MatroNadja

A, da Pa daj mu i noz da se igra, sto da ga sputavas?!?!? Neka pogleda kroz prozor s petog sprata sta se desava napolju, pa neces ga valjda sputavati, naopako?! E ovako nesto jos nisam cula!

Pa probaj da ga pustis da se igra sam. Jos bolje ako ima vise odraslih u bazenu, moja se tako i pustila, jer je isla od jednog do drugog, a tako si sigurna da u svakom trenutku moze neko da ga prihvati ako potone. Videces, to i nije nista tako strasno kao sto se nama cini, jos su oni dovoljno mali da umeju instinktivno da zatvore usta i da ne gutaju vodu. Najbolje je, po meni, da se sto ranije navikavaju na vodu, da im se kasnije ne bi razvio strah.

:angry: Ufff!!! Dje me nadje! Bome sam svekra nekoliko puta zestoko osinula zbog toga (verbalno, naravno...). A i mm je prosao dresuru, kad je video da dete itekako razume, iako ima tek nesto vise od godinu dana, mada je i dalje slab na nju, valjda zato sto je devojcica, njegova princezica, ali bar ne potkopava moj autoritet. Uglavnom sam ja vestica, a on dobri taja, ali prebacujem sad i njemu neke zadatke, kad ja nemam snage da se preganjam sa malom, kazem njemu da to uradi, ali ipak pratim da ne popusti. Mislim da ce sada biti vise tih situacija, posto mi je uradjen serklaz, pa ne smem mnogo da se naprezem, da trckam za njom, itd.

Inace, jedna slatka epizodica: imam sestricinu od 5 godina, koja se prema mojoj cerkici ponasa vise kao neka tetkica nego kao sestra, jako je pazi i mazi i nikad nije pokazala ni trunku ljubomore prema njoj, neverovatno je koliko se obozavaju njih dve. Sinoc moja sestricina jede keks, a moja cerka ode i otme joj ga. Ja joj kazem da joj vrati, da podele kao prave sestrice, i usred tog objasnjavanja, upada moja sestricina: "Ma pusti je, ona je mala!" :lol:

Ivancice, moja cerka je taman tolika kao i tvoje dete, i imamo isto taj veliki bazen, u kom se svi kupamo U pocetku je samo hodala kroz vodu, a sad se toliko opustila da se bacaka na sve strane, gnjura se, onda ispliva sa sve onim ogromnim okicama, i smeje se, a meni srce da stane svaki put, mislim da ce se udaviti Medjutim, ona to toliko voli da ne mogu da je ne pustim, ne bih da joj usadjujem neki strah od vode, kad je vec ona toliko opustena. Sad joj je glavno da stavi ruke na dno, a nogice digne na povrsinu i pracaka se! I ja je stalno hvalim kako lepo pliva, pa je presrecna Naravno, ne skidam pogleda s nje, i akd se desi da duze ostane pod vodom, izvlacim je napolje, ali mislim da nema potrebe da im se kupuju misici i slauf ako vec vole sami da se igraju. Ja sam uvek za sto vecu samostalnost kod dece

Kod mog deteta kazne funkcionisu, i to kako lupanje po guzi, tako i uskracivanje poneceg (uglavnom zagrljaja, sto mi je najteze, ali i najefikasnije). Npr. imala je fazu u kojoj je grizla kad ne dobije ono sto hoce. Par puta je dobila po guzi, naravno uz objasnjenje zasto je tucem. Sad joj se cesto desi da krene da ugrize nekog, ali se u poslednjem trenutku predomisli i samo pusti da joj zubici skliznu. Sad, ja ne verujem da ona shvata da ne sme da grize zato sto to boli, ali shvata da ne sme da grize zato sto ce zbog toga dobiti batina, i zasad mi je to sasvim dovoljno, i ne mislim da ce zbog toga imati neke traume, pogotovo zato sto joj usput objasnjavam, pa kad bude u stanju da sama shvati, ona ce shvatiti. Ne mogu do tada da je pustam da radi sve sto hoce.

