Bez obzira na to koliko se roditelji nekad trudili da budu mudri i saosećajni prema svojoj deci, istina je da često izgovaramo stvari koje su zapravo beskorisne, gotovo štetne, a sve to u dobroj nameri.

Obično ih izgovaramo kako bismo utešili dete i pomogli mu. Zato kad se sledeći put uhvatite da izgovarate sledeće rečenice, bolje zastanite i pokušajte da ih zameniti nekom drugačijom. Evo tih nespretnih izjava koje su vrlo učestale:

1. Ne brini / Ne plači
Kad kažemo ovako nešto, zaista želimo da se naša deca osećaju bolje, ali umesto toga, to može vašem detetu zvučati kao da su njegova osećanja nevažna. Istina je da smo svi ponekad zabrinuti i tužni i moramo pomoći deci da nauče da se nose s tim osećanjima, radije nego da ih ignorišu. Umesto da kažete: “Glupo je verovati da ti je čudovište ispod kreveta”, uvažite njegova osećanja i zatim nađite način da mu pomognete da se nosi s njima. Pitajte ga nešto u stilu: “Šta bi ti pomoglo da se manje plašiš?”

2. Nemoj se stideti
Koliko ste se puta pronašli u situaciji da se vaše dete skriva pred nekim ili nečim iza vaših nogu? Ili je vaša pričljiva devojčica naglo ućutala kad ju je vaš prijatelj kojeg ste sreli na ulici nešto upitao? Obično je prva roditeljska reakcija “Ne stidi se”. Dok mi na taj način pokušavamo da podstaknemo detetovu ljubaznost, zaboravljamo da deca imaju različite osobine i ne otvaraju se svi jednakom brzinom prema okolini. Umesto da ga gurate da odgovara na sva pitanja i obavlja očekivane stvari prema ostalima (pozdravljanja, predstavljanja i sl.), pokušajte zajedno da radite na tome kako se obično ponašamo kad sretnemo druge ljude.

Neke rečenice su beskorisne, a čak i štetne za dete

Probajte pomoću igračaka, dođite na zakazana događanja ranije kako bi se dete aklimatizovalo na okolinu i ne terajte ga da razgovara s nekim, ako to ne želi. Ako želi, učiniće to samostalno nakon što za tim oseti potrebu.

3. Sve rečenice koje počinju sa “vidiš”
Mi odrasli ne volimo kad nam neko kaže “Rekao sam ti (da će biti tako)”, pa isto tako ne vole ni deca. Kad kažemo: “vidiš, zar nije bila dobra ideja da danas poneseš kabanicu?” ili “vidiš, nije li jednostavnije pronaći majicu iz ormara kada je lepo složiš” veća je verovatnoća da će rezultirati nadmetanjem za moći nego učenjem lekcije o prednostima slaganja majice. U ovakvim slučajevima, najbolja škola je iskustvo koje dete vremenom steče. Stoga nemojte sve pokušavati da unapred pripremite kako bi bilo “idealno”, nekad može i da se pokisne, svi smo to prošli i sami se sećamo kako su nam roditelji oko svega “pametovali” i koliko nam se to (nije) sviđalo.