Kada postanete roditelj neke jednostavne stvari koje ste nekada radili, sada deluje kao nemoguća misija i često dolazite u situaciju da kažete nešto glupo, poput: "Ne mogu čak ni to da uradim"

Kada bi se uradila analiza kako bi se shvatilo šta uzrokuje tu tešku reč "čak", brzo bismo shvatili da je najbolji opis vrsta hemijske reakcije koja se javlja u mozgu kada se doživljava neka emocija.

Emocija je obično takva da vas praktično koči da ne možete da završite ni rečenicu.

Ovo zvuči vrlo slično onome šta se dešava u vašem mozgu kada ste postali majka. Vaše verbalne sposobnosti će vas prve napustiti, a rečenice neće biti jedina stvar koju nećete moći da završite. Gramatiku na stranu, znate da ste se uzdigli na nivo "mame" kada vam je potreban urbani rečnik da biste komunicirali sa bilo kim ispod 20 godina.


Često je toalet jedino sklonište za premorene majke

Da pojednostavimo, kada postanete roditelj neke jednostavne stvari koje ste nekada radili, sada deluje kao nemoguća misija i često dolazite u situaciju da kažete nešto glupo, poput: "Ne mogu čak ni to da uradim".

1. Ne mogu čak ni da vičem i psujem i primorana sam da "gutam" bes u vožnji. Ništa nije bolje od malo psovke kroz prozor automobila. Male uši drže vaš vokabular u redu.

2. Ne mogu čak ni da slušam omiljenu muziku u svom autu. Dete neće baš razumeti gospodina Marlija kako je upravo ubio šerifa, a vi niste spremni za objašnjavanje akronima. Reči nekih od vaših omiljenih pesama vas odjednom "plaše" i jasno vam je zašto su vaši roditelji stalno puštali Kolibre.

3. Ne mogu čak ni da žvaćem hranu ili da sedim dok jedem duže od tri minuta. Ponekad pomislite da ćete umreti od gušenja jer niste mogli da progutate hranu.


Nervoza dostiže vrhunac kada se spremate da ih izvedete napolje

4. Ne mogu čak ni da napustim kuću na vreme. Nikada. To je Marfijev zakon u svom najboljem svetlu: ako nešto može da krene naopako, krenuće, a najčešće to uključuje promenu pelena čim ste izašli na vrata.

5. Ne mogu čak ni da se setim kada sam poslednji put pogledala seriju od početka do kraja. Da, ovo je definitivno luksuz prošlosti, divna prošlost prepuna slobodnog vremena gde biste mogli satima da sedite ispred televizora bez griže savesti.

6. Ne mogu čak ni da pročitam vesti bez napada anksioznosti zbog svih strašnih stvari koje se dešavaju, jer uvek postoji taj mali procenat da mogu da se dese vama. Majčinstvo automatski otvara sva vrata anksioznih poremećaja uključujući hipohondriju, prekomernu brigu, nesanicu, paranoju...

7. Ne mogu čak ni da ostanem budna posle devet uveče. Lepo smo napisali da je majčinstvo na tankoj granici izlaska iz "kul" teritorije.

8. Ne mogu čak ni u toalet na miru da odem. Odlazak u kupatilo postaje kao protivpožarna vežba, samo da se proveri brzina. Takvu vrstu panike ste verovatno poslednji put osetili kada ste bili tinejdžer.

Kada bolje razmislite retko koje stvari možete da radite na miru. Mirni, tihi i dosadni dani su iza vas.Međutim, kada pogledate koliko su slatka i divna vaša deca i koliko vam ulepšaju svaki dan, priznaćete da vam ništa drugo i nije toliko bitno.