Isto tako, kad je izgrdim (sto vrlo dobro razume, cak i ako nije praceno batinama-samo je pitanje da li hoce da poslusa ili nastavlja da isprobava granice), ona vristi i dodje kod mene da se mazi. U pocetku sam joj to dopustala, dok nisam videla da ona posle tog mazenja nastavlja da radi ono sto ne sme. Onda sam uvela da posle grdnje i batina nema mazenja sve dok ne prestane da vristi-odvedem je negde da bude sama i objasnim joj da ne sme da se vraca dok ne prestane da place, pa tek onda mozemo da se pomirimo. Pokusavala je da eskivira, da se mazi dok vristi, ali ja sam stegnula srce i istrajala, i evo sad to bas lepo funkcionise, i posle mazenja je skroz dobrica.

Naravno, i ja sam covek, i desi mi se da odreagujem preterano i cak nepravedno, ali mislim da dete sve shvati, i da pored tih greskica covek moze da bude dobar roditelj, samo je bitno puno pricati i voleti svoje dete. I kad god je moguce, dizati mu samopouzdanje, ma za najmanju sitnicu ga hvaliti, pokazati mu da ga postujete, i dopustiti mu cak i da pobedi ponekad, da bi se osetilo kao svoja licnost. Ne moze se cekati do trece godine sa vaspitavanjem deteta, to mi je van svake pameti, to bi bilo kao da do trece godine dete i nema svoj karakter, sto moze da ospori svaki roditelj.

Ja u drugoj trudnoci nisam imala ama bas nikakve simptome! Otkrila sam da sam trudna jako rano, zato sto imam redovne cikluse, pa sam znala maltene prvi dan kad mi je kasnilo, uradila test, bila neka slabasna linijica, otisla kod doktora, uradili mi ponovo test, a on negativan! Na UZ nije nista video doktor, i zamalo me ubedio da i nisam trudna! I meni je bilo cudno, jer sam sa prvom cerkicom imala strasno bolne grudi, i spavalo mi se, i stalno mi je bilo muka (to je pocelo malo kasnije, posle seste nedelje). Ali eto, prodjoh ta famozna prva tri meseca druge trudnoce najglatkije moguce. Tako da... Stvarno ima srecnih trudnica, i zelim ti da i tvoja trudnoca bude ispunjena srecom i bez ikakvih mucnih simptoma Pozdrav!

Nisam. Citala sam neke odlomke ovih dana, u sklopu priprema za diplomski, i shvatila da nije vreme da ga sad citam, suvise sam emotivna (trudnica...), a skontala sam da pise o stradanju sedamnaestogodisnjaka tokom prelaska Albanije u Prvom svetskom ratu. Brat mi ima 17 godina, i dok sam citala te odlomke, stalno mi je on bio pred ocima, i srce mi se stezalo. Kad on bude malo stariji

Jos jedan pisac kog bas bas volim: Hese. "Igra staklenih perli" je divna knjiga, ali je predugacka (sto ja inace volim), pa moze da bude zamorna mnogima. "Decja dusa" i "Sidarta" su mi njegove omiljene price. "Demijan" me nije nesto odusevio, mozda zato sto sam pre njega procitala knjigu sa slicnim motivom, "Povest o Rodereru" Gizerma Martineza, koja me je oborila s nogu, pa mi "Demijan" nije bio bas na tom nivou.

Bulgakov: "Majstor i Margarita", cista lepota. Pre nje obavezno procitati Geteovog "Fausta".

Toplo preporucujem knjigu "Ljudi govore" Rastka Petrovica (iako su je sigurno mnoge od vas citale kao skolsku lektiru). To je tako jedno divno, neprevazidjeno delo, odmah mi se svidelo, ali, posto ga prevodim za diplomski, procitala sam ga ni sama vise ne znam koliko puta, i mogu vam reci da se svakim citanjem otkriva nesto novo i osvezavajuce. Uopste R.P. je sjajan..... Meni se svidela i njegova "Burleska gospodina Peruna boga groma", najvise zbog jezika koji koristi, mada shvatam da nekima moze da bude dosadna i necitka.

Takodje "Kod Hiperborejaca" M. Crnjanskog, mesavina zanrova, pretezno pisana kao putopis, ispunjena liricnoscu Crnjanskog. U njoj spominje i Rastka...

