses je,kao sto i sama znas,vrlo ozbiljna i ima dalekosezne posledice.

kao i svaka trdunica,poprilicno sam zbunjena po pitanju svojih osecanja i imam utisak da mi nikad dosta paznje i nege i podrske.da nemam mm pored sebe,poludela bih sama.s druge strane,gledajuci tvoju poziciju,ako to vec sad nemas od supruga,dok ocekujs njegovo dete,tesko da ces ikad imati.i sama kazes da ga dugo poznajes,pa bolje sznas,sta se od njega moze ocekivati i postoji li mogucnost da se po dolasku bebe ,on promeni.

sama ,naravno ,ne mozes.ali ako imas podrsku porodice i prijatelja.bice ti mnogo lakse.

moze dete da raste i samo sa jednim roditeljem,ako je on/ona normalan.bolje nego da trpi sve i svasta.razvod deci posebno tesko pada.

sedi jos i porazmsili,da li je to ono sto zaista zelis,da li su ta osecanja proizvod trudnoce ili je to nezadovoljstvo koje postoji i od ranije,kakve su ti stambene i finansijske mogucnosti da sama brines o sebi,sta na sve to kazu tvoji najblizi...odluka je ,sama po sebi komplikovana, pa azhteva podrobno razmisljanje o svemu,samo ne daj da te strah od novog i nepoznatog savlada.

ZELIM TI DA DONESES PRAVU ODLUKU I PRE SVEGA DA BUDES SRETNA!!!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zivim u za sad u relativno srecnom braku,al nikad ne znam sta ce biti sutra,lljudi se menjaju svaki dan,niko ne moze da garantuje da ce ostati isti covek kao sto je danas.

Moja drugarica je samohrana majka,tako da sam donekle upoznata sa prednostima i manama takvog zivota.Nije lako,posebno ako me mozes normalno da komuniciras sa ocem svoga deteta,kad su stalno prisutna njegova,vasa prebacivanja i vredjanje,detetu treba usaditi to da je voljeno,i da pored i takve situacije roditelji ga vole.Za pocetak mislim da je najbitnije podrska npr tvojih roditelja,rodbine,da znas da nisi sama i da bar za pocetak imas finan podrsku ili pomoc oko deteta.Jer tesko je,posebno u danasnje vreme.Ja se tim zenama divim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ja kao prvo nisam skontala da ti imas neki veliki problem sa TM da bi se razvodila dok si trudna ili gresim???

ako postoji, razmisli da li je to dovoljno veliki razlog zbog kojeg ces to uraditi tvojoj porodici....ako jeste, onda te podrzavam u svakom slucaju....a ako ne....onda...nemoj pogresno da me shvatis ali danas su ljudi pocele da se razvode zato sto im muz ili zena koriste kupku koja se njima ne svidja... :lol:

ne znam sta znaci biti samohrani roditelj ali znam sta znaci biti roditelj...jedna od najtezih poslova na svetu.....MM radi po ceo dan i kad sam sama celog dana sa lukom tj moram sve sama da uradim ja poludim...zivci su mi na ivici....a zamisli da to tako radim svakog dana, a da pritom moram da zaradjujem za zivot, da sama brinem o stanu i os svemu ostalom...uf.....zato se ja divim samohranim roditeljima....svaka im cast!!!

ja bih morala, ne daj Boze da se razvedem od mm, odmah da nadjem drugog muza jer sama ne bih mogla da funkcionisem... ;)

znam da je to glupa teorija, ali zaist ane bih mogla sve ovo sama da radim...ili bih mogla ali bi mi bila potrebna 3 psihijatra sigurno :lol:

