Prvi susret sa bebom ne bude uvek onako kako očekujete

Tokom trudnoće žena intenzivno zamišlja svoju bebu, kako izgleda, kako se ponaša, šta oseća i zamišlja kako će njen susret sa bebom izgledati. Taj trenutak je u filmovima uvek prikazan kao posebno magičan, beba je čista, rumena i lepa, majka vođena svojim instinktima nepogrešivo “iz utrobe” prepoznaje i oseća svoju bebu.

Mnoge majke kada nakon porođaja prvi put ugledaju svoju bebu ne osećaju neke posebno jake emocije

Neke žene taj osećaj opisuju „kao da su mi dali neko tuđe dete“. Za majke koje pre porođaja nisu imale romansirana očekivanja od prvog susreta sa bebom, ovakav svoj emotivni odgovor ne doživljavaju kao naročito problematičan. Međutim, mnoge majke, inficirane nerealnim, romantizovanim očekivanjima od prvog susreta majke i bebe, osećaju krivicu i stid zbog izostanka takvog odgovora.

Emocije prema bebi se javljaju postepeno

Potrebno je vreme da se majka navikne na izgled njene bebe (koji je uvek drugačiji od onoga kako ju je zamišljala tokom trudnoće).

Intenzivne emocije se pojavljuju brzo ukoliko se majka zabrine za bebu, ukoliko je bebi na primer potrebna neočekivana lekarska pomoć ili se desi neka slična nepredviđena situacija. Te situacije mogu brzo da povežu majku sa bebom.

Mnoge majke počnu da osećaju prave, jake emocije prema bebi tek kada beba počne da uzvraća osmeh ili pokaže neku drugu reakciju prepoznavanja.

Period bez preterano jakih emocija prema bebi može da potraje i nekoliko prvih meseci života deteta

Ovo je ponekad bolno za majku, koja veruje da bi trebalo da oseća neke snažnije emocije koje ne oseća. Ona tada ima osećanje krivice i stida i veruje kako sa njom nešto sigurno nije u redu kada se tako oseća.

Da je to sasvim normalno i da ničega problematičnog nema u nepostojanju intenzivnih emocija prema tek rođenoj bebi pokazuje primer mnogih očeva.

Očevima je često potrebno mnogo više vremena da se zaista vežu za bebu, naročito ako se ne angažuju mnogo oko brige o detetu. Ne postoji ništa „instinktivno“ u odnosu prema bebi. Majke tu nisu nikakav izuzetak, samo je pritisak kulture na majke nerealan. Na očeve se ne vrši ta vrsta pritiska, pa su oni mnogo opušteniji.

Mnoge očeve ćete čuti kako u šali pričaju o svom prvom susretu sa bebom, kako im je beba bila „ružna“, „nikakva“ i sl. Očevima kultura ne nameće pritisak da instinktivno osećaju nešto što zapravo nije biološki dato, dok se majkama nameće ta vrsta pritiska.

Prethodna vest		Sledeća vest
Zašto toliko brinemo o kilaži u trudnoći?		Trudnoća: Obilno mokrenje može biti rešeno

Pogledajte ostale vesti »

Snimi

Odštampaj

Da li ste trudni ili imate bebu?
Unesite termin porođaja ili datum
rođenja vašeg bebca i pratite njegov
razvoj iz nedelje u nedelju.

Saznajte sve što Vas interesuje. Razmenite iskustva, savete. Pronađite prijatelje i podršku. Priključite se Bebac forumu »

Ostavite komentar

Lidija

Ocekivala sam nalet nekih emocija koje su izostale i zbog toga me je grizla savest... Prva beba, doneli je posle nekoliko sati nakon CR, a ja u fazonu "ok, slatka je"! Ali svaki sledeci susret emocije su bile intenzivnije. Tako da, tacno je, emocije se uce! Sa drugom bebom sam se odmah... Čitaj dalje

Odgovora

mini

Konacno realan clanak o povezivanju mame i bebe a ne kao do sada price o ljubavi na prvi pogled i zaljubljivanju pri prvom susretu...naravno ne osporavam da je to nemoguce ali zar niko ne misli na to kako takvi clanci i price deluju na novopecene mame koje se nisu tako osetile ili koje su bile... Čitaj dalje

Odgovora

Ema

Bravo na tekstu i hvala! O ovome nikome nisam smela da pričam, ali kada sam rodila prvo dete, bila sam zabrinuta i osudjivala sam sebe što ga nisam istog trena volela i prepoznala kao svoje. Taj osećaj je postepeno došao.

Odgovora