Broj žena u Srbiji koje u prvih šest meseci posle porođaja svoje bebe hrane isključivo dojenjem u poslednjih pet godina pao je sa 15 na 13,7 odsto. Tek svaka sedma majka hrani bebu samo svojim mlekom, a nešto manje od polovine porodilja doji svoju bebu uz dodatak formula, poražavajući su i alarmantni rezultati istraživanja Unicefa za proteklu godinu. Blagodeti koje od dojenja imaju i mama i beba ništa ne može da zameni, ali poražavajuća činjenica je da i pored toga veoma mali broj žena u Srbiji to i čini.

Neraskidiva veza sa detetom

Povezanost između majke i tek rođene bebe nešto je sasvim jedinstveno u prirodi. A dojenje kao srž te povezanosti hiljadama godina bilo je jedini izvor hrane, pića, života za tek rođenu bebu. I mada je svet toliko napredovao, naučnici ni dan-danas nemaju magičnu formulu prema kojoj bi stvorili nešto nalik majčinom mleku. Koliki značaj dojenje ima za bebu govori i to što Američka akademija za pedijatriju preporučuje da majčino mleko treba da bude osnovna hrana deci do kraja prve godine života, pa i nakon toga, dok Svetska zdravstvena organizacija savetuje majkama da doje decu do kraja druge godine, pa i posle toga.

Estetika kao prepreka

Zašto onda tako malo žena u Srbiji doji? Najveći razlog, prema rečima psihoterapeuta Zorana Milivojevića, jeste estetski. Pored raznih predrasuda, manjka informacija, ovo je, nažalost, najveća prepreka kod mladih majki da svojoj bebi pruže najbolju osnovu za dalji život.



- Prisutan je strah da će žlezda, to jest dojka, da hipertrofira i da se kasnije opusti. A jedan od imperativa kod žena u Srbiji, kao i svuda, jeste da budu lepe i privlačne. Treba nakon porođaja srediti i stomak, vratiti staru kilažu... - priča dr Milivojević.

On dodaje i da te žene imaju jasan stav i namerno ne žele da doje, a svemu tome doprinosi i agresivna kampanja kompanija da je dohrana skoro ista kao majčino mleko.

- S druge strane, tu su i one žene koje imaju nesvesni otpor prema dojenju. One svesno žele, ali istovremeno nesvesno i ne žele da doje, pa se sve zakomplikuje, dojke se upale, nestane im mleko... - kaže Milivojević.

Dojenje važno za imunitet

Prema rečima dr Nevenke Dimitrijević, lekara opšte prakse, priroda je sve uredila tako da majčino mleko sadrži sve gradivne materije u potrebnom odnosu (ugljene hidrate, masti, belančevine, minerale i vodu), koje su bebi neophodne za rast i pravilan razvoj.

- Pored toga, sisanjem se obezbeđuje prisustvo pasivnog imuniteta na neke bolesti koje je majka preležala, a beba razvija i emocionalni odnos bliskosti sa majkom - kaže dr Dimitrijević.

Ipak, najznačajnija praktična prednost dojenja jeste činjenica da se dete hrani direktno sa izvora, pa su tako ispunjeni osnovni higijenski uslovi pri ishrani. A to najviše odgovara bebinom još nerazvijenom sistemu organa za varenje i njenom stanju lokalnog imuniteta. Ovo je naročito važno ako se u obzir uzme poražavajući podatak da je u svetu zbog crevnih infekcija izražena velika smrtnost dece mlađe od pet godina, kao i zbog činjenice da dojenje smanjuje opasnost od ovih infekcija, ali i od infekcija organa za disanje. A ono što bi svaka majka koja se iz bilo kojih razloga dvoumi da li da doji trebalo da zna jeste da je rizik za smrt bebe u prvih šest meseci 14 puta veći kod nedojene deco nego kod one koja se hrane isključivo majčinim mlekom.



Svetska zdravstvena organizacija i Unicef smatraju da bi 99 odsto majki moglo da doji svoju decu kad bi imale pomoć i podršku. Jer veoma je mali broj onih žena koje imaju realnih prepreka i koje nisu u stanju da prirodno hrane svoje bebe. Zato je poražavajući podatak da kod nas decu doji tek 13,7 odsto majki.

Kako ohrabriti majke

Da bismo podstakli pozitivan odnos prema dojenju, ističe doktorka Dimitrijević, nije dovoljno samo organizovati promocije i akcije, poput onih koje promovišu dojenje na javnom mestu, već je neophodno stvoriti uslove socijalnog i materijalnog blagostanja za majke, koje moraju dobro da se hrane i budu zadovoljne da bi svojoj deci obezbedile kvalitetnu ishranu u prvim danima života. O tome govori i odavno poznata činjenica da samo zadovoljna žena može biti dobra majka.

Prva pomoć za mlade dojilje

Prve informacije o dojenju majke treba da dobiju već u porodilištu. Potom, najdragocenija pomoć im je patronažna sestra koja dolazi u kuću. Od nje će mlada mama dobiti sve potrebne savete kako da brine o bebinoj nezi i ishrani, ali i o sebi, kao i kad treba ići na prvi sistematski pregled kod pedijatra. Saznaće sve o komplikacijama koje je mogu zadesiti, ali i kako da ih prevaziđe - kako da se izbori sa preosetljivošću bradavica, s ranicama na ispucalim bradavicama, šta činiti kad se začepe mlečni kanali, ako dođe do mastitisa, to jest upale dojki, ako se količina mleka u grudima smanji, sme li da koristi lekove za vreme dojenja.



Blagodeti dojenja

Prema rečima dr Nevenke Dimitrijević, korist dojenja za majku je višestruka: materica se brže vraća u granice fizioloških dimenzija, lakše se gubi višak kilograma, smanjuje se procenat postpartalnih psihoza, a najvažnije od svega je da je kod žena koje su dojile znatno manji broj obolelih od karcinoma dojke nego kod onih koje nikad nisu dojile.

Zato Svetska zdravstvena organizacija konstantno radi na sve boljem informisanju svih majki o značaju dojenja i zato često dopunjuje svoje preporuke o dojenju i ishrani beba.

Banke humanog mleka

Na Institutu za neonatologiju u Beogradu, gde u toku godine bude smešteno oko 1.000 prevremeno rođenih beba, u martu 2010. je otvorena prva srpska banka humanog mleka.

Mleko za dečaka i za devojčicu

Sastav majčinog mleka prilagođava se potrebama dojenčeta zavisno od njegove dobi, temperature i tako dalje, a dokazano je i se mleko prilagođava polu deteta.

Blic.rs