zato draga moja, ako imas ko da ti pomogne, i ako je ozbiljan razlog zbog kojeg zelis da napustis TM , samo napred....u suprotom, think twice, thats my only advice :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jà nisam samohrana majka Ali jesam d'été samohrane majke i dosta mi ostalo u secanju kako je njoj bilo sa nama dvojima malima -sa mnom i bratom. Veruj mi, hristove je muke ispatila n'a selu kod oca i majke. Niko joj nije bio veca pomoc od n'as dvoje. Cak ni roditelji. Ali, ipak je takav zivot n'a selu, ne mogu uporedjivati svoj slucaj sa mozda tvojom ili nekim drugim. Jedino sto ti mogu garantovati da Sam pored majke uvek bila obucena, nahranjena i adekvatno obucena za skolu. Nista mi nije falilo pa znam da ne bi ni tvojima! Moj je otac psihicki bolesnik pa zato nismo smelu da zivimo sa njim Ali verujem da je jos Gore imati pored sebe coveka koji bi porodicu hranio n'a slamcicu! Valjda je najbitnije to d'été u stomaku, da se razvije kako dolikuje i da prebrodis trudnocu onako kako treba-hrane uvek ima tami gde ima sloge i ljubavi. Zato ti sestro od srca zelim da ipak pokusas da pronadjes zajednicku rec sa muzem pré nego sto se odlucis n'a korak kao sto je razvod, sem ako je zaista stvar dosla n'a ivicu sa koje nema povratka. Nije za d'été bas jednostavno i kad oca nema Ali ponavljam dobro razmisli. Sve najbolje!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Seceru,opet ti je svaka na mestu :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Joj, jà Sam d'été samohrane majke i kad mi spomenes tu rec vrate mi se uspomene n'a majcine muke. Ipak Sam jà odrasla n'a selu pa me za detinjstvo vezuju donekle neohrabriva secanja Ali ne mogu lagati- pored majke, same i nezasticene, brat i jà smo sve imalu! Ruku n'a srce, nista Nam nije falilo! To znaci da je za déçu zaista najneophodnija majka i harmonija u porodici! Ako znas da ces pored muza jos vise ispatiti i naneti déçi nesrecno detinjstvo, oteraj sve do djavola i uzmi

stvar u svoje ruke, hrabro i bez kajanja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Seceru,opet ti je svaka na mestu :D

xaxaxa...baco, izgleda mi je teorija jaca strana :lol::lol::lol::lol:

jos da sam u praksi tako jaka, gde bi mi bio kraj :lol::lol::lol:

svi smo pametni za druge, ali opet lepo je kad ti neko da dobar savet.....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

xaxaxa...baco, izgleda mi je teorija jaca strana :lol::lol::lol::lol:

jos da sam u praksi tako jaka, gde bi mi bio kraj :lol::lol::lol:

svi smo pametni za druge, ali opet lepo je kad ti neko da dobar savet.....

Ko pita ne skita :lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

draga moja moj sin je imao 3 god kada sam napustila muza i usledio je razvod da mi sina nije bilo neznam kako bi sve to podnela jer taj neuspeh me je izjedao ipak imala sam svoje zlato i svaku srecu sam dugovala njemu naravno vratila sam se kod mojih oni su mi pomagali koliko su mogli ja sam se zaposlila i tako sam nastavila da se borim. jeste tesko ali veruj mi da sam i uzivala jer sva ta muka bila je zbog mog deteta a ne nekog ko to nezasluzuje tako da mi nista nije padalo tesko radila sam po 2 posla kada je trebalo vise novca ipak velika pomoc su mi bili roditelji jer on jeste isao u vrtic ali su ga i moji cuvali sve sam stizala ali kazem ti to je nesto sto moras da rascistis sa sobom jer ja sam dala sansu mom braku pokusavala sam da popravim situaciju da brak uspe da me sutra dan nebi grizla savest kada me sin pita zasto mogu da mu sa ponosom kazem da sam dala sve od sebeali nije vredelo nije moglo dalje,kada sam videla da ne vredi otisla sam.Tako da ti je moj savet da das sebi vremena preispitaj sebe, jer necu da te lazem tesko je zapravo kako koji dan, moj sin sada ima 13 i da me pitas sta mi je najteze palo to je kada me jednom sin pitao kada ce tata da dodje po njega da ga uzme iz vrtica samo jednom,izdrzala sam sa osmehom ali sam se kasnije tako isplakala strasno. niko ne moze da te pripremi na to sta te ceka ali moras da se spremis za lavovsku borbu ipak ja sam se preudala imam bebu od 5 meseci a moj sin ocuha zove tata tako da vise nisam samohrana majka. pozdrav i cuvaj se