Hvala na cestitkama

Mama mazo, lepo se provedi...

Da prijavimo jos jednu lepu vest: doca nam je rekao da cemo dobiti jos jednu cerkanu... Sad cemo imati dve vesticice, ne samo jednu Sto se mene tice, sto vise devojcica, to bolje! A za decake ima vremena, ionako planiramo jos koje da istancujemo...

Ljubac svima!

Hvala puno! Da znas da nijedan ispit nisam pala, ovo je bio prvi put da profesor hoce da me srusi! A jedini ispit koji mi je ostao! Vidis kakva su to iskusenja, bas pred kraj... Ali nisam se dala, nije mi bilo frka ni da uporno ostajem i blejim u njega dok se nije smilovao da mi da prolaznu ocenu Mislim da mu je vise bilo dosta, hteo covek da ide kuci... Inace vece pred ispit sam zavrsila u bolnici, imala neko krvarenje, uplasila se najstrasnije (sva sreca pa je sa bebom sve u redu, samo mi je neki oziljak prokrvario, ali mozete misliti kakav je to bio stres), vratila se kuci u 2h, probudila se u 7, jurila po sekretarijatima i po faksu, da obavim sve konsultacije dok sam u Trstu, posto necu moci nista da uradim kad se vratim za Svajcarsku, pritom jos profesor kod kog sam polagala kasni sat vremena na ispit! A moje vajne kolege nece da me puste preko reda! Na cast im! Jos napolju 35 stepeni bilo... Nije ni cudo sto mi je sve isparilo iz glave kad sam usla kod profesora Vratila sam se kuci u 8 uvece, a clanci su mi bili kao lubenice, otpala sam s nogu! Tako da sam posle celu noc spavala sa jastukom ispod nogu, i tako sam se oporavila. Danas opet rano ustajanje... Ali neka! Uprkos svemu, uspela sam! I dobro kazes, necu ni da se jedim i da mislim da je nezasluzeno, odradila sam ja sve to, kako god da uzmes! I faca sam

Inace ovo je bio prvi put da putujem bez deteta, jako cudan osecaj... Prvo vece mi je bilo najcudnije, ali znala sam da je ostavljam u dobrim rukama (tamo je mm i njegov tata, a moja cerka je jako vezana za svog dedu i ne brinem se da ju je odlicno cuvao). I ona je bila mirna, kako mi kaze mm, samo kad vidi zatvorena vrata u kuci, podje prema njima i vice: "Mama, mama!", onda joj on pokaze da nema nikoga i ona se smiri. Samo kad se vidimo na skajpu, rasplace se... Tj. rasplakala se prvi put, drugi put mi je vec izdeklamovala kako kaze koja zivotinja Eto, i to se prezivelo...

Danas ako stignem, odoh malo na plazu da iskuliram

Zene, da vam se pohvalim: JUCE SAM POLOZILA POSLEDNJI ISPIT!! Na misice, doduse, i potpuno nezasluzeno, ali sam napokon GOTOVA! Sad dovrsavanje diplomskog, i odbrana za mesec dana I onda se napokon posvecujem muzu i decici...

Ljubac!

P.S. Sta se desilo sa postovima od poslednjih par nedelja?

Xaxaxaxaxa super je tema!! Mojih blamova je nebrojeno puno... Jedan od vecih se desio pre 6-7 godina, kada sam prvi put otisla u Italiju da berem breskve preko leta. Radila sam prepodne, pa smo imali pauzu za rucak, pa bismo se nekim danima vracali popodne da odradimo jos koji sat. Par puta se desilo da je gazda mene i moju sestru od tetke, koja je radila sa mnom, pozvao da ostanemo kod njega na rucku. Jednog dana sam otisla bez sestre na posao, a italijanski nisam jos dobro pricala (inace mi je sve ona prevodila). Blizi se pauza za rucak, a gazda ce meni: 'Posto si ti biciklom, idi malo ranije kuci da rucas', a ja sam od svega toga razumela: 'Idi U KUCU (njegovu) da rucas'! I tako ti se ja pojavim pred njegovom zenom i kazem: 'Ja sam dosla da rucam s vama'! A ona zena iznenadjena, ali misli da me je poslao njen muz pa sprema i za mene... Posle je dosao i gazda pa s vrata, sokirano: 'Sta ces ti ovde???', ja kazem: 'Pa ti si me poslao' i shvatim tek tada sta se desilo.... Kako me je bio blam....
Sva sreca pa su oni kul ljudi, tako da smo se svi slatko ismejali tom nesporazumu

