Folna kiselina ima važnu ulogu i u deobi DNK ćelija, kao i za funkciju nervnog i probavnog sistema i reproduktivnih organa.Naučno je dokazano da neadekvatan unos folne kiseline pre začeća i tokom prvih 12 nedelja trudnoće dovodi do defekta neuronske cevi kod fetusa, pa se ženama koje planiraju trudnoću i trudnicama preporučuje da u ranom periodu trudnoće svakodnevno uzimaju 400 mikrograma folne kiseline.

Još 1931. pojavio se prvi zapis o korišćenju folne kiseline u svrhu prevencije bolesti, ali tek objavom serije naučnih radova 1991. godine potvrđeno je da unos folne kiseline pre začeća sprečava spina bifidu, rascep kičmenog stuba koji blokira pravilan razvoj kičmene moždine, ali i smanjuje oštećenja nervnog sistema novorođenčeta za 50 do 80 odsto.


Samo neka je zeleno

Stručnjaci kažu i da folna kiselina ima važnu ulogu u sintezi i deobi DNK, pa “brzorastuća tkiva“, poput fetusa ili ćelija koje se moraju brzo obnavljati, imaju veliku potrebu za folnom kiselinom. Posebno je važna za funkciju nervnog i probavnog sistema, polnih organa i stvaranje belih krvnih zrnaca. Osim toga, ona reguliše razvoj nervnih ćelija embriona i fetusa i sprečava oštećenje nervne cevi.

Takođe, ova kiselina ima moć da leči anemiju uzrokovanu alkoholizmom, anemiju trudnica, dojilja i žena koje uzimaju kontraceptivne tablete i osobe koje boluju od bolesti jetre, kao i hemolitičku anemiju. Folna kiselina pomaže i metabolizmu aminokiselina i sintezu proteina.

Nadoknađivanje folne kiseline pre začeća posebno je važno ženama koje su uzimale kontraceptivne pilule, zbog toga što popratna pojava može biti i smanjenje nivoa folne kiseline, a mađarski naučnici ukazali su i na blagodeti uzimanja folne kiseline i u trećem trimestru trudnoće.


U ranoj trudnoći potrebno 400 mikrograma folne kiseline

Istraživanje na 1.400 žena pokazalo je da je svakodnevno uzimanje folne kiseline smanjilo rizik od prevremenog porođaja za 7 odsto, a uočena je i pozitivna veza sa porođajnom težinom.

Folna kiselina je prvi put izolovana iz listova spanaća pezdesetih godina prošlog veka, a ime joj dolazi od latinske reči “folium”, što u prevodu znači list. Najviše folne kiseline se krije u zelenom lisnatom povrću, naročito u tamnozelenim listovima spanaća, kelja, brokolija i blitve.

Tačnije rečeno, što su listovi povrća zeleniji, to više folne kiseline (folata) sadrže. Ostale (nezelene) namirnice bogate folatima su: špargla, pasulj, grašak, sočivo, mekinje, pomorandže, pšenica, orasi i džigerica. Određene vrste hleba i žitarica, kao što su žitne pahuljice, na primer, obogaćeni su folatima tokom pripreme, što je uvek istaknuto na deklaraciji.