Maraya84 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

zdravo svima... kao da vam kazem... glupo je reci planiram da budem samohrana majka, ali tako je. Porodicu se za koji dan. Udata jesam, ali se ispostavilo da nisam udata samo za mog muza, nego i za celu njegovu porodicu. Pri tom mi on prebacuje da sam jako razmazena (tokom cele moje trudnoce) da me njegovi gledaju ko malo vode na dlanu itd.

Ok, kapiram ja da oni dosta toga rade iz najbolje namere, ali put do pakla.... znate dalje.

Kad smo planirali bebicu, jasna je bila situacija a on isto tako upucen u nju: ja sam student, koji prima porodicnu prenzijicu, radila jesam ali mi nije isao staz(kako bih mogla da iskoristim tu penziju do kraja), on ce morati da izdrzava i mene i bebu 1,5god.

Sve super, on nikad sigurniji u sebe, ja nikad srecnija pored njega.

Njegovi polude od srece kad su saznali da sam trudna, ali bukvalno su poludeli. Zvali su me 500x dnevno, govorili sta da jedem, pijem i oni hoce u svemu da ucestvuju. Ucestvuju? :huh: pre ce biti ja NJIMA radjam unuce, a ne prvo sebi dete. Oni ce sve oko deteta. Pa onda zasto ja idem na sve te analize, kad njegova majka nije.

i naravno posle svake recenice sledi: MI SMO SAD SVI PORODICA.

elem, desi se tu svakakvih gluposti, ja sam pokusavala da gladim stvari izmedju mene i mm, ali on je PRETERANO VEZAN za maminu suknju. Kulminacija je bila kad sam ja shvatila da moj dragi od mene krije velike stvari kao npr: lose mu je na poslu, al se ni ne cima da nadje drugi, kad trebaju neke pare on uzima od svojih odatle i njima sloboda da mi u kucu dolaze nepozvani, nenajavljeni, da upadaju u sobu kad spavam, presvlacim se...

a sta je sa racunima, mm ih ne placa, priprema dokumenata za bebu :huh: sve je u fazonu lako cemo. Hteo je da prisustvuje porodjaju, jer ipak je onaj ponosni tata, ja nisam htela pa me uverio da bi to ipak bilo divno, proverimo sve u porodilistvu, dobijemo sve upute sta i kako, dodje njegov tata kaze mu "sta ce ti to? to je stresno!"

sta mislite dal je promenio misljenje? <_<

definitivno se razvodimo, ne znam kako cu, ne znam sta treba da pripremim, kome da se obratim, kakva su moja i bebina prava... verujte o svemu sam razmisljala 4mes

nisam ishitrena

neka mi neko da neku informaciju koja mi moze pomoci

udata jesam, ali dokumenta nisam menjala kad sam se udala

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

zdravo svima... kao da vam kazem... glupo je reci planiram da budem samohrana majka, ali tako je. Porodicu se za koji dan. Udata jesam, ali se ispostavilo da nisam udata samo za mog muza, nego i za celu njegovu porodicu. Pri tom mi on prebacuje da sam jako razmazena (tokom cele moje trudnoce) da me njegovi gledaju ko malo vode na dlanu itd.

Ok, kapiram ja da oni dosta toga rade iz najbolje namere, ali put do pakla.... znate dalje.

Kad smo planirali bebicu, jasna je bila situacija a on isto tako upucen u nju: ja sam student, koji prima porodicnu prenzijicu, radila jesam ali mi nije isao staz(kako bih mogla da iskoristim tu penziju do kraja), on ce morati da izdrzava i mene i bebu 1,5god.

Sve super, on nikad sigurniji u sebe, ja nikad srecnija pored njega.