Cerkica je Luna, tako smo je nazvali jer nam se oboma jako svidelo, i od pocetka smo znali da ce se tako zvati, jos pre nego sto smo saznali da je devojcica Za decaka nismo mogli da smislimo, imali smo labavi dogovor da ce biti Oliver, i svidja nam se, samo je predugacko, posto dajemo deci dva prezimena. Sad cekamo jos jednu bebu, pa ako bude seka, mozda ce biti Aurora, Sara, Vida, Marta, Magda... ili nesto levo A za batu bas nemamo pojma...

MM je Italijan, a tamo zene ne menjaju prezime, pa sam i ja skontala da mi je tako lakse (mada se on ipak malo zacnuo kad sam mu rekla da bih verovatno promenila prezime da sam se udala za Srbina ), buduci da smo se vencali na brzinu i to samo kod maticara, i to SAMO da bih ja mogla da dobijem italijanske papire, posto mi je inace brak kod maticara nebitan, bice mi bitan samo onaj u crkvi (ako ikada nagovorim mm da ga obavimo...). Zbog svega toga, da ne bih komplikovala stvari, da ne bih morala da cekam da prodje vreme dok sredim sva dokumenta sa novim prezimenom, bla bla bla, ostavila sam svoje, a i zao mi je bilo da ga se odreknem i da uzmem strano prezime... Drugo bi bilo da mi je muz Srbin, stvarno-valjda mi je proradio rodoljubivi gen A opet mi je bilo zao i da mi dete ima drugacije prezime od mene, pa smo odlucili da detetu damo i muzevljevo i moje (zato joj je ime kratko ). To inace nije moguce u Italiji (velike mi demokratije...) pa smo morali da trazimo posebnu dozvolu, da dokazujemo da u Srbiji moze... I mnogi su prevrtali ocima na tu nasu odluku, ali sad mi je bas drago sto smo tako odlucili, pogotovo zato sto cerka i ja cesto putujemo same, pa da ona ima samo ocevo prezime, imala bih problema; ovako se vidi odmah da je moje dete i niko me vise nista ne pita.

'88. u decembru punim 23 godine, a dotad bi trebalo da diplomiram i da rodim drugo dete Nista drugo nisam ni zelela od zivota...

Kad sam se porodila ziveli smo kod mojih, neka 3 meseca. Najvise me je nerviralo sto nismo mogli na miru da se posvadjamo, uvek me bila tu moja baka da me smiruje: "Pa ne smes da se nerviras, pa pusti, ostaces bez mleka...". Onda smo otisli kod njegove mame, opet 3 meseca, pa nas je izbacila iz kuce Onda kod njegovog tate, 4 meseca... A onda smo iznajmili stan... I ja sam prvo vece u njemu po drugi put zatrudnela!!! Toliko o tome koliko opustenije zivimo otkad smo sami...

Pre koje vece sam sat ipo vremena sedela i pisala o svojoj svekrvi i do kraja sam sve pobrisala jer sam shvatila da se recima ne moze ni docarati koliko je to pokvareno i zlo bice. O tri meseca koliko smo ziveli sa njom mogla bih tri romana da napisem... No, napisacu samo uvod i epilog

