Dobro se zapitajte da li svojoj deci upućujete neke od sledećih rečenica, a ako je odgovor potvrdan, znajte da morate prestati.

1. Ostavi me malo na miru!
Verovatno nema roditelja kome ne treba povremeni odmor od dece i to je sasvim normalno. Problem nastaje kada odbijanje deteta postane rutina. Rečenicama  'Ne smetaj mi' i 'Ostavi me na miru' možete im poljuljati samopouzdanje i navesti ih da pomisle da sa vama ne mogu da razgovaraju.

2. Nemoj da plačeš
'Nemoj biti beba', 'Ne boj se'… Ovim poručujete deci da njihove emocije nisu važne i da ih ne razumete. Prirodno je da roditelj želi da zaštititi dete od loših osećaja, ali ovo nije način. Umesto da negirate njegove osećaje i govorite mu da ih potisne recite da razumete to što je tužno, ljuto, uplašeno i pitajte ga kako možete da mu pomognete. Imenujte osećanja i budite uz njega, jer će dete tako naučiti šta je empatija.

3. Daću ti ja razlog za plakanje
Pretnje su rezultat roditeljskih frustracija. Ako koristite izraz tipa 'Ukoliko to ne napraviš ja ću…to i to' ili ostvarite svoju pretnju ili ćete potpuno izgubiti “moć”.
Ovo svakako nije ispravan način za korigovanje ponašanja deteta. Pokušajte razgovorom ili malim “tajm autom”.

4. Samo čekaj da ti se otac vrati kući

Da bi se vaša reč slušala morate deelovati odmah i sami, a ne da tatu stavljate u ulogu lošeg policajca. Osim što pokazujete bespomoćnost, zbog odlaganja discipline dete neće biti svesno gde je pogrešilo. Iščekivanje kazne detetu samo produžava agoniju, a osim toga pokopali ste svoj autoritet i učinili da se dete plaši oca bez razloga.

Dete ima pravo da bude tužno, ljuto ili uplašeno