Njegovi polude od srece kad su saznali da sam trudna, ali bukvalno su poludeli. Zvali su me 500x dnevno, govorili sta da jedem, pijem i oni hoce u svemu da ucestvuju. Ucestvuju? :huh: pre ce biti ja NJIMA radjam unuce, a ne prvo sebi dete. Oni ce sve oko deteta. Pa onda zasto ja idem na sve te analize, kad njegova majka nije.

i naravno posle svake recenice sledi: MI SMO SAD SVI PORODICA.

elem, desi se tu svakakvih gluposti, ja sam pokusavala da gladim stvari izmedju mene i mm, ali on je PRETERANO VEZAN za maminu suknju. Kulminacija je bila kad sam ja shvatila da moj dragi od mene krije velike stvari kao npr: lose mu je na poslu, al se ni ne cima da nadje drugi, kad trebaju neke pare on uzima od svojih odatle i njima sloboda da mi u kucu dolaze nepozvani, nenajavljeni, da upadaju u sobu kad spavam, presvlacim se...

a sta je sa racunima, mm ih ne placa, priprema dokumenata za bebu :huh: sve je u fazonu lako cemo. Hteo je da prisustvuje porodjaju, jer ipak je onaj ponosni tata, ja nisam htela pa me uverio da bi to ipak bilo divno, proverimo sve u porodilistvu, dobijemo sve upute sta i kako, dodje njegov tata kaze mu "sta ce ti to? to je stresno!"

sta mislite dal je promenio misljenje? <_<

definitivno se razvodimo, ne znam kako cu, ne znam sta treba da pripremim, kome da se obratim, kakva su moja i bebina prava... verujte o svemu sam razmisljala 4mes

nisam ishitrena

neka mi neko da neku informaciju koja mi moze pomoci

udata jesam, ali dokumenta nisam menjala kad sam se udala

Ja ti ne mogu pomoci, znam samo da je to jako stresna i teska situacija i citava procedura. Mozda ovde ima neko ko je advokat pa da ti da neki savet.

Dobro razmili da li je to to sto zelis i spremi se za veliku bitku...

S'obzirom da su njegovi tako vezani i za njega i za bebu, spremi se i na to da ce mozda sve uraditi kako bi imali puno pravo na dete.

Moja drugarica je posle razvoda morala da daje dete ocu svaki drugi vikend, bebu od 2 meseca. A kuma je svoje dete od 2.5 god "delila" sa bivsim na svake dve cele nedelje. Znaci dve nedelje kod mame dve kod tate i tako sve dok nije posla u vrtic sa 3.5-4 god.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

zdravo svima... kao da vam kazem... glupo je reci planiram da budem samohrana majka, ali tako je. Porodicu se za koji dan. Udata jesam, ali se ispostavilo da nisam udata samo za mog muza, nego i za celu njegovu porodicu. Pri tom mi on prebacuje da sam jako razmazena (tokom cele moje trudnoce) da me njegovi gledaju ko malo vode na dlanu itd.

Ok, kapiram ja da oni dosta toga rade iz najbolje namere, ali put do pakla.... znate dalje.

Kad smo planirali bebicu, jasna je bila situacija a on isto tako upucen u nju: ja sam student, koji prima porodicnu prenzijicu, radila jesam ali mi nije isao staz(kako bih mogla da iskoristim tu penziju do kraja), on ce morati da izdrzava i mene i bebu 1,5god.

Sve super, on nikad sigurniji u sebe, ja nikad srecnija pored njega.