To je zena koja sa rodjenom bracom ne prica, roditeljima placa neku zenu da ih cuva (a nikad ne ide da ih obidje, iako su joj bukvalno iza coska, na pola minuta od nje!) samo zato sto se nada da ce naslediti silne pare posle njihove smrti (i vec planira kako ce se sa bracom suditi oko tih para i kako ce ih onda podeliti svojim sinovima-ja sam rekla da te pare necu u svojoj kuci da vidim), ciji sinovi nisu smeli da vidjaju babu i dedu, tetke i striceve sa tatine strane (naravno, ni njihovu decu, svoju bracu i sestre), a oca su smeli da vidjaju samo ako bi ga psovali i vikali na njega (sto i dan-danas rade), ciji je mladji sin (moj dever) dete-debil koji sa 23 godine NE SME da ustane od stola da sam sebi sipa rucak zato sto je "mamica tu da se zrtvuje za njega", koja nema prijatelja zato sto "nije imala srece u zivotu" (ni slucajno zato sto niko ne moze da je podnese???), u sustini jedna vrlo iskompleksirana, isfrustrirana i nesigurna osoba koja se iskaljuje na svakome ko joj se priblizi. I dalje ne mogu da shvatim kako je mm tako divna osoba kad je sa njom odrastao, verovatno mu je pri odrastanju bila jaca priroda od okruzenja.

E, a sad o meni Ja sam "rospija" koja ce "zazaliti sto se udala za njenog sina", "nisam ni svesna sta ce ona meni sve uraditi", moji roditelji su ocajni roditelji kad su me ovakvu odgajili i sigurno su bili presrecni kad sam zatrudnela sa njenim sinom i kad su me se napokon otarasili. To je bio kraj naseg sazivota jer smo istog dana otperjali, medjutim nije bio i kraj moje sage s njom Posle me je pratila (a mm-u se pravdala da se slucajno nasla bas tamo gde sam ja bila-i on je nasedao), slala mi pisma za pomirenje (ogavna i licemerna), i dalje nastavlja da zove mm-a 6 puta na dan i da zahteva da vidi unuku kao da se nista nije desilo... Da, prvih nedelja nakon incidenta joj je bilo zabranjeno da je vidja, no, kao i uvek, ja sam popustila... I onda je porucila mm-u da me poljubi za nju?!?!? Fuuuuujjj!!!! Samo mi nije jasno kako ona i dalje moze da se zove "babom" nakon sto me je onako iznapadala pred mojim detetom, koje je sve to slusalo i gledalo razrogacenih ociju, uplasena, jadnica moja, i nakon sto je malo falilo da posle toga ostanem bez mleka (cerkica mi je tad imala 6 meseci)!! Pitala sam mm-a sta bi uradio da sam izgubila mleko tada, i on kaze da bi verovatno bio besan na nju. Mene boli sto niko ne shvata da ja tad mleko nisam izgubila ne zato sto je ona bila blaga prema meni, vec zato sto mi je moje dete bilo prioritet pa sam se smirivala sve vreme (njoj Luna sigurno nije bila prioritet, vazno joj je bilo samo da se iskali zato sto su tog jutra njenog sincica odbili za posao...). Jako mi je zgresila, unela je nemir u moju porodicu, i strasno mi je sto i ona moze da nosi ime "majka", koje je toliko divno i uzviseno, ona koja je svom rodjenom sinu htela da unisti brak...

Ja sam tako "funkcionisala" sa svekrvom nekih mesec dana, ali je i to ubrzo puklo... Samo vi bezite odande, ako hocete i mrvicu ljudskog odnosa da sacuvate...

Moj svekar je sjajan covek! Malo je tezak, pokusava i on da nametne svoje fore, puno vice i psuje, ali kad se covek navikne na njega, sve je super! Nazalost, njega su i bivsa zena i sinovi odbacili (tj. koriste ga kad im treba licni potrcko), a buduci da je ta ista zena i mene odbacila (i izbacila iz kuce), nekako smo se nasli na istoj talasnoj duzini i saosecamo jedno s drugim. Cak mislim da mu se i mm malo vise priblizio otkad je sa mnom. To je covecina, kad mi je bilo najteze on mi je najvise pomogao... Volim ga kao da mi je drugi tata

Mirko se cesto pise sa K na italijanskom, a Luka bas nikada Nama se svidjalo ime Damjan, ali smo skontali da bi Italijani to uvek pisali "Damian", a Srbi uvek "Damjan", pa smo teska srca morali da odustanemo od tog prelepog imena...