Njegovi polude od srece kad su saznali da sam trudna, ali bukvalno su poludeli. Zvali su me 500x dnevno, govorili sta da jedem, pijem i oni hoce u svemu da ucestvuju. Ucestvuju? :huh: pre ce biti ja NJIMA radjam unuce, a ne prvo sebi dete. Oni ce sve oko deteta. Pa onda zasto ja idem na sve te analize, kad njegova majka nije.

i naravno posle svake recenice sledi: MI SMO SAD SVI PORODICA.

elem, desi se tu svakakvih gluposti, ja sam pokusavala da gladim stvari izmedju mene i mm, ali on je PRETERANO VEZAN za maminu suknju. Kulminacija je bila kad sam ja shvatila da moj dragi od mene krije velike stvari kao npr: lose mu je na poslu, al se ni ne cima da nadje drugi, kad trebaju neke pare on uzima od svojih odatle i njima sloboda da mi u kucu dolaze nepozvani, nenajavljeni, da upadaju u sobu kad spavam, presvlacim se...

a sta je sa racunima, mm ih ne placa, priprema dokumenata za bebu :huh: sve je u fazonu lako cemo. Hteo je da prisustvuje porodjaju, jer ipak je onaj ponosni tata, ja nisam htela pa me uverio da bi to ipak bilo divno, proverimo sve u porodilistvu, dobijemo sve upute sta i kako, dodje njegov tata kaze mu "sta ce ti to? to je stresno!"

sta mislite dal je promenio misljenje? <_<

definitivno se razvodimo, ne znam kako cu, ne znam sta treba da pripremim, kome da se obratim, kakva su moja i bebina prava... verujte o svemu sam razmisljala 4mes

nisam ishitrena

neka mi neko da neku informaciju koja mi moze pomoci

udata jesam, ali dokumenta nisam menjala kad sam se udala

Iz iskustva ti govorim, jako stresna situacija, naporna, odugovlači se jako..od podnošenja zahteva za razvod pa do konačnog razvoda može proći i po 4-5 meseci.. :angry: A za dete sve zavisi kako vam odredi centar za socijalni rad..pošto je u pitanju bebica, ne verujem da će vidjenje sa ocem biti duže od 2-3 sata..sve se uzima u obzir..godine deteta, finansijsko stanje, odgovornost oca..od dokumenata za podnošenje ti je potreban izvod iz mk venčanih i mk rodjenih za dete, koji se uz tužbu predaju u sudu..i onda sledi čekanje..i čekanje :angry:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Iz iskustva ti govorim, jako stresna situacija, naporna, odugovlači se jako..od podnošenja zahteva za razvod pa do konačnog razvoda može proći i po 4-5 meseci.. :angry: A za dete sve zavisi kako vam odredi centar za socijalni rad..pošto je u pitanju bebica, ne verujem da će vidjenje sa ocem biti duže od 2-3 sata..sve se uzima u obzir..godine deteta, finansijsko stanje, odgovornost oca..od dokumenata za podnošenje ti je potreban izvod iz mk venčanih i mk rodjenih za dete, koji se uz tužbu predaju u sudu..i onda sledi čekanje..i čekanje :angry:

Jel treba da pripremim neke parice za to (sem celicne volje i zivaca) ?

Znaci moracu da trpim sve dok se beba ne rodi...

ja mm volim, tj volim onog coveka za kog sam se udala.... ovo nije on.... ne znam kako da objasnim, ali nista apsolutno nista mu ne verujem... :(

ne znam ko zivi sa mnom... katastrofa, prepisivala sam moja stanja i hormonima, opravdavala nastupe njegovih, ali oni se potpuno ponasaju prema meni kao da ja ne postojim. Moje odluke, zelje, sta god, se ne postuju. Greska, oni njih ne cuju, tj ne slusaju. Oni najbolje znaju :angry:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A, Mashke, da ti i tvoj muž otputujete negde za vikend, na neku planinu, ili u banju, sami i da mu tačno kažeš šta te muči. Možda on nije toga svestan, jer je pored roditelja, koji vam se svuda utrpavaju, a on to smatra za normalno, jer su to ipak njegovi roditelji. Jednostavno da mu ukažeš na neke granice.... Da li on zna da razmišljaš o razvodu i kako reaguje na to?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A, Mashke, da ti i tvoj muž otputujete negde za vikend, na neku planinu, ili u banju, sami i da mu tačno kažeš šta te muči. Možda on nije toga svestan, jer je pored roditelja, koji vam se svuda utrpavaju, a on to smatra za normalno, jer su to ipak njegovi roditelji. Jednostavno da mu ukažeš na neke granice.... Da li on zna da razmišljaš o razvodu i kako reaguje na to?

razvod se ne spominje prvi put. vec smo 2 puta bili pred razvodom zbog njegovih. Iskljucivo zbog toga, tj njih. on je svestan da su njegovi naporni, ali njih sme samo on da komentarise. kad sam ja pokusala da popricam sa njim prvi put na tu temu, tad je spakovao stvari i otisao kod sestre <_<

uhvati me napad panike da ce mi uzeti bebu! bas ludim zbog njih

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Joooj, ne razumem te "umove"! Nadam se da imaš podršku roditelja, a bebu ne može niko da ti oduzme na silu. Kad bi se to sve okončalo do rođenja bebe, ali vidim da si napisala da ćeš se uskoro poroditi...ne znam, šta da ti kažem...žao mi je što si u neprijatnoj situaciji...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Joooj, ne razumem te "umove"! Nadam se da imaš podršku roditelja, a bebu ne može niko da ti oduzme na silu. Kad bi se to sve okončalo do rođenja bebe, ali vidim da si napisala da ćeš se uskoro poroditi...ne znam, šta da ti kažem...žao mi je što si u neprijatnoj situaciji...

da, imam ogromnu tatinu podrsku, koji nam je obebedio krov nad glavom, kola i koji nam pomaze u finansijama. Mm mnogo voli, ali... ja sam mu naravno sve na svetu kako god ja da odlucim on mi je podrska.

jel verujes da razmisljam sta mi treba da bih dobila zabranu prilaska za njih :angry:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Od sinove treće godine bila sam sama, jer je moj tadašnji m otišao da radi u inostranstvo... I da pojednostavim, - pošto mu se to jako svidelo, pa nije hteo da se vrati normalnom porodičnom životu ni posle 3 godine, odlučila sam se za razvod. (Nisam se pokajala.)

Potom sam se ponovo udala pre godinu i po dana. Iako sam u braku, što se sina tiče, još uvek se osećam kao samohrana majka, jer se mm i sin još uvek nisu ''sinhronizovali'' do kraja. Otac moga sina i dalje radi u inostranstvu, (više nije na Bermudama, sad je u Singapuru!), i sinu on jako nedostaje... Svog očuha zove ''polutata'', a svekrvu ''polubaba'', i to je svima jako simpatično, ali...

... Teško je. Razvod je stresan, ali stresan je i loš brak...

Razmisli dobro. Postoje i brčna savetovališta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Veliki pozdrav,

Ja sam 17 sedmice trudna i ovoje moja prva trudnoca :)

Jako se radujem svom malom andjelu ali u isto vreme sam jako zabrinuta.

Znam da vecina buduci majki, prave planove sa svojim suprugom/partnerom i raduju se svom malom andjelcicu.

Nazalost kod mene nije ta situacija. Ja sam 5 godina u braku ali jako slabo se slazemo, nemamo nista zajednicko.

Danas je presla zadnja granica kada je moj suprug rekao da treba da manje novca trosimo na hrani.

Dovoljno zaradjujemo da imamo neki komotan zivot i u isto vreme mozemo da stedimo za "Crne dane". Osecam se potpuno sama, on mi je vise obaveza nego podrska. Apsolutno nemam nista od njega! Planiram da trazim razvod od njega ali ne znam koliko ce to da utice na bebu i kako cu da to sve podnesem. Stvar je u tome sto nisam samo ja i on u pitanju nego i nasi roditelji, familija.

Uglavnom ako neko ima iskustva, ako ste samohrana majka; molim vas podelite samnom. Kako ste prebrodili sve? Kako ste se snasli? Kako je zivot samohrane majke?

Hvala unapred!

Svako Dobro!

Draga Zeljka,nisam u istoj situaciji kao ti ali je bila moja sestra od strica.