Pa kao prvo moram da ga prijavim, ako se rodi u Novom Sadu, kod maticara, a ako se bude rodio u Italiji, u konzulatu, zato sto ce, kao i njegova sestra, imati dvojno drzavljanstvo (a ni u konzulatu nisu bas cveckice...). Problem je zbog dokumenata, jer smo cerkici pravili pasos u Srbiji, pa u policiji nisu znali da li da pisu ocevo prezime u originalu ili "po naski" A takodje i zato sto jos uvek ne znamo da li cemo ostati u Italiji ili cemo jednog dana doci u Srbiju da zivimo, mozda ce nam deca tu ici i u skolu, sve u svemu imamo milion nepoznanica pa gledamo da sto vise deci olaksamo stvari. Iako to znaci da smo ih sebi sad zakomplikovali

Filip je isto lepo (na italijanskom je "Filippo", ali mozda moze da se promuva ).

P.S. Ne zna se jos da li je decak ili devojcica, tako da, ako ima predloga i za zenska imena, dobrodosli su!

Hvala! I meni je Luka prelepo ime, ali nazalost na italijanskom se pise "Luca" A buduci da kod maticara u Novom Sadu ionako moram da se svadjam svaki put zato sto ne znaju da napisu ime mog muza, bolje da bar detetu sto manje zakomplikujemo zivot Meni se jako svidja Oleg, Nestor i Natan, ali moj muz nece za ta imena ni da cuje Kaze to su gruba srpska imena Posto su Italijani tako nezni...

Drage mame, imam jedan slatki problem Ne mogu da izaberem ime za bebu! Naime, ja sam Srpkinja, i da mi je muz Srbin mislim da ne bih imala nikakvih problema... Medjutim, on je Italijan... Tako da trazimo neko internacionalno ime, koje se isto pise i izgovara na oba jezika. Za prvu cerkicu smo odmah znali da ce se zvati Luna, cak i pre nego sto smo saznali da ce biti zensko I sada imamo gomilu zenskih imena (mada jos koji predlog sigurno ne bi skodio!), ali za decaka nikako ne mozemo da smislimo nesto odgovarajuce. Ako mozete, pomazite.... Postoji par uslova:

-ime mora da bude kratko (beba ce imati dva prezimena, pa da ne preterujemo...)
-ne sme da sadrzi slova: c, ch, cc, j, k, z, zz, sh, dj, dz, lj, nj, h
-ako ikako moze, zelimo da izbegnemo imena nebeskih tela i pojava, buduci da se prva cerka zove Luna (mesec) - npr. Alba je lepo ali znaci "zora", Aurora je divno, ali opet oznacava nebesku pojavu...

Malo smo komplikovani, znam, pa zato i trazimo pomoc... )

E i ja prvi put da pisem na forumu ) Moja Luna ima godinu dana, i, hvala Bogu, od pocetka sam imala i previse mleka (toliko da sam ga slala i sestri koja ima sina starijeg 4 meseca od moje male). Mesecima sam se izmlazala i tako sam odrzavala toliku kolicinu mleka (posto ne radim, imala sam vremena i za izmlazanje i za zamrzavanje mleka i za dojenje...). Sa 11 meseci sam je i dalje dojila 4 puta dnevno (iako je vec jela sve sto jedemo i mi) i nocu kad se probudi. Onda mi je odjednom palo na pamet da prestanem da se izmlazam, ne znam ni sama zasto. Otad mi se drasticno smanjilo mleko. Medjutim... par nedelja nakon toga ostala sam ponovo u drugom stanju ) Mislila sam da cu morati skroz da ukinem siku cerkici, ali doktorka mi je rekla da nema potrebe da to radim, tako da smo nastavile da sikimo. Sad Luna siki vise da bi se igrala nego da bi se najela (uglavnom posle podoja jos nesto pojede), i da bi zaspala uvece, mazimo se, uzivamo i divno nam je! Sve dok bude imala sta da iscedi nastavicu da joj dajem siku, a dr mi je rekla da mogu da joj dam da se igra sa sikom i kad se rodi beba! Samo polako, praticemo njen tempo...