Zatrudnela je i u pocetku je bilo sve ok.Nekoliko puta su otkazivali veridbu zbog muza,ali su je ipak nekako proslavili.Maja meseca se preselila kod njega i od tada pocinju jos veci problemi.Trudnu je tukao,maltretirao i pretio da ce je ubiti.To je trajalo do avgusta kada je konacno odlucila da ga napusti.Pocetkom oktobra se porodila i tada je pozvao telefonom da mu kaze koga je pitala da kaze njegovo ime kao ime oca.Njegova majka je pricala da dete nije njegovo.Kada se vratila iz porodilista dosla je gospodja svekrva da vrati pare koje su pozajmili.Unuku nije videla niti pitala za nju.Mala oktobra puni 2 godine a niko od njegovih,pa ni on je nije video.Nije malu ni priznao.Bilo je tu i tamo nekih poziva sa njegove strane ali oni nisu dozvoljavali da dodje,jer gde je bio do sada.Da je stvarno hteo da je vidi ne bi ga niko zaustavio.Sami su je izdrzavali ali niko od njih nije bio zaposljen.Ziveli su od babine penzije od 9000,ili ako bi stric prodao drva.A svo cetvoro puse.Tek pre mesec dana je brat poceo da radi.Ona je jos mala ali ce sigurno jednog dana pitati zasto druga deca imaju tatu a ona ne.Ne zele da cuju za oca,a ni on za njih.Nisu imali mnogo toga da joj pruze ali je ipak imala paznju i ljubav.Bar sada zive mirno i da je ostala tamo bila bi prepustena sama sebi.Ko zna da li bi imale sta da jedu i da li bi im zimi bilo toplo.Ako situacija nije mnogo ozbiljna pokusajte to da resite.Za hranu nikad ne sme da se stedi pogotovo sada kada si trudna,jer ako trpis ti trpi i beba!To je stvarno greh i nije mu komentar bio na mestu!Srecno!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Veliki pozdrav,

Ja sam 17 sedmice trudna i ovoje moja prva trudnoca :)

Jako se radujem svom malom andjelu ali u isto vreme sam jako zabrinuta.

Znam da vecina buduci majki, prave planove sa svojim suprugom/partnerom i raduju se svom malom andjelcicu.

Nazalost kod mene nije ta situacija. Ja sam 5 godina u braku ali jako slabo se slazemo, nemamo nista zajednicko.

Danas je presla zadnja granica kada je moj suprug rekao da treba da manje novca trosimo na hrani.

Dovoljno zaradjujemo da imamo neki komotan zivot i u isto vreme mozemo da stedimo za "Crne dane". Osecam se potpuno sama, on mi je vise obaveza nego podrska. Apsolutno nemam nista od njega! Planiram da trazim razvod od njega ali ne znam koliko ce to da utice na bebu i kako cu da to sve podnesem. Stvar je u tome sto nisam samo ja i on u pitanju nego i nasi roditelji, familija.

Uglavnom ako neko ima iskustva, ako ste samohrana majka; molim vas podelite samnom. Kako ste prebrodili sve? Kako ste se snasli? Kako je zivot samohrane majke?

Hvala unapred!

Svako Dobro!

Draga Zeljka, ja sam student i korisnik porodicne penzije. Mm kog sam ludacki volela me napustio u situacijama kada mi je bio najpotrebniji. Sinoc sam ga izbacila iz stana, jer nisam mogla vise da podnesem (inace ziveli smo u mom stanu sa mojim tatom, stan je veliki, dobro opremljen, ma nismo mogli da se zalimo). Haos je poceo sa prvim racunima, posto smo placali po pola sa mojim tatom, on je odbio da mi placamo sve, a on nama ostavlja stan, kola.

o njegovom poslu jako malo znam, buduci kad god sam ga pitala bil sta vezano za posao, platu odgovorio bi mi "nije to tvoja briga". Dok sam zivela sama sa tatom, racuni su bili placani na vreme, imala sam uvek pun frizider, parice kod sebe, isla sam redovno kod manikira, pedikira, frizera. Imala sam cak i cistacicu koja je dolazila 2xmesecno. POsto sam bila svesna da ce me muz izdrzavati i da nam stize beba, sa svim tim luksuzima prekinem (farba me drugarica, sve ostalo radim sama). A sto se tice racuna... upadnemo u dugove, moj dragi ih ne placa. <_<

Krenule su svadje, a na sve to... videces sta sam vec pisala... Onda sam pomislila ako je sad ovako kad sam trudna, sta ce biti kad se dete rodi? Tu sam se toliko rasplakala da mi je mleko ne procurilo nego poteklo. :(

Jako mi je tesko, nedostaje mi onaj covek u kog sam se zaljubila i sa kim sam pravila bebu. Ali ja sam najponosnija sto cu postati mama, plasila sam se dal ce sve biti u redu sa detetom s'obzirom da sam imala stresove tokom trudnoce. Sad mog anjdela sa nestrpljenjem ocekujem svakog dana. Ja moj mir skupo placam, bolje razvod nego da mi dete zivi u katastrofalnim uslovima. Veruj mi,pri pomisli na nju postajem svakim danom sve jaca. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mashke, kako si, kako je bebica, jel stigla?!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Drugi trimestar
      Započeo/la KruelaDeviL · Objavljeno
      sena,drži se! Želim vam da izgura te i da prodje sve sto bolje da može. Javljaj nam se obavezno!
    • Drugi trimestar
      Započeo/la Sena13 · Objavljeno
      Da se javim posle nedelju dana u bolnici. Napisala sam vec da sam u 34-oj nedelji pocela ozbiljno da oticem u licu i rukama ali posto je pritisak bio ok nisam tome pridavala vaznosti. Na pola 35-te nedelje, usred noci, skocio mi je pritisak i primili su me hitno u bolnicu sa dijagnozom preeklampsija. Sva srece uhvaceno je na vreme, proteini u urinu tek na gornjoj granici tako da su uspeli lekovima da zaustave sve i da me sasvim stabilizuju. Nadam se da cu za koji dan kuci na 2 nedelje pa onda nazad u bolnicu do porodjaja. Sada smo usli u 36-tu nedelju tako da se bas primaklo. Pisem ovo da podsetim sve trudnice da proveravaju krvni pritisak u osmom mesecu i da ne ignorisu otecenost jer moze da bude MNOGO opasno i za mamu i za bebu. Mene je iznenadilo sto me nisu odmah poradjali jer sam mislila da se samo to moze u preeklampsiji - ali su mi objasnili da to zavisi od stepena preeklampsije i da ako se uhvati rano, moze da se zaustavi i stabilizuje dovoljno da se bebi da jos vremena da sazri bez ugrozavanja maminog zivota. Naravno, rezim je jako strog - lekovi za pritisak, blagi sedativi, vitamini, kompletno neslana hrana, odredjena kolicina tecnosti svaki dan, strogo lezanje... ali to je nista u poredjenju sa time sto moja beba ima sanse da bude u terminu ako izguramo jos dve nedelje ovako. 
    • Spisak trudnica
      Započeo/la ivannnica · Objavljeno
      Ja se ne javljam iz razloga sto ovaj forum nije vise isti i jako mi je zao...otvaranje tema u kojima se uslovljavaju postovi...ako je tako neka bude.Forum bi trebao svima da bude distupan
    • Hypospadio
      Započeo/la Jovana29 · Objavljeno
      Moj sin takodje ima teži oblik hipospadije, bukvalno isto kao i kod Vašeg sina samo što još plus mom sinu se nije spustio levi testis. Da li možete da mi kažete koliko je trajala operacija, oporavak? i kako ste zadovoljni dr.Kojovićem? Puno bi mi značio Vaš odgovor. Da li ste Vaše dete operisali prvatno ili državno? Pošto smo mi iz Novog Sada, pa bismo morali da se raspitamo o proceduri operacije u državnoj bolnici. Nadam se da ste i dalje aktivni i prisutni na ovom forumu
    • VTO - procesi
      Započeo/la KruelaDeviL · Objavljeno
      Držim pesnice ali zaista,zaista! Šaljem ti bebeci prah sa moje bebe!  
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online